sralica i njezine posljedice
nasrala mi ralica ovog bijelog sranja na ulaz i idem jučer s posla pa nemogu u dvorište. i šta sad dokurca. prislonim se uz nakupinu bijelog sranja s desne strane, upalim sva četiri i dem po lopatu to razbacat. uostalom u toj vukojebini di sam ja doma i nije neki promet, a i bilo je sasvim dost mjesta pa da može tamić prošuljat se, a da mi ne zgužva tutač. al nije to baš za svakoga dosta. doplazila neka mazga trojka, žarkocrvena, za volanom gospođa u bundi pa zasjela na trubu ko da joj je život u opasnosti.
dokurca, reko, pa šta sad ti očeš. spusti žena šajbu pa mi jebe i oca i mater, onako u bundici, našminkana i sva profinjena. a ja iznenađen, al i malo lud od bijesa puknem joj lopatu bljuzge kroz otvorenu šajbu, ravno u facu.
sretanbožićinovagodina mislim si u sebi, sad ću najebat valjda, brijem kako će izać van iz auta i krenut na me valjda noktima il nečim, ganom, nožom, mužem stokilašom ... al ništa. vrisnula, dignula šajbu, prošuljala se autom, bez ikakvih problemsa i ošla dalje, ko da ništa nije bilo.
valjda joj je to trebalo pa da si smiri živce. dokurca, žene, totalna nepoznanica.
29.12.2005. u 9:52 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Tako treba! Šteta što je nisi kresnuo po njušci s lopatom a ne samo sa snijegom! :)))
Autor: the_day_after | 29.12.2005. u 9:54 | opcije
trebao si ti nju kresnut kurcem i lagano smirit nervozu,kako njenu tako i svoju.. :))
Autor: velvetrevolver | 29.12.2005. u 10:43 | opcije