NESRETNO DJETINJSTVO

Tko se još ne sjeća onih prekrasnih 80-tih kad su placevi vrvili od cigića i druge neljudske gamadi koji su, pokušavajući prodati "muda pod bubrege" dragom naivnom zagrebačkom pučanstvu, i uspijevali u istim nakanama lifrajući na stotine kutija "petardi" punih keksa i ostalih sranja za masne pare.
Još kao malog dječaka krasio me prirodni talent za otkrivanje lažljivaca i nepoštene trgovine i tako sam, načešće u društvu svog pokojnog djeda koji cigiće isto nikad baš nije previše volio (čitaj između "redova") razotkrivao nepoštene trgovce petardama na Branimircu, Kvatriću i Dolcu.Pa nebu valjda jadni deda daval prek pol svoje penzije za kutiju punu prevare.To ne...to pak ne!
Nepoštena debela ciganka u šlapama, kojoj je nepoštenje virilo iz svake pore, pokušava mi uvaljati "austrocracher" petarde; plavo-bijelo-crvena kutija upada u oči sa 100m.Samo-drek...uzimam kutiju u ruke i pokušavam odlijepiti nevješto zalijepljeni selotejp ne bih li otkrio prevaru u tren oka.Kad tamo, odmah doleti jedan krajnje neukusno odjeveni cigić i viče "zipa...murija,briši..!!!!"
Da, da, da...kak da ne...a ja sam , kao, opal s kikirikija jelda?
Ni ne trepnuvši okom, deda zgrabi cigića za traper-jaknu i dere se na njega jer je očito da se radi o pokušaju nabesramnije podvale...Cigić skviči kao štakor i dere se "pusti me, gospon, pusti...evo, dam ti 5 kutija za 100 hiljada; dam ti besplatno.I, skoro da je i bilo tak, samo kaj se narednih par dana ni ja ni deda nismo smjeli pojavljivati na placu da ne bi završili negdje ispod savskog mosta ili pretvoreni u sapune.Bitno da sam ja dobil svoje petarde.
I sad super-petarde imam, praznici su počeli...Ma, mrak!Ostaje mi još samo jedan veliki problem-kak prošvercat te silne patarde kraj staraca u gajbu.Ali, doma me dočelao još veće iznenađenje-sutra palim u Leibnitz.Jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Od silnog uzbuđenja nisam sklopio ni oka misleći sam na prekrasne crvene i plave kutije pune zelenih štapića.Makar je svaka došla po 100 tadašnjih šilinga, nisam se bunio-tata i mama bi napravili sve samo da je njihova srećica sretna :)
I, da toliko ne duljim, završavam priču u jednoj austrijskoj papirnici gdje su mi se kroz vitrinu smješile sve moguće marke petardi ovog svijeta: "Austrocracher","Nico","Teufelsknaller","Veco" i ostale podigle su mi temperaturu ravno na 38.Sav u bunilu,, trošim hiljade šilinga na hrpe petardi i raketa za pištolj.I kako da završim priču?Jednostavno-par dana nakon toga, kad su našli sve ono kaj sma prije kupil, moji su se zakleli da me Austrija neće vidjeti dok su oni živi! Je, kak da ne-druge godine je bilo još gore.Ali, to je već jedna druga priča koju ću ispričati možda druge zime.A do tada: BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUMMMMMMMMM!!!!  :)

salut mali rasisticki brate :)))))))). moras do mene, pak bus dobil petardu svojih snova, unikat kaj prozore lupa :))))))), homemade :))))))