DayWalker

Zove me frend, veli da bi mogli popit po koju i da navratim do njega. I tak se nismo vidli sto let. Velim ja ok, dojdem do tebe. Veli on da na novu adresu. Jebate, preselil si se? Kaj si kupil stan? Ma ne, veli on, dodji pa bum ti sve rekel.
Doteglim se jedva na Srednjake (nije to opće daleko od Remize, al tak sam lijen) i pronađem njegovu pećinu. Dočekal me u šlapama, neobrijan i u staroj trenirki i majici, što je za njega jako čudno jer znam da mu žena pizdi ak nije obrijan i sređen. U stanu koji nije luftan bar tri dana sve razbacano, hrpe nekih kutija u uglu i gomila praznih piva i neopranih šalica kave na stolu. Pogledam u njega.
- Daj sedni, koj kurac blejiš? Rastal sam se.
- Ne njajke, buraz. Ti da si se rastal? Pa ja nisam u životu videl dvoje ljudi koji se više vole, od tebe i Mirne.
- E, viš kak si se zajebal.
- Pa dobro, koj kurac se desil? I daj malo zluftaj, noge ti još uvek smrde ko posle nogača u osnovnjaku. Kaj je bilo?
- Ma ne da mi se baš puno pričat o tome. Znaš kak smo nas dvoje bili uigrana ekipa? E, to mi je nekak počelo splašnjavat od kad se zaposlila. Nekak ko da si više nismo bili tak dobri. Znaš ono, dodjemo doma, najedemo se, umorni smo, buljimo u telku, ona nekaj pegla, pa na spavanje. Zgubilo se nekaj. I skužim ja da sto posto ima nekog tipa. Seks nam je postal banana. Ma generalno sranje. Pa sam joj prigovoril da koj kurac? Kaj se dešava? Veli ona da se niš ne dešava. Ma kak niš, velim ja, kad tu nekak niš ne štima. Bla, bla i posvadimo se. Al onak kak ima biti.
- I jesi je pital?
- Kaj?
- Pa jel ima jebača.
- Pital sam. Rekla je da nema. A ja sam si brijal da mi i tak i tak ne bu rekla da ima. I tak smo se svadili sve više i više, onda je jednu večer puklo. I ja pokupil stvari i otišel. Sad mi je žal ko cucku. Al jebiga.
- Pa kaj je ne nazoveš?
- Jel bi se ti vratil nekom ko ti je rekel da si jebena kurva koja se kara po sastancima za bolje mjesto za parkiranje.
- Jebo ti pas mater glupu. Ak si to fakat rekel, ja ti nemam kaj drugo za reć.
- Znam, jebi ga sad. Pukla me žuta minuta u svađi i rekel sam nekaj kaj fakat ne mislim. Sad je gotovo. Rekel sam ja posle "sorry", al bilo je kasno. Nemrem zaboravit taj pogled kojim me pogledala kad sam to izgovoril. Ne ljutnja. Razočaranje.
- Fakat si kreten.
- Znam, kaj je najgore, posle mi je njena sestra rekla da ziher nije imala nikog drugog, da stvari nisu funkcionirale jer sam ja bil u banani i nije mi se nikam dalo ić i da zbog mene seks nije bil u redu i da ak se ne sjećam da je htela samnom razgovarat o tome al sam ja sam buljil u ekran i da je ona mene volila i da je najbolje da joj se više nikad ne javim. Ja sam sve zasral. Ti mater, a nisam noćima spaval od ljubomore.
Zašutili smo i popili još par pivica, pa sam krenul doma. Razmislim si kolko ima takvih kojima malo kolotečine (u koju svi upadnu prije ili poslije) može razjebat brak.
E, moj Robi. Jebeš čovjeka koji sumnja u ono u što je siguran.

istina.

tamo davno ja sumnj'o nisam - al' me kolotečina sjebala - bijah presiguran...

Siguran-nesiguran, nema pravila...tako mora biti!

da,jebena kolotečina..ma ko ga j...idemo dalje..

sumnja je opaka stvar.uništi i najbolje...

Mrzim ta sranja! Kaj ti je? NISTA! A vidim da me izbjegava!

hebi se mogao si zvrcnut pa da odemo u eden na kpificu.. to mi je na pljuvomet kad si vec bil u mom kraju .. ups sad sa mse odal di mi je sjediste hada :-)))))

Svaka čast, majstore... Samo, tko je uopće siguran u bilo što?