Dnevnik jedne plavuše

Jučer sam jedva zaspala,misli su doslovno jurile mojom glavom a ja sam bila već pomalo luda što san neće na oke..gledala sam u noć i tako dočekala zoru sa željom da mogu izbrisati neko prošlo vrijeme,neke svoje postupke,a ponajviše osijećaje prema njemu..
Nikad mi nije bilo jasno kako neki ljudi mogu istovremeno donosit i sreću i bol,i zašto bol tu radost uvijek toliko nadvlada..
Ja se nadam da ću sa današnjim danom skupit dovoljno hrabrosti da zaboravim što osijećam.da zaboravim tvoje NEZNAM koje mi je davalo mrvicu nade da me želiš..u mojim blogovima je uvijek pisalo da mislim da ti je stalo a sad mislim da sam bila samo glupača koja je to silno željela..
A to neznam kažu oni što neznaju kako da kažu ono što bi trebali..boli me..jer te želim i trebam..jer osijećam..ali znam da sam te izgubila puno prije nogo sam te i ono malo imala..
Vikend proveden s tobom bio je predivan,,tvoji poljupci i dodiri tako nježni..
Uredu je..ne brini,znaš me..Eh,da..nemoramo nikad više o tome.Samo ne očekuj od mene da te gledam u oči kad se vidimo jer ne želim da vidiš moje suze i bol..da ne vidiš koliko silno želim tvoje poljupce..potrudit ću se od sada bit dobra glumica i stavit svoje osijećaje i želje na led nadajući se da ih nikad više nećeš čut..
to je bilo to..od mene,od nas..
...poslije svega ostaju prijatelji..