šimbi rimbi tidam tidam opsa sa
- E kad me takvi nazovu ja im kaem: Mršupičkumaterinu! i spustim slušalicu.
- Aha. A zašto?
- Šta zašto?
- Zašto? Pa čovjek te zove van na cugu i to je sve...
- Ma nabijem ja tu cugu razumiješ. To je kurac. On je govno. Govno razumiješ, kontaš. Dok sam ja njega zvao van, nulovanje buraz, nije smio nos promolit od žene.
- Pa dobro, a što mu sad bi, da on tebe zove?
- Ma moš mislit, žena mu je Deportivo u Chelsea (otišla u London op.prev.) i sad bi on šuma-granje...ma mršupičkumaterinu. Jebem ja to. A to što sam ja krvario s njim dok je soliro to nikom ništa. To što sam ovoj mojoj budali prijetio da ne smije ništa protiv njega reć. Volio sam ga do uberlaufa, govno smrdljivo. Sirogojno.
- Sirogojno.
I još smo malo pričali poslije. I ja sam zauzeo stav da ću Isusu uručit ostavku odmah ujutro...al nisam. Nisam jer sam sinoć nazvao mog war-time consiglierea, koji je sagledao cijelu problematiku. Šutio je neko vrijeme i naposlijetku rekao: Budalo.
A poslije smo dogovarali jednu svemirsku strategiju. Ja sam se obavezao na šutnju. Al plan je paklen. Doista paklen. Zapalit ćemo globus. Tromb je kurac za naš genijalni plan. Jedino nas još malo jebe kako povezat kablove...kako učetvorit A-B-C-D. Kad to izkemijamo postat ćemo šampioni empatije. Dobri duhovi. Superheroji. Izazvat ćemo lančanu rekaciju koja će prouzrokovat sasvim novi pristup. Novu socijalnu politiku. Na globalnoj razini.
100%
10.01.2006. u 9:50 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar