Dnevnik jedne tračerice

S obzirom da su mi masku skinuli (bem mu miša odu nofci za krastavce uzalud), ajmo mi vama malko ondak rastezat zmazani veš.
 
Je da počnem od iskona…. Moj iskon bio je vip. Upala slučajno, zakačila se namjerno i sad se pitam kaj mi je to trebalo u životu… Kaj je to tak magično u tim redovima kaj skakuću bez reda, zakona, teme i bez seksa. Snaga chata…. Neopisivo i pomalo frikovito (koga ja zavaravam, jakoooooo frikovito). No sve ovisnosti su takve, a ja se nijedne svoje nemrem (čitaj: ne želim) riješit….
Da opišem svoj dolazak u virtualni svijet….svi nešto pričaju o tom chatu, pa pedofili, pa manijaci, pa isfrustrirani, pa željni seksa, pa usamljeni, pa ludi, ….i kaj ti ja znam kakvi sve ne…. Pa si ja mislim kak sam ja «iznad» tih i takovih. No jedan danček, skroz bez veze dok sam čeprkala po nekim glupostima na vipovom site-u, moj mišek klik na chat, no ništ se ne događa, spustim taj prozorček i čeprkam dalje, kad najemput hop, otvori se neki prozorček i veli upišite nickname…. Gle šoka, kaj sad, kaj da upišem…. Ja sam inače jako maštovito stvorenje, ali kad to trebam i dokazat obavezno zakažem…. Kopam ja po svim ladicama mojeg mozgića, padaju mi na pamet sve biseri tipa: kada, vešmašina, pegla,…. Ajme pa nem valda to…. Kopam dalje…. No daj se zberi pa ni vrag da si domaćica? I najednom, opa nađoh jedan davno zaboravljeni kutak, jako prašnjav, pun paučine, sa natpisom «LJUBAV»…. Hmmmmmmmm….kaj se i to meni kad desilo? Nemrem bolivit…. Sva sreća bilo je to tak davno, da mi se takva pogreška nikad više nebu zdesila ;) No ipak mi je dobro došlo jer nađoh tamo davno zaboravljen nick…… yesssssssss…. Ipak nebum bila pokućstvo…. Utipkam ja taj nick i stisnem enter pa kaj bu bu….. prek ekrana nem valda zatrudnila …..
Olala, otvara se prozorček i tamo skakuću redeki, ljudi nekaj pišu (iako po tekstu, pada mi na pamet da i nisu baš svi ljudi, no došla bum i ja do te faze u chaterskoj evoluciji ;) ). Naravno da ja nisam ništ napisala na publicu prvih mesec dana, jer su privati skakutali ko ludi, a ja naivno pomislila da je obavezno svima odgovarat…. Sva sreća pa nikad nisam imala predispozicije za famme fatale, pa su brzo odustali od mene, a tak napuštena odlučih da ipak nekaj napišem na javno…. «Bok» je bil početak u never ending story …. Počeo moj virtualni život, mobs se napunil ljudima bez imena, face, …..bitan je samo nick – osobna karta za virtualu…. No ja sam ipak preradoznala da ne bih poželjela nicku i facu pridružit…. Pa jedna kava, druga, peta, deseta,…. Skupilo se toga, mnogo više dragih nego frikovitih, pa čak i nekolko pravih prijatelja koji ostaju za uvijek…
No kao i u RL tako i u virtuali, ljudi su samo ljudi, imali ime il nick…. Počinju standardna podbadanja, popikavanja, podmetanja, uzimanje «tuđeg» nicka (btw. na vipu ne možeš registrirat nick) i polako mi se čini da je vrijeme za dizat sidro…. Ali kako? Spas donosi frendica i šalje mi link www.iskrica.com tu možeš registrirat nick veli ona…. Mrak !!!!!
Malko mi je sve precrveno i nekak mi sve miriše na trgovinu srcem…. No nema veze ima chat, a to je ono kaj mene zanima. Naravno moj vipov nick je već izrabljen, ajmeeeeeee…. Ne opet, pa nemam ja tolko ladica v mozgu… Ali sva sreća imam najveću fobiju na svijetu zube i zubara, a upravo tog momenta ličeko mi ko buhtlica jer je moj pametni zub odlučil da neće bit v mojoj bedastoj glavi…. Naravno moja «maštovitost» mam proradi i ja baš nećem bit zubarica, al zubica pa ok nek bude…. Od kad sam na iskrici mrzim Eustahija Brzića, a vi procijenite zakaj…. Kreće registracija…. Looooooollllll…. Da mi je sam znat koji pacijent je ta pitanja slagal, a tek ponuđeni odgovori, no fino sam se zabavljala jedno dve vure i složila profil takav da sam bila ziher kak nebum dobila nijednu poruku na tak nekaj (ja sam tu zbog chata, a ne da si pišem porukice)….. Moš mislit kak sam uspjela….. Dojdem na početnu stranu da se konačno dočepam chata, a kad tamo «imate 25 novih poruka»…. Ma daj, si popizdil? Kad prije? Kasnije sam shvatila kolki je omjer žena naspram muškaraca, pa mi je mnogo toga postalo jasnije…. I ja naravno mazohistički krenem odgovarat, do chata sam došla za tjedan dana, kad sam im svima objasnila da mi je tih poruka dost….. no daaaaaaaa…. Iskrica chat – prvi dani istoga, ono malko ljudi što se tam skupilo uglavnom je na pvt, ja chaterica sa iskustvom to baš ne gotivim i kaj da delam…. Ništ tipkam i polako ljudi počnu tipkat…. Ubrzo sam shvatila razliku, na vipu je zafrkancija sa nevelikom željom za nešto više, na iskrici je velika želja za nečim više sa niskim stupnjem zafrkancije…. Moji prvi susreti live sa iskičanima su dio koji sam NAMJERNO zaboravila, čak sam polako počela gubit nadu da tu ima ikakove šanse upoznat ljude koji su željni druženja i zabave, bez obaveza….
No sva sreća prevarila sam se ….. ali to je već druga priča….
Ne bojte se bit će trača ;)
Ali sve u svoje vrijeme….
Moram bežat, načula sam nove momente za moj dnevnik…..
Pusa, cmok, ajte bok ;-))))))))))))

Kad će nastavak ;-))?

hehehe i meni je vip bio prozor u masovno druženje na netu :))))). ali, tam sam bila jedan od admina, pa kreteni poput ovih kaj nas maltretiraju zadnje dane, nisu mogli dugo opstati.

ovo miriši na još jedan success story :)

zubica sve je to OK, samo kako moje kave ispadnu samo kave :)))...mozda je razlika mojih i tvojih nogu :)