Čudne moje misli...

Da li smo si sami krivi kad nam se događaju čudne stvari? Da li je to naša karma ili? Pitam se, pitam.....

stara moja,to ti je samo život.

koja karma, koji.....sve što radiš sam sebi radiš

E jebeš takav život!!

Znači sama sam si kriva za sve što mi se događa?

ma to bog upliće svoje prste:D

Moš kolko oš jebati, ali i za to na kraju platiš

Nije bog, već čovjek!!!

ak ti čovjek upliće prste,onda si sama kriva za to

Da, bome plaćam!!!

Dobro, sama sam kriva, ali...

sve dok ima "ali" ne valja;)

E pa ne valja, to je istina. Ali ipak mislim da nisam ništa loše napravila, a opet ide ali...

nema tu..."ali"...kada počneš plačati račune plačaš ih i za ono što si bila u pravu. znam nije fer, ali čovijek i dalj živi kao ker

znači nešt loše si napravila, ali...?? bilo je razloga za to

Znači, najbolje bi bilo da postanem kao i drugi ljudi (iako stvarno ne zanam kako da to izvedem) i da budem....

Ma ništa, baš ništa loše nisam napravila, nemogu ja takva biti, ali meni se stvarno događaju ČUDNE stvari

Malo ljudi stvarno upravlja svojim životom, iako si to umišlja svatko...Obično je okolina jača od snage volje, što bi se reklo karma...Krivnja? Više je ljudi oplemenila patnja nego lagodan život...Na pravom smo putu kada počnemo mijenjati sebe, pa tek onda druge, čovjek je mlad dok može da se mijenja....Čovjek najbolje odrađuje svoju karmu ako sve životne situacije prihvaća s hrabrošću i nastoji dati najbolje od sebe...

Ništa ti tu sama ne možeš promijenit, nego jednostavno nastavi biti svoja pa čak i ako pogriješiš, Pa ipak si i ti samo ljudsko biće

čudne stvari se događaju nekom drugom:D..neee..one se događaju svakome ko to misli

Taman ti se u životu promjeni sve, napokon postaneš pozitivana osoba, vedra, a ne u bedu stalno i onda opet bed. Ebiga, ja stvarno neznam da li sam to zaslužila???!!!!

Bolje da nisam ljudsko biće, nego da sam stroj, jer ovako samo dobivam životne šamare!!!

ko je rekao da je život pravedan i poštan?? upravo je suprotno, vjeruj mi. a to što misliš da nisi zaslužila,vjerojatno nisi. ali sve se događa sa razlogom,razmisli i otome (aaa dosta, počinjem filozofirati;D;D)

dobro kaže shy; i dok god budeš mislila da nemože gore od toga dobiti češ suprotn odgovor sa druge strane; i taman kada pomisliš da si svih 365 strana odradila ono dođe 366.-ta , Da ne kažem prestupna pa onda sve ispočetka....

a mozes to i gledat ovak, bog je ljude stvoril sebi na sliku i priliku, a ljudi su sadisti, neko manje, neko vise, ali to nam je u krvi, prema tome...

Znam da život nije pravedan. I znam da se sve događa s razlogom. Ali ne želim tako. Hahahah....baš sam djete

E da barem dobim odgovor....

ja sam se pomirila u životu s tim da se sve loše meni događa lol i bude ti lakše

Ne želim razmišljati o ljudima kao sadistima, jednostavno tako nemogu!!!

za odgovor ti treba pitanje;))

prvo, koja je konstanta ljudskog postojanja? ratovanje! nis nije toliko neprekinuto stanje kao rat, a rat je raj za sadiste, ne samaritance

Pa racimo , ono što hoćeš, to će ti se ostvariti, okolina je često puta jača od snage volje, ali uvijek ima kvalitetnih ljudi, samo ih treba naći, što se tiče beda, dokazano je da se razina uobičajenog raspoloženja za ljude koji dobiju milijune na lotu vrati na početnu razinu brzo, znači sreća je relativna stvar, recimo netko je sretan ako je zdrav, a neko je nesretan jer je dobio nogu od cure (dečka)...Pravo je pitanje, znamo li što hoćemo od života i da li imamo petlje to ostvariti?

Pitanje je postavljeno, ali odgovor ne stiže. I u tome je stvar!!!

Znači ja definitvno nisam za ovaj svijet, jer meni je pojam rata...nešto nepojmljivo....mene fura samo ljubav

pitanje je kome si postavila to pitanje;)))

sami smo odgovorni za to što nam se događa, sami smo birali uvjete i dobro smo to učinili. jedino što ponekad ne vidimo benefit od nekih stvari odmah, nego tek kasnije..

Znam ja i šta hoću i šta neću u životu! To sam rješila sa sobom. I ja isto mislim da ono što želimo da će se ostvariti. Ali...

Onome tko treba odgovoriti....

To je istina. Možda sam previše nestrpljiva, ali nekako mislim da nisam. Tko zna, možda još i stigne odgovor.

aha..povrijedio te netko koga voliš? ili..

indija, bog ne cita blogove :)))) on cita penthouse

Ne treba kriviti sebe, nismo mi krivi za sve ono što nam se događa, postoji recimo kolektivna karma Balkana, ali ključna je stvar kako odrađujemo karmu, kao heroji ili kukavice...Zavisi šta se kome događa, da li umire od raka ili pati zbog neostvarene ljubavi...to je velika razlika...

Možda sam povrjeđena, ali mislim da nije to, samo sam iznenađena razvojem događaja.

Sva sreća pa ne vjerujem u boga!!!

vjeruj u sebe,a ne u boga:D

nije da ti ne vjerujem, ali puno ateista je sapominjalo boga u nazovi teškim situacijama

Svakome je njegova bol najveća, zar ne? Bolest, to je ionako stanje duha, tako da ja tu ne vidim razliku. Ako je tjelo bolesno to je zbog duševne boli ili nezadovoljstva.

da,psovali su ga u teškim situacijama kad nisu mogli platiti račun za struju:)))

Nisam od tih. Vjerujem jedino u ljubav. Ljubav je bit postojanja i svega što postoji. A nije nas stvorio netko imaginarni, već ljubav, enegija, pozitiva...

zavisi sto su za koga cudne stvari...

karmu mnogi tumace na razlicite nacine i tu ti bas ne mogu previse jasno odgovoriti

na neki nacin smo si sami krivi ali pazi... uvijek je to zbog tog jer smo slusali neciji krivi savjet ili djelovali onako kako smo naucili i mislili da je ispravno a ustvari za nesto i nekog je to bilo cak i dobro a za nas slucaj potpuno krivo... (naj mi zamjerit sto malo filozofiram)
nas odgoj, roditelji prijatelji nas stav o zivotu nas strah i ljubav sve to doprinosi cudnim dogadjajima...

Lijepo receno Jang.
Nitko nije kriv, sve je normalno. Desio se sudar, pregazio je malu djevojcicu koja je prelazila ulicu.
Jel kriv?
Treba sada sve razmotriti otpocetka sto su u barem posljednjih mjesec dana oboje radili i sto mi se desavalo u proslosti do trenutka sudara.