Kutak inspiracije

 
Kao kočija iz daljine
Jesen je stigla,
Kao daleki putnik
Što doš`o je sad!
 
Prašinu sa zemlje
Ona je digla,
A ja sam, kao vjetar
Stigao u rodni grad.
 
Sad su iza mene
Kilometri, ceste,
Koje nikad nisam
Stig`o proči ja.
 
Jedno toplo ljeto
Tvoje usne vrele,
Jedna ljubav
Koja me je grijala.
 
Sve što srce moje
Htjelo je da bude,
Sada kao da je
Samo nestalo.
 
Zapravo i ničeg
Nikad nije bilo,
A ti si sada
Daleko od moga grada.
 
Žuto lišče šušti
Pod nogama mojim,
Mislim sad o tebi,
I o prošlom ljetu.
 
Uzalud sam ljude
Upoznao drage,
Bio sretan s njima
Sve na svoju štetu!
 
Najviše u srcu
Ostala mi ti si,
Ali kiša neka
Kao da je pala.
 
Jer je jesen žuta
Među srca stala,
Stigla nasred puta
Kao da je znala.
 
DA TE VOLIM
SRCEM SVOJIM,
I DA ŽELIM
DA ME VOLIŠ.
 
JESENI JA
DA SE BOJIM,
AK` ME LJETOS
NE ZAVOLIŠ!
 
Sada pjesmu
Pišem tebi,
Što osjećam
To ti šaljem.
 
Oprosti mi
Na ovoj pjesmi,
Koju ti
Od srca dajem.
 
Uskoro će
I snijeg pasti,
Zima već
Na vrata stiže.
 
Želim tvoju
Ljubav krasti,
I tvom srcu
Bit` što bliže.
 
Kada lišče
Padne s grana,
Tad se vidi
Prava strana.
 
Tada srce
Progovara,
Kao knjiga
Se otvara.
 
DAL` ME VOLIŠ
SRCEM SVOJIM,
LJUBAV SVOJU
NEMOJ KRITI!
 
JESENI SE
BOJAT` NEĆU
AKO ŽELIŠ
SA MNOM BITI!
 

znas da mi se svidja, samo ne znam zakj nije bilo koemntara, mozda si trebal promjeniti boju :))

Drago mi je da ti se svidja, pusa Vanda!

preslatko :) ljeta dođu, lejta prođu.. meni sunce sja :) pozdrav -will- :)

a šta da drugo napišem nego da je prekrasna