APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

Hogar i Vajzmen su se glasno smijali kad sam ušao u birtiju
Volim njih dvojicu. Njih baš volim. A smijali su se jer je Vajzmen pričao kako mu je žena začuđena što u veš mašinu stavlja cca 20 svojih i 20 dječjih gaća a samo 2 Vajzmenove. Pa ga je to pitala da kako k vragu on mijenja gaće jednom tjedno il šta?
Vajzmen je napiso doktorat konačno. Neku knjigu od 1,20 metara kvadratnih (?) a kad se otvori onda je to već respektabilnih 2,40 metara kvadratnih. Jebote omanja garsonjera. To je doktorat kuiš, a ne skriptica neka za pičke.
A ta knjiga&atlas obrađuje zemljoposjede u Slavoniji odma nakon što smo istrijebili turke. Te kolko je imo zamlje onaj grof, te di mu je bila, te šta je na njoj raslo. Knjiga će koštat pukih 1.500 kuna.
Dogovorili smo se otić na promociju te debele knjižurine, te se s autorom propisno smrskat od cuge poslije domjenka. Ja i Hogar se tako planiramo na mala vrata ugurat u ostavštinu za nova pokoljenja. Jer nas dvojica nismo u stanju ništa pametno za pokoljenja ostavit. Pa zato imamo Vajzemna. Možda jednog dana o nama bude piso. Ak nas bude smatro bitnima.
Kad je Vajzmen ošo, mi nismo. Mi smo još ostali. Još dost dugo. Naposlijetku smo otišli u Tajno Skrovište Velike Moći. To mjesto se inače zove po meni. Na čega sam osobito ponosan. Jer osim što je to mjesto kultno, postojala su gradu još dva tipa koji su se tak zvali. Jedan je poginuo a drugi je ošo živit u Srbiju, il je i on poginuo u saobraćajki. ZApravo mi je svejedno što je s njima bilo. Bitno je da sam ja jedini čovjek koji se zove kao i Tajno Skrovište Velike Moći.
No varate se ako mislite da zbog toga uživam neki povlašten status tamo. Ne uživam. Al, ajmo reć da mi je drago čut kad me netko dok sam tamo naglas zove tim imenom. Jer onda oni koji me ne znaju sa strane šapuću nešto ko e on ti se zove isto ko i Tajno Skrovište Velike Moći. To čini moj, ionako velik ego još volumenoznijim. Pravim se važan.
Došao je i Guru Gazda. I onda su on i Hogar trkeljali nešto svoje. A jasam ih gledao. I onda je došo još jedan gtamo neki. Diler ali zat glupi diler. Netom vraćen iz zatvora. Nije mi nudio ništa. Osim što me provocirao malo. Ne mene ko mene. Neg štajaznam, valjd je mislio da će me navuć na tanak led, da se osramotim pred Guru Gazdom. I onda me nešto nja nja bla bla jela jela jeld a hm a...
Bio sam dobre volje i u sasvim solidnoj nirvani pa sam mu nakon neke od gluposti koju je rekao, kratko vratio: To si ti rekao. Nastao je kratki tajac, koji je mogao značit dosta toga. 1) Neinteligentni diler nije više imao što za reć. 2) Slušalo nas je više ljudi nego što sam mislio i 3)Glupost koju je rekao bila je zapravo uvreda Guru Gazdi.
Diler je ošo. A ja nisam. Tek puno kasnije negdje oko zore, kuhao sam Švicarsku juhu s asirom i pekao jaja gladnom i smrtno pijanom Hogaru. I sei. Hogar je veliki gurman, koji se s pravom grozi mojih pripravaka, al se jutros nije bunio. Hvalio me čak. Tak da sam i na to bio osobito ponosan.
Da. Bio je to dobar izlazak. Legao sam u krevet i sretno zahrkao pored hrčućeg Hogara. Ujutro sam nazvao  ured i rekao da imam neodgodivih obaveza. Da ću doć za par sati.
I evo me.

reci doktru da počne češće mjenjati čegice, provalit će gta skvo kad se počne fucat. Po gaćama. naglo će im skočit broj. a on neće imat srca molit ljubavnicu da mu ih pere u konspiraciji....