Ma BLJAK...

...ne mogu se rjesiti tog odvratnog osjećaja gađenja.. Fakat odurno.
Nazove on mene danas na mob... ja taman u vožnji... ono (otac moje djece) i kaže nek ja njemu dopeljam sutra klince... i da... - ...ljepo ih obuci.
- Daaaa. Stvarno?? A u kaj? E sad sam se sjetila... Bum ih obukla u ono kaj si im ti kupil...može??? Jako je ljepo... Super u tome izgledaju... Slatki ko kolačić...ko od majke rođeni...
Vidli smo se pred neki dan, na sudu i taj lik u 15 minuta sto smo se družili na hodniku nije ni jednom jedinom rječju spomenuo djecu.. jesu li zdravi? Kako su? Jel im kaj treba? Kaj delaju?
Niš. Baš niš.
Nije pitao za djecu, niti ih nazvao, vidio, nit bilo što tome slično više od 3 mjeseca. T R I   M J E  S E C A!!!
3 mjeseca u mom "odraslom" životu baš niš ne znače... al u životu naše djece to su 3 duuuuuuga mjeseca... Seka prije 3 mjeseca nije pol stvari znala koje zna sad...
I dobro.. kažem ja njemu: - Čuj, ne možeš me nazvati u subotu navečer i reći mi nek ti dopeljam klince u nedelju... Sorry...
- Kak ne mogu?
- E pa NE MOŽEŠ!
- Al Luka (izmišljeno ime) je došo danas.
Luka je naime njegov sin iz prvog braka... I tu se ja malo razljutim na Lukinu mamu jer me, hebiga, mogla nazvat i reć mi da Luka ide u Zg... al dobro, nema veze... Kaj mene to na kraju krajeva i briga... ne?
- Kakve veze ima štoje on došao... Ak si mogo nazvat njega i zvat ga da dođe onda si mogao i nas...
- ...je... al nisam ga ja zvao (pljaf sama sebe po čelu.. kak sam glupa.. pa NARAVNO da ga nije ON zvao...) to je sve moja sestra organizirala jer je njenom klincu rockas... (tu mi je već po malo bilo zlo... dakle, da seka ne rganizira tulum ne bi se on ni SAD sjetio zvati...)
- aha.. znači da se ona nije sjetila, ne bi se ni ti sjetio...
- kaj ti mene sad kolješ, buš ih dopelala il ne buš???
- Ne bum.
- A zakja ne buš... Kaj ti meni mislit uskraćivat da viđam svoju djecu... Pa to je moje PRAVO!
- Ne, uopće ti ne mislim niš uskraćivat, osim onoga kaj si si već sam uskratio, ali sutra ih ne budem dopeljala... A ako misliš imat prava, onda moraš imat i obveze jer, milo moje, jedno bez drugog nejde.
- A di si ti uopce? Pa jel ti znaš kolko je sati? Pa di si bila... Zval sam te doma.. a tebe N E M A... pa kaj radis, pa s kim si ...okolo se vucaras aaa? Kaj ti misliš da buš mene zajebavala? Kaj ti misliš da bum ja to trpil? Kaj ti misliš da ja tebi nemrem stat na kraj? Kaj ti....
tuuu...tuuuuuu...tu...prekinem ja vezu... Stvarno ne trebam ja TO slusat...
Dođem doma, počnem nešto radit kad evo ga opet... zvoni telefon, al sad onaj doma... pogledam ko zove... on je...Aj dobro bum se javila mislim si... baš me zanima kaj je sad zmislil! 
- Kaje... Došla si doma?
- .... reci brzo kaj imaš..
- Kad buš ih sutra dopeljala?
- Koga? Klince?.. Pa NE BUM ih dopeljala... KAj je tebi? Ne čuješ dobro ili kaj? Misilmono...
- Velim ti ljepo da ih sutra dopeljaš... nemoj me živcirat!
- NEĆU ih dopeljat i zdravo.
- Daj mi sinka na telefon...
- Ne mogu.. igra se dole na dvoristu...
- Pa odi po njega... Odnesi mu telefon...
- Pa neću ti ga dat na telefon... ne da mi se dijete prekidat u igri... bas mu je lijepo...
- Ahaaaaaaaaa... Pa buš mu onda rekla da ga NIKAD ne nazovem...
- Ne bum mu niš rekla... nazovi za pol sata kad bu gore...
- Pa ne bum ja telefon trošil da ga zovem svakih 5 minuta...
- Pa nemoj onda... ak se u tri mjeseca ni jedanput nisi sjetio nazvat ga ne znam zakaj je sad ovaj cas tak hitno.... a on je dosta često u ta tri mjeseca pitao di mu je tata i zakaj ga ne nazove i zakaj on nejde kod svog tate... kaj sam mu mozda trebal reci.. milo moje, boli tvog tateka ona stvar za tebe.. ili kaj?... Daj mi se skini...
- Ne... Pa mogo je on mene nazvat!
- ma daj plizz... kaj je dijete od 3 godine trebalo T E B E NAZVAT??? Tvoje veličanstvo - TATU! Kak bion tebe nazval??? Pa ne zna brojeve stiskat na telefonu... I daj prestani s takvim glupostima.. ja to nemrem SLUŠAT!
- Pa mogla si mu ti okrenut broj...
