Pamet...

Bio je krasan proljetni dan,nažalost bila sam bolesna pa nisam bila u školi.......Oko jedanaest sati na vrata mi je pozvonio najbolji prijatelj....." Pa kako si mala?".....eto ide rekoh,a ti?......"ma u komi sam,imam frku,bit će gadno doma danas popodne...","zašto?!"....imam tri komada past ću razred....." 
Par sati sam ga tješila i pokušavala mu objasnit da će sve bit o.k. Nije me htio slušati.....
"Marine neradi glupost,sve će to dobro proći i nisu ti starci takvi kakvima ih opisuješ.Nije smak svijeta,ići ćeš na popravni pa češ sve to riješiti"
...........otišao je kući ,mislim,u nadi da će sve biti tako nekako...................
Nije prošlo dugo.........
Zazvonio je telefon.........
"Bok...mala......"
"Ej,pa šta ima,nismo se dugo čuli"
-bio je to Siniša....
"Mala, moram ti nešto reči,radije sjedni..."
"Šta je bilo?"-pitala sam sada već pomalo ozbiljna
"MARIN se ubio!"-rekao je napola plačući
"Lažeš,nije istina,sa tim se nemoj šalit!!!!!"-poćela sam vikati na njega dok mi se u grudima sve smanjivalo........ostajala sam bez zraka.....
"Istina je......spremio je bombu pod jastuk i legao......"
Slušalica mi je ispala iz ruke dok sam uzaludno pokušavala udahnuti zraka...........
......Bio je to kraj......
......mene .........
........prvi put.........

strašno

zar ne....

al šta znaći ovo prvi put zar postoji i drugi

nekoliko......

ajme opet strašno pa nije se valjda cijeli razred ubio

star nije .....ali sam shvatila da je ona ......što te ne ubije to te ojača.....istinita.....

eee o tome mi ne moraš ništa prićat to mi je poznato

hm bar me netko razumije