Prokletstvo noći...
...ovaj put me nije dohvatilo kako inace zna - valjda postajem cvrsci, ili je pak jos jedan dio mene nepovratno izgubljen - mrtav.
Interesantno, sati i sati provedeni u mraku, sam sa svojim mislima, sam sa njom u svojim mislima... I nisam prosvikao ovaj put, i nitko mi nije trebao da me izvuce, i danas nisam neuracunljiv, vec je sve isto... Do jaja, jos da sam uspio zaspati:)
Hahaha! Funkcionalan sam, pomalo.
09.10.2005. u 15:53 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar