APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

Uspio sam se ne posvađat s njim. To stvarno nisam očekivao. Po difoltu se uvijek posvađamo kad je netko od nas dvojice pijan. Kad smo trijezni, rjeđe se svađamo ali samo zato što se uglavnom izbjegavamo. No još nikad se nije dogodilo da se ne posvađamo kad smo obojica pijani. Do prekjučer.
A nije počelo obećavajuće. Upao sam u birtiju i surovo se iznenadio zateknutim stanjem. Notorious B.I.G. je glumio Djeda Mraza, a oko njega je bilo more klinaca. i njihovih mama i tata. Isuse grozno. Vladala je neopisiva gužva. Klinci su vrištali i derali se, jurcali nam među nogama, a mame i tate su pravili glupave face i smiuljili se. Sve je blještalo od bliceva. Ko da smo na jebenoj dodjeli Oskara. Stolovi su bili zasrani od čokolade, pudinga, bombona...što da vam kažem, bolje da je u birtiju ušla divizija vrlo pijane garde, nego čopor djece.
Zabio sam se u ćošak i diskretno naručio pivo i zapalio cigaretu. Znam da je štetno i da klincima smeta, al jebe me se. Ovo je MOJA  birtija. Nek idu kuć, štajaznam nekud nek idu. U pičku vražje matere. nek mi se maknu s očiju. Zacrtao sam si da ću se taj dan napit i točka.
Ubrzao je stigao i on. Mr. Jaggers. On se ne zove Mr. Jaggers, ali ga ja tako zovem jer me neopisivo podsjeća na onog odvjetnika iz Dickensovih Great Expectations.. On naime ne voli kad ga zovem Mr. Jaggers, pa ga baš zato tako zovem. Ispočetka mu se sviđalo, ali kad je pročitao knjigu prestalo mu se sviđat.
I Mr. Jaggers i ja smo tak sjeli i mrzili te dosadne klince i njihove tate i mame i počeli pit. I pili smo jako dugo. Jako jako dugo. Nismo marili za neodobravajuće poglede u pravcu naših cigareta. Kada smo se napokon osvrnuli, to je bilo zato što nas je konobar molio da odemo kuć, jer je pola četiri. I onda smo otišli. Ujutro sam na šljaku došao sretan i još uvijek prilično pijan. Mr. Jaggers je uzeo bolovanje. Pizda.

da.