- Pa ne bu on TEBE zvao i bog... ak te zanima kaj je s njim i ak ga želiš čuti, onda TI nazvati njega... jer ti si odrastao čovjek koji bi trebao osjećati nekakvu brigu i interes za njega... Nebu se on tebi molil za pažnju... Dijete od 3 i pol godine??? Fak ju. Zlo mi je od tebe...
- Ti N I S I normalna... reko sam ti da mi ga daš na telefon... si čulaaaaaa?
- Ne dam ti ga. Ak oćeš nazovi ga kasnije, ak nećeš... adijos.
Bum. Tras. Spustila sam slušalicu... Isuse... kak on meni digne tlak. Stvarno nemam više želudac za njega. Za seku u cijelom razgovoru nije ni pitao... ko da ne postoji...
Ja sama, potpuno sama, brinem o toj djeci. O tome što će jesti, što će obući, kako ću im platiti vrtić, bebisitericu i sve ostalo što djeci treba... Taj smrad zadnjih 6 mjeseci nije dao ni jednu jedinu kunu za njih. Za to vrijeme je po birtijama i na razno razne kurve (sorry cure koje volite oženjene, al ja iz ove perspektive o vama nemrem drugačije razmišljat) spiskao za šleper čokolina i pol šlepera pelena... I onda se, nakon što su ga mama i sestra na to nagovorile (znam 100% da jesu) USUĐUJE mene nazvati i reć mi nek dopeljam klince...
Da sad ne bi bilo da ja lažem.. je, kupio je dva paketa pelena i dva puta cokolino.. po kilu.. That's all. Meni treba dva paketa pelena mjesečno i 3 kg čokolina jer ga jedu ujutro i navečer...
Recite da gledam sve kroz lovu... kaj me briga... U zivotu nema bas nis za badava. Pa tak ni cokolina ni pelena...
Kužite?
Ja pouzdano znam da je on doma već danima. Ne radi... i da ŽELI VIDJET djecu i družit se s njima mogao je svaki bogovetni dan posljednja dva tjedna BIT S NJIMA od jutra do mraka...
Al... nije se sjetio nazvat me i rec mi nek mu dopeljam djecu da se druze jer je on doma (jer on zapravo NIJE doma... iz gore navedenih razloga... kurve... birtija...)
E pa dobro onda... Ne bu ih onda ni sutra vidio. Bogme ne bu. Jer nisu ta djeca na iznajmljivanje u svečane prigode. Nek ljepo odjebe... i on i njegova mama i njegova sestra...
Dosta mi ih je... Ako žele, svi oni mogu imat prava svoja i ostvarivat ih, nemam ja ništa protiv... Ali svako pravo za sobom povlači i neke obveze... Il ce izvršavat obveze ili neće imat prava... Sve dok ja odlucujem o istima bit ce onako kak ja hocu i kako osjećam da je najbolje za djecu i mene.
A iskreno, mislimda je za djecu najbolje da nejdu kod njegove mame tj. svoje bake.. koju moj sinko zove "teta" (tak ju često vidi), a koja je njemu, kad još nije imao ni 3 godine govorila kako on nikada neće biti Moje prezime... On će uvijek biti Njihovo prezime i nek si on to dobro zapamti... Jer on JE Njihovo prezime... Luda baba...
Seku, je od kad se rodila uvijek zvala "ono drugo dijete što si si dala napraviti..."
Mislimono... a sve nas je skupa, ta divna žena, nas tri - mene, sinka i seku staru 8 mjeseci, 5 minuta iza ponoci ove NG, nakon sto su joj sina otpeljali policajci u marici (jer me prebio) HITILA VAN iz kuće... Jer JA sam njenog sina STRPALA U ZATVOR... i ja nemam kaj radit u NJEZINOJ kući... jedva da mi je dala da im uzmem nešto robe... Da nije bilo policajaca koji su me čuvali (jer su skužili da ni ona nije baš pri sebi) i koji su joj rekli da mi MORA dat da uzmem stvari za djecu... otišli bi bez ičega...
Čak mi je i sinka htjela uzeti (bilo je navlačenja - jadno dijete) i policajci su se morali umiješati i reći joj da dijete pripada MAMI ,a ne BAKI... Luđakinja.
Ja još dan danas otplaćuem kredit kojim sam namjestila i uredila prizemlje u kojem smo živjeli  (jer nisam mogla živjet s prastarim namještajem i zidovima koji su zadnji put bili pofarbani prije 10 godina) i otplaćivat ću ga još 3,5 duge godine... Nakon svega, kaj vam možda još trebam i reći da sav namještaj koji samkupila, sve svoje osobne stvari i sve ostalo što sam dovukla gore - MOGU ZABORAVIT... jer mi ništa ne daju...
buaaaaaaa... sve moje divno suđe, tupperwae posude... ekspres lonac.. slike... albumi... nakit... šmrc...šmrc
Al mogu i bez toga živjet... samo da ne živim S NJIMA...
I onda da ja njih pustim k baki??? (jer poanta cijele priče je ta da bi oni sutra bili s NJOM i kod nje, a ne sa svojim tatekom...)
Ne dolazi u obzir.
 

26.10.2003. u 2:51   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Hm ... sve je okay što si i ljuta i tako općenito raspoložena. Ne kužim samo kako ti se to sve noćas (dok svi drugi spavaju) dalo pisati :))

Sve dobro tebi i djeci ... ugodan dan!

Autor: LasTunas   |   26.10.2003. u 9:05   |   opcije


ljudska glupost je neunistiva i tu boga nema!!!!!!!!!!!!!!!!!.... al nemoj ti njih tam pustiti.. imaju ta djeca dovoljno trauma i ovak.... a kamo li da im ta iskompleksirana baba stvara jos vece traume...

Autor: monnika   |   26.10.2003. u 10:59   |   opcije


pa da ti recem...moj ex nije djecu vido DESET GODINA...zato sto on nije zelio...a o lovi...ma nikada ni spomenuo...zadnji puta ...prije dvije godine dao je punomos za putovnice ...i to preko advokata...ma znas kaj...ja i volim da je tako...barem znam da ni na koji nacin taj smrad nije utjecao na moju djecu...a gle sada...neki dan se javlja...molim te ...on se nih bas uzelio...jer...pazi...zeli i on u Ameriku...he...he...ali sada NEMA VISE...POTROSILO SE...HE...HE...

Autor: janica   |   26.10.2003. u 21:06   |   opcije


žao mi je draga...ako te tješi ima nas koje smo slično prošle..

Autor: zato   |   26.10.2003. u 22:02   |   opcije


Drž i ne daj se, čuvaj klince od takve nazovi rodbine, a kako je i mog oca zanimalo kako sam i gdje sam isto koliko i tvog bivšeg za svoje klince, mogu ti reć da mi je ipak bilo draže odrasti u takvoj krnjoj obitelji nego u onoj u kojoj se teškom mukom održavao mir između svađa i svakodnevnih ratova.
Kad su se rastali, preporodio sam se.
Oca ipak nisam tako brzo prebolio, ali sad vidim da je tako bilo bolje.
Sretno :)

Autor: sky_   |   27.10.2003. u 21:04   |   opcije


Dodaj komentar