ti si moje utociste...
Nevjerojatan filing......
Pet sati u jutro... vani smrzotina teška.. mrak... najradije bi ostala u finom, toplom krevetu.... Al dižem se polako, malo prohodam po sobi, umotana u pokrivač jurim u kupaonu.. tuširanac... na brzaka neš šalabrcnem za jest, spremam se.. izlazim na tu jutarnju smrzotinu... napokon tramvaj.. zagusljiv zrak u prednjim kolima, hrpa ljudi na granici gripe... kašljucaju.. šmrcaju...
stizem na posao, na vrijeme.. odma je ludnica.. .. prevelika je to koncentracija luđaka na jednom mjestu...tko, s kim, kad i gdje, zasto je ko koga, a zasto nije, tko je sta reko. i meni najdrazi dio.. tko je sta pogrijesio i kako cemo ga sad ismijavat... - u tom mi trenutku dolazi da ih nabijem šakom u glavu ili uzmem neko vatreno oruzje i lijpo postrojim pa prorešetam malo.. pa da vidimo tko ce koga onda ismijavat.. ( uf kako mrzim takve mediokritete kojji se hrane tuđom pogreškom ili nesrećom!!!!!)
Moj "dragi" šef, nadrkan do mozga... neki kurac sere.. i cijeli dan mi baca izjave tipa-"cujte, to kaj vi radite, nema apsolutno nikakvog smisla".... sve to super podnosim, dok mi u jednom trenu ne pukne film...( to traje inace vec 3, 4 godine... a tek mi je sad puko film.. uf- imam ja bome konjske zivce!), pa drmnem vrata nogom, koja se udube i ostanu obiljezena lijepim otiskom moje desne cipele...zatim jos par mediokriteta kvoca i kvoca i sve ih strpljivo slusam i na kulturan nacin posaljem u tri pizde materine, da ni ne shvate kaj sam im rekla, vec onako zbunjeni odlaze iz sobe. kao znaju da je sad po srijedi nes za njih nepovoljno, ali ne uspijevaju dokuciti sta!
moj neizostavni bivsi ljubavnik, i njegov cinični osmjeh i par kompromitirajucih izjava.. al uspijem se iskontrolirat da ne nasjednem...
napokon izlazim s tog posla ... prelazim cestu, a frajer na zebri se dere, da koji kurac ja sad prelazim cestu!!!!- nista, skuliram sae ponovno... i krenem . mislim si.. mora jednom sve to proc.. i bic ce bolje...dobro mi je.. dođem k sebi.... udjem u tramvaj i neka baba mi zapve za ruksak, pokusavajuci se progurati do aparata za cvikanje karata- pa slusam strpljivo njen komentar- da kog vraga u ovo doba idem s tim ruksakom!!!!!- ok... imam ja jos i tako vec full ostecenih zivaca , al ih ipak imam.. dobro je.. nisma ju nabila posred zubiju.. dobro je proslo
zatim kod doktora o nalaze.. zatim te salju od vrata do vrata s tim nalazima, svatko od njih nes promrmlja i udari neki zig i malo nes napise, al nista od tog nemres procitati....i na kraju kad odluce da su te dosta prosetali, operu te masno za ljekove.. e sad mos doma!
napokon na svom katu.. tik pred ulazom u vlastiti stan!- kad evo ga, moj susjed alkic i njegvo neizostavno- da koji sam se pičku materinu sad tako ošišala.. da jesam ja normalna, na kaj ličim.. r'n'r je odavno zavrsio. koji kurac izvodim, kak mi nije neugodno tak hodat po vani... napokon napipam kljuceve u tprbici.. i pobjegnem u stan i zakljucam vrata.. al jos ga cujem kak se dere da nisma normalana i da takve treba pobit, jer mi cemo unistit cijeli svijet.. i da nam svima pička materina...
presvucem se. tusiranac.. zvoni telefon- on je....cujem njegov glas i ko da sam na sedativu... lakse disem napokon.. opustena sam totalno..
pita me - kako sam.. - hm. pa kako sam. nemam pojma.... jedino znam da cijeli dan cekam da dodjem doma ,, da ga cujem"
30.10.2003. u 1:32 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar