jedna brineta
nogu pred nogu
stavljala je
moju majku čudno
gledala je
nit prijeko, nit veselo
neg dosadno, glasala se
kad joj 5 litrenim karnisterom glavu poklopiše
ona jadna, ništa ne posumnjaše
spremno gurnu glavu van
želeć vidjet bijeli dan
mojoj majci teško ne bi
te joj rukom vrat prebi
deSad markiz, tužan
plakao bi
vidjevš kolko u dan,
moja mater
kokošaka
zaklala bi.
p.s. Torquemada, de Sade i ostali dželati su male bebe za moju staru, kuiš koja je to stručnost, brzina, hladnokrvnost, uigranost, bezobzirnost...i sve što već krasi vrhunske žene-koljače pilića.
02.09.2005. u 14:03 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar