kurčeva kijavica

Radio-Stigli su tvoji!
-Tko je stigao?
-Pa došli su tvoji, danas je dan za posjete.
-Neka udju!
"Njegovi" je bila staričica, sva u crnom, savijena, naborana. Uplakane oči.-Mile moj, Mile moj!Proturila je ruke kroz rešetke, pokušavajući ga dotaknuti. Mile je ustuknuo. Nije ju prepoznao, kao i obično.
 -Pa to ti je žena, tvoja supruga.
Nježnim glasom rekla je paziteljica.
-Aha, oni su moji. Šta hoćete?
-Mile, mi bi htjeli kupiti radio, šta ti misliš? Smijemo li?
-Ne može, šta ce vam radio, ni ja nemam radio. Siromašni smo, moramo štedjeti.
Mile se naglo počeo crvenjeti, zakolutao je očima, okrenu se na drugu stranu od gvozdenih vrata. Starica je glasno zajecala.
-Posjeta je završena!
Mile je vozio, zasvirao je mobitel.
-Ti si kćeri!
-Tata, tata, on će me silovat, tataaaa!
- Di si?
-Doma,,,,,,,,Prekinula se veza. Pojurio je ko olujni vjetar. Nije se obazirao na semafore, pravila, znakovlje... Trebalo je do kuće dvadesetak minuta. Prešao ih je za deset .Izvadio revolver iz pretinca, potrčao u kuću. U hodniku je čuo jecanje kćeri. Uskočio je kroz pritvorena vrata. Na kauču je ležala njegova kćerka, njegovo zlato, sve njegovo. Nad njom se nadvijala spodoba u tamnom, koluštrave crne kose. Pucao je odmah. Razletila se kosa od snage metka. Mrtvo tijelo se prevrnulo. Onda je ugledao lice. Razrogačene oči, njegova sina.
 Absalome, Absalome, sine moj!
Prislonio je revolver na sljepoočnicu.
Sobica je bila sva u bijelom. Topla. Udoban krevet. Masivna čelična vrata. Malen prozorčić. Sve oblo. Meko. Nije se moglo van.Pokušavao se sjetiti. Nije išlo. Beskraj žute praznine. U to je stigla paziteljica. Nježno ga je pogledala.
-Tvoj doručak, Mile.
-Prvo tabletice.
- I ove, bravo!
-Sad ćeš papati.
Pažljivo je prinosila kašiku sa zelenom kašicom. Jeo je nezainteresirano. Na trenutak bi nestalo žutila.
-Gdje sam, tko ste vi, zašto ne mogu napolje???
-Mile, smiri se, jedi!
-Neću jesti dok mi ne kažete gdje sam.
Krenuo je rukama prema njegovateljici. Odmakla se.
- Ako se ne smiriš, vezat ćemo te . Opet će biti struja.
- Ne, samo struja ne! Bit ću dobar.
Proplakao je. Paziteljica je strpljivo prinosila hranu kroz rešetku.Odbauljao je do kreveta. Sjeo, prislonio ruke na sljepoočnicu. Ta rupa , tu ga je najviše boljelo.
 Prolazili su zelenim parkom. Nosio je kćerkicu na vratu. Držala ga za uši. Smijala se, veselo čupkala za kosu. Stali su kod konjića. Ana je uzjahala. Mile je ubacio novčić. Konjić je krenuo galopom. Cijukala je kao pravi kauboj. Kad je rodeo završio, nastavili su gradom držeči se za ruke. Kupio joj sladoled. Pred jednim izlogom, Ana ga potegla.
-Šta je ovo, tata?
-To je radio.
-Hoću radio! Ti si moj najbolji tata, hoću radio!
Odjenom se sve zažutjelo. U sljepoočnici su udarali bubnjevi. Vrištao je. Privezan remenima ležao je na stolu. Gromovi su prolazili tijelom. Sav se zgrčio. Od jačine bola nije mogao ni dahnuti. Pa opet. O, Bože! I opet. Onda su skinuli elektrode.
-Mile, došli su tvoji!
-Neka uđu!
-Mile moj, Mile moj.
Nije pobjegao. Dotakla mu je kosu naboranim rukama. Milujući. Niz lice starice, tiho su klizile suze. Promucala je plačući.
-Mi bi kupili radio?
- Ne može, moramo štedjeti!
Počeo je režati.Paziteljica je odgurala staricu.
-Zašto, zašto moram to glupo pitanje, svaki put mu pozli?
-Tako je naredio doktor, tako mora biti.
Doktor? Bolnica? On je u bolnici. Nastupila ja tama. Urlao je. Tresao rešteke. Došli su snažni momci u žutom. Privezali ga za stol. Šokovi su parali organizam.U jednom trenu je ugledao raširene oči sina. Zakopčan, obučen. Pa nije on silovao sestru, samo ju je tješio, rasplakanu.
 Trzaj revolvera u ruci. Novi udarac groma . Žuta slika.
Hranila ga paziteljica. Tablete i žuti grah. Volio je grah. Nasmješio se . Paziteljica mu uzvratila osmijehom. Zgrabio ju je . Iznenada. Nije se stigla odmaknuti. Za vrat. Krkljala je.
-Otključaj!
Kimala je pokorno glavom. Jedva je okrenula ključ. Povukao ju je u sobu. Za sobom je zaključao vrata. Pojurio uglačanim hodnikom.
 U večernjim vijestima, radio je objavio da je pobjegao opasan duševni bolesnik. I nekakva beznačajna krađa. Provaljeno je u trgovinu elektroničkom opremom.Ukraden, jeftin radio aparat.
,,,

idi u kurac DK, nisam cital jer sam preljut od idiota. cital bum sutra. DRAGO MI JE DATE VIDIM!!!!!!!!!!!!!!

aj daj malo to polomi u neke odjeljke, jebeno teško čitat ovak...

ok, budem, pike

traper , zdravo druže

Konačno opet pišeš :-)).

ejjj, lolo :)) danas je petak....a priča je za - metak! uvijek originalan, DK...lijepo te opet "vidjeti" :))

kisčić zlice :)

ko jebe šupka sa ganom,seljačina kukavna

blackmoon :) volim te

Debel, odlična priča :-)). Čim je više čitam, to mi se više sviđa :-)).

kaj je tu odlično,priča bez pouke o nekom ludom Mili ?

fina. znaš pjesmu "Scarlet Ribbons"?

...već godinma se divim tvojoj genijalnosti...jednostavno netko svojim stilom je bolji...znam da izgelda ulizivački ..al jebga..imam i ja pravo voljeti ,pravo na štivo koje mi je čitljivo...poz....