GOETHE

....Imao sam jednu prijateljicu,koja mi je bila sve i sva u mojoj mladosti;umrla je, i ja sam išao za njenim mrtvim tijelom,i stajao kraj groba kad su spuštali sanduk.Uže je škripilo pri podvlačenju pod sanduk i izvlačenju gore.Skotrljale su se prve grude zemlje...A uplašeni sanduk je odgovarao tihim tonom,pa tišim,pa još tišim i na kraju je bio zatrpan!

06.03.2006. u 16:13   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Dolasci ljudi znaju biti i bučni a odlasci su obično tihi...oni odlaze a tišina ostaje..., i poneko sjećanje no opet to ne umanjuje njihovo značenje i veličinu...

Autor: andersen   |   06.03.2006. u 21:39   |   opcije


Dodaj komentar