Pisamce...
Primio sam tvoje pismo u kome mi pises da je za tebe je-
dini zivot bio u mom zagrljaju. Kazes da su ti uspomene iz
banje najvelicanstvenije. Slazem se. Verujem da cu te je-
dnom jos drzati u zagrljaju. Volet cu te, jer ti ces mi tre-
bati dok mi traje snaga. Secas li se, kad si mi svoje no-
ve pesme pevala i ocarala me. Kad si svoje ruke u zanosu bo-
zice obavila oko mog tela grcevito, a kada je ku-
ci trebalo poci, bila si sva slatka, kao da je vecni tvo-
rac ulazio u tebe. Tvoja lepa, mlada, jedinstvena pi-
toma glavica bila je u mojim rukama, tvoja cista dusa devoja-
cka navela me na strasan zanos i ljubav sam pro-
matrao nasu kao najveci ukras i pro-
bao na sve moguce nacine. Ali, sad je sve proslo pa se je-
dnom, zauvek odreci mene. Zasto ocajavas? Nisi ostavljena se-
bi sama.
A sad, procitajte pismo ponovo, ali svaki neparni red.
09.12.2005. u 18:22 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar