voljena

U sobi
Prejaka svijetlost...
Ja
I moje misli
U sobi
Ni mirisa
Ni traga
Stojim sama...
Ne postoji više prošlost
Budučnosti nema
I osmijeh je na samrti
I osiječanja...
Nema ni tuge
Ni radosti
I suze su ishlapile
U svitanju zore
Odavno su nestale misli
Na pješčane plaže
Sunce i more...i ljubav pomalo nestaje
I mjenja se boja oči
Davni sam putnik
Prema dalekoj smrt
Ali ona kao da neće doći...

eto, što bih trebao reči na to, zašto si to napisala, ha?

jer je prije svega istina....i jer je i to jedan od trenutaka mog života...

trenutak, i ono je moj trenutak, samo što ja imam malo više tih trenutaka za razliku od drugih...

ja ne sumljam u to...neznam zašto se ljutiš..svi imamo trenutke....i svi se javljamo sa ruba ponora,ne zato da nas čuju dok padamo,nego zato da nas povuku da ne padnemo.....

padovi i dizanja, ponori i brda, teško je hodati, teško je se dizati, koljena su krvava, želim samo odmor, samo spavati i snivati, samo to...

i to je u redu....i ptice se puštaju vjetru da ih nosi,i valovi odmaraju na toplom pjesku plaže, i ljudi snivaju na mirisnom jastuku samoće.....

brijem previše ovih dana, oprosti, zapravo cijeli moj blog je pisanje izbediranoga potjeha koji traži smisao i zakonitost, a toga zapravo nema...

nemam ti šta praštati,slučajno idemo istim smijerom u istoj ulici,zašto nebi malo pročavrljali....brže če proči....

hah potjeh, zvucis k'o da dajes neke savjete... (tko te je ovlastio za to? ;)

što ti ovdje liči na savjet samo nastavak, vrata ili još bolje rešetki...

ma nist, rekoh da brijem... :)

ni a nevidim savijet...ali ni rešetke....

draga moja, bojim se da je slijedeća etapa rešetka, ko zna možda i ne ,nešto se možda preokrene i dobijem pomilovanje...

ajde,ajde,ako ništa drugo ja ti donesem pilu pa čemo zajedno prerezati rešetku.....da li če se itko time osloboditi,sumljam ali bit če više prostora za šah!

šah nije šah, a domine nisu domine...

ni ljubav nije ljubav.........samo iluzija......

nekada davno sam volio mađioničare, prodavaće magle, sada ne, jer znam što je iluzija...čarobnjaci ne postoje, samo opsjenari...

ah,kako ti ljudi jednim komentom razbiju iluzije:/nemilosrdno.ipak smo mi mali još u nešto vjerovali i pljeskali.aaa!

dobro je zabavljati se, ali kada znaš iz kojega se rukava izvlači zeko, meni nema više ništa zabavno u tome...

ma daaj,sad mi hoćeš reći da je jedino logično smisleno i zanimljivo?

heh, o ~zanimljivosti hm, hm :)

da, stvari se razvijaju u svim pravcima, zar ne?

pogrešno si skopčala moju ideju, naprotiv, meni je jedini zaključak, sve što je očito nije zabavno ni vrijedno tolike pažnje...

pot? aha mislim da kuzim.... i, ne bih rekao.

i opet se ne slažem(O) oko toga,potjeh.a ne znam ni zašto? no sjetit ću se već.

imaš li zadovoljstvo gledati film i znati svaki detalj o njemu ja ne, postoje ljudi kojima je 20ti put jednako dobar kao i prvi, meni ne, nažalost...

imam,jer uvijek vidim nešto novo,nešto kaj mi promaklo onih 199. put.

eto, ljudi nisu isti, neki imaju sreću, neki sreću imaju manje a neki nikako, nismo isti, ja pišem o samoći, zen o ljubavi,neko o nogometu ili popijenoj kavi jutros, mogao bi i ja napisati nešto o kavi i kakvog je okusa, ali zvućalo bi drugačije, sumornije, rekao bih vjerovatno da jei ovoga jutra bila gorka...

zaboravio si onog kaj stalno o mačkama priča.kak ih udomljuje.hahaha

:) He, he...

malena pjesme su ti super kiss