APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

Davno, sasvim jako davno, prije ne manje od 30 godina, pohađao sam, ne svojom voljom ali sretan kao prase, neku ustanovu koja me je čuvala.
Dakle dok su moji roditelji, ostvarivali velike radne pobjede za sve narodne i narodnosti SFRJ-a i njihovo bratsvo i jedinstvo, ja i sestra bi svakog jutra oko 5:30 zamotani u dekice poput hot doga, svijetlo plavim pezejcem bili prevoženi u ustanovu.
Tamo bi nas otac ponovo polegao u krevet i mi bi još ćorili dva tri sata.
A onda, kad bi se već sasvim razdanilo, došle bi neke starije žene i digle nas iz kreveta. Rekli su mi da se te žene zovu časne sestre. Meni je to već onda bilo sumnjivo. Jer nisam znao objasinti pojam časti, a sestru sam već imao i to samo jednu.
Uglavnom bio je tamo i neakav parkić po kojem bi zajedno s drugom djecom, jurcali do ručka, il dok ne padnemo s nogu, ili oboje.
I onda jednog dana, dođe moj tata i kaže časnoj sestri Zinoviji:
-Ja ću vam to napravit. Besplatno.
I tako, nakon par dana, dođe moj stari s nekim radnicima. I za sat il dva iskopaše četiri rupe i u njih staviše neku željeznu konstrukciju, te naposljetku, na naše sveopće zaprepaštenje i odobravanje, montiraše na tu konstrukciju dvije ljuljačke.
Jebote!! Na jednu sam skočio ja, a na drugu moja seka. I ljuljali smo se ko nenormalni. A druga su djeca stajala oko nas i čekala svoj red na ljulju.
Al mi se nismo dali dolje. Što da vam kažem, bio sam neobično ponosan jer je upravo MOOOJ TATA napravio ljulju. Samim tim ljulja je neopozivo pripadala meni. I ja sam se mogao ljuljat kolko god sam htio.
Uglavnom ljuljao sam se satima. I kad sam napokon sišao s ljuljačke, to nije bilo zato što sam htio nekom drugome dat da se ljulja, neg zato što mi je pozlilo. Poremetio mi se centra za ravnotežu i jedno dvajs minuta nisam mogao hodat.
I tako. Dok sam sjedio na klupici i vraćao se u normalu, a teta me Zinovija gladila po kosi, ja sam potiho plakao dok sam gledao kak se neka druga djeca ljuljaju na ljulji koju nije napravio njihov tata nego moj tata.
I kao i svakom trogodišnjaku, bilo mi žao mog tate, na neki način. Ko da sam ga iznevjerio, zato što se više ne ljuljam ja neg neki tamo drugi.
Poslije sam mu to ispričao. A on se uopće nije ljutio.
Moj tata.
 

je svi smo mi razocaranje nasim roditeljima.

aaaaaaaaa:)))))

razbij si retrovizore .......(!)

znala sam! Mac'tantra - tako mali a već tako škrt

eto! razotkrili ste me. Molliere mi je nadraži pisac

hahaha...poseban

ma nema šta tekst je za svaku hvalu, ali zamislite maloga tantru sa kukastim nosom kako prodaje svoj sendvič za za zubno zlato :-)

jedro su jedino moje gaće, pa ko voli...

i još ima židovske uvojke sa strane. amaterka, ti si se baš nešto na mene nameračila a?

ma jok tantra, imaš super tekstove, ali ovaj je autobiografski i istaknuo te kao pravog malog kirjanju

ja sam tu prvenstveno radi zabave (ponekad svoje, ponekad vaše, a najviše svoje u situacjiama, kad drugi misle da mi nije zabavno)

ti misliš da drugi misle?? pa jebote...misle, ha?)

kad ispričaš vic ne treba ga objašnjavati, onda nekak nije više smiješan;-)

Ile ma znaš. to je ono kad ovaj što je tamo konta da ti kontaš da on konta, a ti kontaš da on konta ono što ti želiš da on konta, pa ti bude zabavno. tak sam to mislio.

Ma kontam , tantra. I sad...ne smijem postavljat ta virtualno-egzistencijalna pitanja autoru texta...jerbo će neki kontat kako ja ne kontam ono šta autor konta da ostali kontaju...pa će isti (ti neki) kontat kako ja ništa ne kontam i inače. a kontam. al volim ostavit dojam d ane kontam. (joj, daj, odjebi, ille. ajbok))

xexe, mrak. tonkica palonkica frr

Kao sto sam i tvrdio-jedan od boljih blogera ovdje :)