I ŠTO SAD ?

E moj Nikola.Zašto izmisli struju?!Ma kua.Onda bi netko izmislio kompjutere na vodu.Već bi se neko sjetio nečega.Pa da se ljudi dopisuju.I upoznaju.Iz fotelje.E bog.Ja sam Jawa.400 kilometara daleko.Kako si?Kava?Ma neeee.Ne dopisujem se s oženjenima.Ajd dobro.E bog...A i ti se ne dopisuješ s oženjenima?Pa ajd.I tako sad razmišljam.A da se stavi neki znak oženjenima zabranjeno. Mislim već se lagano osjećam ko roba s greškom.Ili lagano uputstvo da se u profilima pod OBAVEZNO upisat neoženjen. Slobodanko ptičica. Onda nisam moralno sidro?Ah da .Oženjenima se više ne diže , samo bi pričali o seksu , što još?Ne znam. Pada mi se u nesvjest kad se moj dobar dan razumije kao dobar dan, jeste za jedan brzi a poziv na kavu kao poziv u sobu.Majku mu. Dokazujem sam sebi da ovdje ipak treba lagati.I što sad?

je.. smao sto ljudi nisu roboti.. svaki kontakt potencionalno nosi u sebi klice i svega i nicega.. ali ne mozes se programirati da kontakti smiju i moraju ici samo u jednom pravcu. Tisuce ih ne ide nikuda, desetak ih moze voditi u prave prijateljske vode ali jedan uvijek moze voditi dalje vise.. bez obzira na sve zabrane, i zidove... a nismo roboti da si takav cip mozemo izvaditi iz gena.

pričala sam sa dosta frajera... ranih 30tih... ili oženjenih ili kak bi se reklo u stabilnoj vezi... i na pitanje zašto traži nekoga... većina ili nema odgovora ili vele da ih pali pomisao da bi bili s nekom drugom... izgleda da je to ta jebena razlika u funkcioniranju mozga muškaraca i žena gdje oni mogu uletavati i izletavati kak im dođe... a mi baš nismo spremne za tak nekaj.