DayWalker

Nikad ne trči za curama i trajvanima. Životna istina na koju sam na trenutak zaboravil jučer. Zapel na bankomatu za jebenih 50 ćuna. Bez kune u džepu, a treba kupit pljuge i kartu za trajvan. Naravno da je delal samo jedan bankomat na Remizi i da su se svi sjetili da bi baš sad digli neke peneze. I tak ja skužim da kasnim, pa potrčim za dvanajsticom i sjebem si zglob. Krivo sam stal. Celi dan na poslu u sjedećem položaju i mislim si: "Super kak me noga ne boli." Naravno, kad sam došel doma i opustil se noga je počela jebeno bolit. Oko pol pet vjutro sam već bil tak nervozan da sam se moral dić i otić van razgibat zglob. Vani šljiva, al tata se dobro obukel pa me boli kurac. Zapalim pljugu i duboko udahnem. Pomiješali mi se mirisi. I ne znam zakaj sam se sjetil kruha s putrom i pekmezom i bijele kave. Valjda su me probila ona hladna jutra kad sam nakon takvog doručka išel u osnovnjak odradit jutarnju smjenu. Čudno je kakvi sve okidači sjećanja postoje na ovom svijetu. Čudno mi mozak radi. Spustim se prek mostića na slabo osvjetljenu Ljubljanicu. Volim tu ulicu. Upoznao sam je kad sam bil klinac i prolazil njom svaki dan na putu do škole. Puno kasnije ću provesti ovdje šest godina svog života konobareći za život. Na ulici nigdje nikog, tek pokoji zetovac koji se vraća iz noćne. Slastičarna, dućan, pivnica lijevo, birc, videoteka, mjenjačnica, zlatarna, papirnica desno. A tek sam prošel dvajst metara i došel do Psunjske. Nakon toga mesnica, foto studio, birc, kladionica, pizzerija, pa malo praznog hoda. Onda kladionica, dućan s cipelama, dućan, prek puta frizeraj, kiosk i dućan sa donjim rubljem. Na križanju sa Dinarskom opet birtija. Zakoračim na križanje ne gledajući ni levo ni desno i skoro me pokupi poznata Golf dvojka. Miro.
- Koj kurac radiš majmune, mogel si poginut.
- Koj kurac ti radiš na Remki u ovo doba?
- Ma nisam mogel spat. Aj ulazi, idemo do benzinske po neku pivu.
Sjednem u kariolu, pa na pumpi ubodemo par preskupih Žuja i vrnemo se na Remizu. Sjednemo se kod dućkasa na okretištu i otvorimo pive. Žućkasta rasvjeta je još upaljena, čuje se samo škripa trajvana. - Kaj je s tobom? Kak to da ti ne krmiš? Kaj si noćni?
- Ma ne, sjebo sam nogu, pa me jebala celu noć. Unervozil sam se, pa sam odlučil prošetat. A ti?
- Dobil sam unapređenje, veću lovu i sve mi je super. Onda sam se setil klinaca, pa sam se rasplakal. Mislil sam da bu mi bolje ak izađem van. I viš, dobro da jesam.
Miro se rastal od žene prije godinu dana i klinci, dva sina, su ostali kod nje. Stalno su se svadili oko love, nisu baš puno imali. Potegnemo dobar gutljaj.
- Ne kužim zakaj nismo imali strpljenja, da smo još samo malo pričekali, sve bi bilo ok. Ona je isto dobila dobar posel. Zakaj nismo čekali?
- Jebi ga buraz, ak ste se razišli zbog love, kaj je najgluplji mogući razlog, razišli bi se i kasnije zbog bilo čeg drugog. Kak su moji starci godinama živjeli na samo jednoj i to jadnoj plaći? Nema ti to veze s lovom. Niste si pasali i to ti je to.
- Ma to sam si i ja mislil. Samo mi je žao kaj ne živim s decom. Da vidiš kak rastu.
- Daj se nemoj oko toga bedirat. Sad je gotovo.
- Znam. Daj pljugu.
Sjedili smo na zidiću u rano jutro, cijevčili pivkanu i šutili. Nije mi jasno zakaj se to dešava sve više i više. Ekipa se rano oženi, a ne poznaju se dobro. Ne znaju kak bu to funkcioniralo kad buju živeli u ista četiri zida. I često ispadne da to ne fercera nikak. Pa si sjebu život. Dvoje ljudi, preveč različitih, misle da mogu skup.
Miro se pokupi starcima na doručak, a ja ostanem na zidiću dovršit pivu. Ne znam zakaj mi baš sad tak paše, valjda mi smiruje živce. Sused Lončar, penzioner, naviknut na vremena kad se u rano jutro kupoval crni kruh, lagano kreće prema dućanu. Pozdravim ga.
- Bok sused.
- Bog daj.
Kvart se užurbal, dostavni kamioni, otvaraju se dućani i kiosci, ekipa dolazi po cajtunge i jutarnji šoping. Pogledam iza sebe. S druge strane putoka, u staroj crvenoj zgradi moja sreća još spava. Skužim po ne znam koji put koliko je volim. I da nam se nebu desilo, kaj se desilo Miri. Jednostavno znam da ne bu. Krenem na Ljubljanicu u birtiju, trznut jednu kavicu. Kod Štefa kupim pljuge, pa se spustim prek mostića.
- Bok Pero.
- Bog daj.
Remiza se budi.

vidis prvo se poklonim a onda idem citat... :-)) si videl koliko kredita imas ha? :-))

ljubav-posao-lova-obaveze-zadovoljstva-brak-sreca-nesporazumi-protek vremena-nezadovoljstvo-frustracije-razlaz-samoca-jutro-sunce-dan? circle of life.

as always, brilliant! :))

pozdravi Mirota,i reci mu da će proć..mene je..imaš žuju.:-))

kao da sam bila s vama!

eto vidis da je bolje ovak, a ne u stihovima

.