cura
a mene neke cure stvarno fasciniraju. al ozbiljno. mislim ne sad ono da buljim u njih ko tele i smješkam se glupom facom i ronaldinjovim osmijehom, neg znate ono, kad vas netko fascinira i ne znate to drukčije reć neg tako.
te cure koje me fasciniraju izuzetno cijenim. I tak, ta jedna me posebno na taj način takla.
Pričala mi je priču kad je ispred ulaza igrala gume s prijateljicama. I dok su one tako veselo đipale, grupica nešto starijih dečkića od nje nešto je mudrovala po parkingu nedaleko od njih. i onda je ta fascinantna cura, načula da kak se oni dogovaraju da će razbit tamo neku staklenu bocu o cestu.
I svi su nešto mudrovali. te jaću te ti ćeš te aj ti te ajd on, te šta ak nas vide, te šta ak nas ne vide, te trebalo bi razbit tu bocu ipak, te ovo-ono štajaznam.
I njoj je to dopizdilo. Ostavila je gumu. Došla među njih. Istrgnula bocu iz ruke jednom o njih i rekla nešto tipa: šta boca? šta! šta serete, jebala vas boca. I zviznula istu o tlo. Nakon čega su se svi razbježali. A po prozorima i balkonima naglo su počele nicat roditeljske glave im. Ona se nastavial igrat gume i pravit djevojčica. Izbacila je grbu i pravila se luda. Nikad je nisu otkrili.
U tom sam se trenutku našao fasciniran tom curom. I pomislio da bi takvu curu svatko poželio. I onda još...da je dobro što je ona već moja, čak i prije nego me opčinila.
14.12.2005. u 14:16 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar