Dnevnik jedne plavuše

Noćas sam prespavala kod frenda.Zapravo nisam se dugo tak dobro naspavala.
Ujutro me dočekala kava,a onda sam se iskrala iz stana.Zovnula sam lift a do mene je stao..zgodan muškarac.Ušli smo zajedno u lift,nasmijali se jedno drugom i on pozravi tetu koja se već vozila.A ona će ko iz topa:-Sad mi ništa nije jasno.A on će njoj:-Ma nismo zajedno,to nam je nova susjeda,sa broja 56.
Oboje pogledaju u mene a ja onak izbezumljena samo kimnem glavom i nasmijem se.Zadovoljni odgovorom nastavili su svoj razgovor a svaka moja teorija o neboderima je pala u vodu."TO SU VELIKE ZGRADE U KOJIMA SVAKO VODI SVOJ ŽIVOT I NITKO NIKOGA NE POZNAJE"
A ja eto..preko noći postala susjeda :)

hehehehe....draga moja, bitno je kakvi ljudi žive u takvim velikim zgradama

haha..izgleda. :)

ja u svojoj zgradi nemam pojma ko sve u njoj živi. U liftu srećem neke nepoznate face koje čak ni pozdraviti ne znaju i to je to. A i baš me i nije brige ko su, kaj su, odkud su i kaj tu delaju

eh, promućuran neki tip ako je u liftu kojim si se spuštala iz stana dedukcijom nadošao na to s kojeg je broja nova susjeda?? :D

hehehehe...pike, vjerojatno je kikica dobar komad pa ju je čovjek i prije već zamijetil

hahaha,kao prvo..to je bilo prvo i jedino jutro kad sam izašla iz stana a došla sam u gluho doba noći :)
a baš da sam i neki..komad,hm..pa i nisam :))

Baš si mi podigla razinu optimizma :) ne može to svako. Ola Pike!

Komad ili ne :DD pa ne vjerujem(o) da ujutro staneš pred ogledalo i odlučiš "sad ću biti komad". To mi odlučujemo :)

a majke ti :)))