APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

su sjedili na obali rijeke.
Gledali su površinu mutne vode.
Svako toliko, iz rijeke bi se bućnula štuka, il šaran, il babuška.
- Gle, rekao bi Siromah.
-Mhm, promrmljao bi Šivousti.
Ribe su i dalje skakale, a Siromah i Šivousti su ih promatrali. I u međuvremenu ogladnili.
Reče Siromah: Ah, gladan sam. Da bar imam ribički pribor, ne bi bio siromah, a ni gladan.
Šivousti ga je mrko pogledao. Uzeo je kamen i udario ga u glavu. Siromah se srušio i umro.
Šivousti je nastavio gledati u rijeku.
Uskoro je iz rijeke iskočila zlatna ribica. Došla je do obale i rekla: Hajde, ispunit ću ti jednu želju, ja sam, naime zlatna ribica.
Šivousti je primi u ruku. Skine gaće, i zabije si ribicu u guzicu. Gurao ju je duboko, sasvim duboko.
Pokušavao ju je gurnuti u želudac. Nije mu uspjelo i uskoro je umro od gladi.
 

slikovito! :) (picture get out from my head!)

Nekad je tako malo potrebno za sreću, kada nam je na dlanu a mi uvijek izaberemo krivi put, dulji i teži. Zašto ?

kao i svaka basna i ova je poučna :)

nije jeo, al' je imao šta srati :-))

vrlo dobro, vrlo..