Pošta
Ušao sam u poštu s hrpom papira, koji se u narodu zovu još i režije.
JA ne znam baš zaš se računi zovu režije, al dobro, ni nemoram baš sve znat zaš.
Uglavnom, ispred mene je u redu stajalo 5 ljudi. I ja sam stao u red. U pošti je bilo vruće i malo je smrdilo na ustajali zrak. Bio sam umoran. Zažmirio sam na trenutak il dva.
Netko mi je pokucao na rame. Okrenuo sam se.
Gospođa je rekla:
-Jel vi u redu čekate?
- Ne gospođo, ja tak stojim po poštama iz zabave.
- Aha. Onda dobro, ja sam mislila da u redu čekate....reče ona i progura se ispred mene.
- Gospođo, sasvim je razumljivo da ste pomislili da čekam u redu, kad ste me vidjeli kako stojim u redu i čekam, zar ne?
Okrenula se i zbunjeno me pogledala.
- Naime, ja ČEKAM U REDU, kao što ste mogli vidjet, i ne gurajte se ispred mene.
- Dobro, dobro, ne morate odmah vikat, samo sam pitala čekate li u redu.
Mislim da mi se počelo pušit iz ušiju. Razmišljao sam dal da joj nabijem režije u usta da zaveže kretensku jezičinu i da se uguši.
Al nisam.
21.10.2005. u 10:05 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar