DayWalker

-Baš mi ne izgledaš ko sportski tip, više ko neko ko voli dobro pojest i popit.
Pročitala me u startu, kaj vjerojatno znači da bu se brzo pokupila. Ziher misli da sam neki panj kad pokušavam ovakve fore. Pa kad je već tu, bar da se upoznamo. Pružim joj ruku.
-Grdi, ovaj, Boris.
-Melita. Kak si rekel? Grdi?
-Tak me ekipa zove već godinama, pa mi je to u mozgu pod – upoznavanje.
-Pa nisi baš tak grdi.
-Baš ti hvala. Sad si mi nahranila ego.
-Nemoj se ljutit odma.
-Ne ljutim se, sve je OK. Daj sjedni, ukočil bu mi se vrat ovak.
-Idem si po neku cugu, buš ti kaj?
-Pa kad već ideš, može juice-vodka.
-Već na početku ostavljaš loš dojam. Juice-vodka? To piju pičkice.
Htel sam joj objasnit da od pive ima samo Karlovačka koju ne volim, al je već krenula prema kuhinji. Odmjerim joj pozadinu. Jako dobro. Jedna od onih fitness guza koje prkose zakonima gravitacije. Dobar odabir traperica. Na nogama tenisice. To mi je uvijek izgledalo odlično na dobro građenim komadima. Dok sam gledao za njom pogled mi skrene do Buraza i Malog koji su mi, nasmijani od uha do uha, pokazivali tzv. Bosanski grb i srednji prst. Kak njih male stvari vesele, pa to je prekrasno. Kaj sad? Melita bu se uskoro vratila s cugom i morali bumo nekaj i pričat. Uopće mi se nije dalo počinjat s idiotskim pitanjima tipa "Kaj si po horoskopu?". Ne izgleda mi baš ko klinka koja se fura na to i u startu ti objasni koji si podznak i u kojoj ti je kući sunce. Kakva hrpa gluposti. Ne da mi se danas vodit "dubokoumne" rasprave. Još se nisam oporavil od jučer, a polako me počelo hvatat i od danas. Melita se vrati i sjedne na stolac do mene.
-Izvoli svoj sokić.
-Daj molim te ne zekaj. Od pive ima samo Karlovačka, a to mi fakat nikak ne paše. Čekaj, čekaj. Od kud tebi Budweiser?
-Iz privatne zalihe u frižideru. Moraš se ubuduće malo raspitat kaj ima za pit. Hoćeš da ti donesem jednu?
-Najbolje da buš se sad opet dizala. Malo kasnije dok riješim "sokić". Ti si dobra sa Anom kad ti daje svoj frižider za tvoje privatne zalihe?
-Ja sam joj sestrična. Pa ak ja nemrem, ko onda može?
-Sestrična? Pa dobro ti ide kajkavski. Kaj si već dugo u Zagrebu?
-26 godina. Tu sam se rodila. Kaj ti uvijek ovak dobro povezuješ stvari?
-Ma mislil sam, sestrična ti je s mora pa... Nema veze, danas mi mozak nikak ne radi. Jučer sam malo pretjeral. Čovjek se opusti na godišnjem.
-A kaj radiš?
- U jednoj firmi sa računalnom opremom. Niš posebno. Čime se ti baviš u životu?
-Teta u vrtiću.
-Daj ne zezaj. Pa to je super zanimanje.
-Malo naporno, al jako zabavno. Klinci su prekrasni, al kad te krenu pilit onda više nije tak zabavno. Nemreš im stat ni na glavu ni na rep.
-Ma to se lako rješava. Pustiš im neke Teletubbiese i mirna Bosna. Nego, nisam te prije vidil na ovim  dalmatinskim tulumima.
-Prvi put. Zvala me Ana već par puta, al sam uvijek imala nekaj dogovoreno. Kaj si ti ovdje redovan gost?
-Uglavnom. Frend je vlasnik kuće, pa koristimo to za napit se badava.
-Crni ti je frend? Malo mi djeluje ljigavo.
-Eeeeee, nemreš tak o mom frendu. Nije u redu, posebno zato kaj on nije tu. Zakaj ti djeluje ljigavo?
-Pa tak. Uvijek gel u kosi, odjeća s potpisom, nekak se drži važan. Opći dojam.
-Vidiš kak se možeš zajebat kad ne poznaš čovjeka. Jebi ga, čovjek ima love pa se dobro oblači. Da je ja imam i ja bi se oblačil u takvu obleku. Vjeruj mi da je dečko do jaja, dobar frend. Kad trebaš pomoć, možeš mu se uvijek obratit. Krivi dojam. Čekaj malo, ak si tu prvi put, otkud znaš kak Crni zgleda i kak se oblači?
-Nije uopće bitno. Nemoj mu slučajno reć da sam to izjavila.
Kaj je sad ovo, nije ju Crni valjda potegnul? Ma nije ziher, pohvalil bi se da je rješil ovakvog komada. Otkud ga onda ona zna?