sllow

ponekad sam se u životu našla u situaciji kad sam sama sebe tila tresnut nečim po glavi, kad je jedan sićušan glasić jecao u meni: pobogu ča je ovo meni tribalo...bog pomozi...nikad više.
ovog puta nije bilo tog glasića, ja sam vrištala iz petnih žila, zabetonirana do koljena u blato, mokra i promrzla...a na njegovom licu smiješak, u očima pogled razigranog dječaka...
znam da sam bila zločesta, da sam se svađala, koji put i opsovala , nisan se dizala u busu dedekima, piknula san onu glupu čiuvavu koja svako jutro dok piški kraj moje kuće živčano laje na zvuk mojih potpetica, neću više nikad, ukrala san u uredu pol paketa papira za printanje, progurala san se u pošti preko reda ali samo zato jer san imala tonu kuverti, neću više... ali zašto me tako kazni???
ima li boga?IMA i mene je kaznil tako da san morala gacati po blatu, vuć špag i stavljat tavalun pod gume. ima boga pazite ča delate!!!
još iman blata pod noktima, kojih više niman ostali su tamo negdi kraj petra i pavla u šumi.120 kn za manikuru a ja ih pustin tamo da se zeci french manikiraju...ben'ti...svaka košćica me boli, prehladila san mihur, na svakon kolinu masnica koda san cro copu kroz ruke prošla....strašno.... vi muškarci ste taki....uf!!!!

:)) jadne mi žene :))

e ako si se gurala prek reda na pošti onda ima boga... :DDD

ovo sada govorim sa osmjehom oko glave i slavodobitnim tonom.."..jesam ti rekao.."..:)))))

ma čekaj, kade si se to peljala, ča puli Svetega Petra tamo na Žminjšćine?

samo se vi smijte, ima boga..... :)))
blaž gume su ti ćelave :)

ćo, drugi put ćapaj nekega z filharmonije:)))

joooooooj.......

ovo zvuci kao los blind date :)))