JAVNI GRADSKI PRIJEVOZ
Javni gradski prijevoz glavni je zgoditak
kad se nekud žuriš sa vremenom plitak,
osim što zakasniš kad najmanje trebaš
sav u ružnoj panici novi tramvaj vrebaš.
Oko tebe ljudi i znoj te oblijeva
gosin Klaus Trofobičar već iz tebe sijeva,
vikanje i vreva, sav si prepun gnjeva
tresu ti se noge - i desna i lijeva.
Napokon je stigao tramvaj nazvan čeznja
a ti si već mokar skoro i do gležnja,
ulaziš unutra, oko tebe muk
a okolo smrdi ustajali luk.
Smrad kiselog znoja i guzica koja
kvare ti užitak svih životnih boja;
sve što si postigao tu pada u vodu
u tramvaju smradovi u dušu te bodu.
Rukohvati puni svi nehigijene
garancija to je da ti duša vene,
nema ljepšeg nego kad se pazusi zapjene
od brkate, dlakave i debele žene.
Ogavan postaješ, stapaš se u masu
zaboravljaš svu ljepotu u tom kobnom času,
nemaš više snage ni molit se bogu
osim da iz tramvaja iskobeljaš nogu.
Al tu nije kraj ove gadne priče
sve prepune smrada i tramvajske ciče,
još te čeka plavi bus - opet isto sranje
zjenice su uske, a oči sve tanje.
Živio nam javni prijevoz još godina mnogo
kad me zakon nebi sjebo, ubijat bi mogo,
dolje smrad i zaboravnost zlih opakih ljudi,
i sud nek im svevišnji sapunom presudi!
24.01.2006. u 20:09 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar