Hiljadu mi bubnjeva iz Darkvuda

ma nisu.
samo nekad obujemo raspale sandale pa nas ježi žulj.
kad god mi u šumu navre neko krdo, kažem svojim životinjama da se ne boje. nije krdo tolko tvrdo.
ja i moji prijatelji grbavi indijanci obožavamo kad imamo krdo u šumi jer se onda popnemo na stablo i gađamo ga tonama. svaki put ispod neke tone ostane berem neprignječen but i oslastimo se popodne i navečer od uha do trepavice.
onda krdo ode u drugu šumu gdje ga drugi gnječe, a mi ga veselo zaboravimo dok se ne pročuje da dolazi iduće.
lijepa je tišina, kad mi se svako jutro čuje očerupani kljunaš i gunđava sova, ali ogladniš. a nemreš jest kamenje...