Trazimo_Tatu

...posjetili stare frendove... Nedavno su dobili treće dijete... Pa hajde da idemo vidit pišulju prije nego krene u školu...
I tak smo mi došli kod kume naše (meni vjenčane, sinku krsne), stare prijateljice i ja sam dobra dva i pol sata provela ----> gledajući TV... mislim ono... pa nas dvije se NEMAMO KAJ RAZGOVARAT... isuse... nemrem belivet... koma, katasrofa, užas...
Klinci su se igrali, a nas se međusobni razgovor uglavnom svodio na to koja će se prva sjetit upozorit neko od svoje djece da nešto ne dira ili ne radi... Mlao mi je falilo da mi pozli, ali stvarno... Sjedim tamo, gledam u TV i čekam...reći će nešto...
Započela sam i ja par tema, ali zaista i sasvim neuspješno... Stvar je spasio njen muž kad je došao doma pa smo nas dva malo prorešetali događaje od kad se zadnji put nismo vidjeli i to je to...
Zakaj smo onda bili prek dva sata?
Pa cijelo vrijeme sam se nadala da će ipak past neka spika... da će zinut nešto... da će... ma kaj ja znam...
Mislim da ću morat opalit još jedan onak veliki crveni križić, ko onaj što u UPITNIKU viđate kad je tema zatvorena, preko njihovih imena...
Ak nejde nejde.. kaj se tu može...
Nisam sretna, al nisam ni nesretna... Tak je ... kak je...
Mi smo išli putem...put je bio dug...