Vidjeti
Gledati u oči. Dugo, jako dugo. Gledati bilo koga koga volim. Ima li straha ? Ima li prepoznavanja ? Ima li konopčića ili vrpci ? Čak i muža se može, isprobano.Postaje nam blesavo, pa se smijemo, a gledanje se pretvara u malo natjecanje izdržljivosti. Gledam se tako sa svojom djecom, i znam da i ona znaju što i ja. Sve je igra, sve nam je poznato, sve smo to već prošli, i opet ćemo. Skoro da ne pucamo od smijeha, ali ne smijemo, jer iluzija ozbiljnosti naših uloga mora ostati stvarna.Znam da sve te moje gledače volim već eonima, bez obzira koliko ih dugo poznam.Nitko koga sretnemo nije nam nepoznat. Nikoga nećemo zauvijek ostaviti.Gledam vas u oči i vidim sebe. I smijem se, ispod ozbiljnosti moga izraza.
20.10.2003. u 16:13 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar