Relativnost

Neprestano donosim nekakve odluke,hvatam se u koštac sa životom,zaboravljam na tebe,izbjegavam tvoju prisutnost u širokom krugu i onda se ti javiš kao da se ništa nije zbilo kao da živiš u prošlosti.....ne mogu više disati pored tebe,uništio si se mržnjom i prezirom a od mene očekuješ da te još uvijek primim u svoje naručje i da barem na trenutak zaboraviš na bol koju si iz dana u dan nanosiš...istina više si i otupio od silnog napušavanja i pokušaja bjega...pa ti uopče ne živiš...pretvorio si se u zombia i duša me boli kad te vidim takvoga...bemu mater pa probudi se već jednom i napravi nešto ja ti više ne mogu biti rame za plakanje,prerasla sam to a i srcu je draža ova praznina od boli koju je osijećalo pod teretom tvojih poljubaca,tvoje posesivne ljubavi....pusti me da ponovno dišem punim plučima i proživim ovaj život kad si ga ti već odlučio odvegetirati....nisam te prestala voljeti samo je moja ljubav promijenila oblik....

zvučiš mi kao neka koju možda znam s iskre. :)