DayWalker

Malo sam zastao sa Grdim, pa evo krećem ponovo. Nastavak...
 
-Nemaš beda, šutit ću ko riba. Nego, imam idiotsko pitanje.
-Jesi ziher da ga želiš postavit?
-Ma kaj ja znam. U stvari nije bitno. Možda drugi put.
-Usro si se, ha?
-Malo, zaboravi.
Onda je nastupio period koji najviše mrzim. Kad najednom ostaneš bez teksta i zašutiš. Jednostavno ne znaš kaj bi rekel, riječi ne dolaze, a onda se to ko zaraza proširi i na nju. Sjedite lijepo i šutite. Užas. Serem, ima milion pitanja koja bih joj htel postavit. Zakaj je došla do mene, da li joj se sviđam, ima li dečka, hoće samnom na kavu ovih dana? Nekak me frka pitat nekaj od toga i dobit odgovor koji mi ne paše. Zato se odlučim napravit stanku i otić po cugu.
-Čuj, Melita, mogu se ja poslužit s jednom tvojom iz frižidera?
-Pa već sam te pitala da li hoćeš, što vjerojatno znači da možeš. Fakat si umoran danas.
-Sorry, buš i ti jednu?
-Fala imam još.
-Ok, vratim se brzo.
Prošećem lagano do kuhinje. Buraz se u sekundi nacrtal kraj mene sa kezom dostojnim Jokera iz Batmana.
-Kae buraz? Bariš ti pomalo?
-Kaj bi baril, ona je došla do mene.
-Jadna cura.
-Zakaj?
-Pa sigurno je slijepima teško probijati se kroz život. Koju dipotriju ima?
-Buraz ne jebi, da ne bi bilo par zidarsih.
-Hahahahaha, pa kaj si ti tak nadrkan?
-Nisam nadrkan. Mala mi se sviđa do jaja, al ne znam kak da to izvedem. Nije paglu, kužiš? Uobičajene fore, bojim se, ne pale kod nje. Moral bum smislit nekaj pametno.
-A da se počneš ponašat ko normalan tip, a ne ko totalni seronja? Ak ti se sviđa, napravi to polako. Zaboravi da buš karal nekaj danas i pozovi je na neku kavicu ovih dana. Pa kaj te ja moram podučavat? Tebi se mala fakat sviđa. Već te dugo nisam vidil ovak smotanog.
-Fakat mi se sviđa. Već mi je par puta spustila, a znaš da ja baš nisam naučil da mi žene spuštaju. Uglavnom mi dižu. Kaj se dešava kod tebe?
-Mali je otišel ugovorit neke komade, pa ak sve bude kak spada, nekaj bumo i drpali danas.
-Niš, idem si po pivkanu, pa natrag u boj. Daj se javi, bumo si popili nekaj.
-Štima. Budi pametan.
-Moš mislit.
Otvorim frižider, kad tamo skoro pun karton Bud-a na hlađenju. Ali babina pećina. Sagnem se po pivu, kad me neko tak opizdi nogom u guzicu da sam se zabil glavom u frižider. Okrenem se spreman na frku, a tamo stoji Damir i umire od smijeha. Damir je čudna kreatura. Išli smo zajedno u osnovnjak. On se brzo oženil i odselil kod žene u Veliku Goricu. Dobil je kikača, užival u velikom imanju i delal kod punca ko knjigovođa. Nije se puno mical nikam, jer je posel delal u svojoj kući. Onda se sa ženom počel kačit, stalno su se svadili. Sjeli su lijepo za stol, odlučili da tak više ne ide, pa su se rastali. Lijepo i u miru. On još uvijek dela na starom poslu, sa bivšom rodbinom je ostal u dobrim odnosima, klinca vidi kad hoće. Vratil se na Remizu i opet živi sa starcima. Skoro se nikom nije javljal par godina, a sad se ponaša ko da nikad nije ni otišel.

Nedostajao mi je Grdi :-))))))))
Baš mi se sviđa i očekujem ga ukoričenog, uizlogljenog (:-))))))) ) a autora ugnjaviti za potpis :-))))))))
Čekam idući :-))))))))

drago mi je da si ponovo poceo pisati...jer tebe jedinog citam od ovih gluposti ovdje......samo nastavi