APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

u potrazi za papirom
tugovale su. Jadale se jedna drugoj. Proklinjale internet. Psovale Outlook. Mrzile attachment.
Onda su došle olovka i gumica. Nekoć mrski neprijatelji, sada su se nostalgično držali za ruke. I oni su tražili papir.
Rezignirano su pogledale heftalicu, spajalicu i klamericu. Te da šta oni imaju kukat koji kurac? One su tu bile prije njih. One su plemenite. Ove glupače ionak samo buše nesretni papir. Spajalica još ajd ajd, ona ima ipak i svoju ikonicu u jebenom outlooku.
Olovka je sjetno uzdahnula. Pričala o starim dobrim vremenima. O papiru. Papirusu. Papirus je zapravo bio grad na obali sredozemnog mora. Velika fenička luka. Stari moreplovci i trgovci, feničani izvozili su sve i svašta. Začine, metal, drvo, celulozu. Pa su od te celuloze stvarali to nešto po čem se pisalo. Pisati po kozjoj koži bilo je passe. A i prilično skupo. Ovo je bila nova fora. Nisu znali kak da nazovu te celulozne ploče. Pa i nisu ni zvali. Neg su ih prodavali svim carevima, Kraljevima, svećenicima i faraonima, svakom tko je znao pisat.
I onda su ovi, koji su to kupovali s vremenom, počeli to zvat papirus po luci iz koje je doloazio.
Gumica, heftalica, spajalica i klamerica slušale su je zaneseno.
Na kraju su zaključile da danas od papira, koristi ima još samo
guzica.
 

zanimljiv mali mozgić. zanimljiv, zanimljiv.

jesi mi to htio slat svoju fotku?

naaaaguu?

kolajah jebogaživot, jel moraju to svi sad znat?

aha. sam mi probaj pimpeke slat. prije sam se prijetila ocem, al od kad imam frenda pedera...POSLAT ĆU TI NJEGA !!! hihihi

jes'ti pila tinte?

to što imaš pedera za frenda...to je štajaznam...to više nije u modi

bloginja neće neće. kak misliš da se nematerijalno obriše guzica?