Mijena
Oduvijek sve sto danas mogu, ostavljam za sutra jer sve je dobro sto se lose zavrsi, kad samo sebe jednog, ja nosim na dusi. Sve drugo, lako se skrije. Stvarno mi nije nista, nista mi nije...
Valovi plesu mojim mislima dok sanjam mora neka daleka. Zasto me tuzne misli sada progone, kad krecem na sjever (tamo je hladnije). A kada more pitam sta mi je, ono se smije. Nije ti nista, nista ti nije...
I ne pitaj me nista, jer dobro mi je. Sretan sam, opet se smijem. Tu sam da pruzim sto ne mogu, obecam sto ne ide. Slazem kad ne treba i boli me. Ja sam tu da se mijenjam iz korijena, al svaka je samo na gore promjena.
09.11.2003. u 1:51 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Dragi moj Nac, pa u čemu je problem? :)
Autor: Scarecrow | 09.11.2003. u 2:56 | opcije
Hmmmmmmm...dobro kaj je s tobom ha? A da se javiš? Već me malko i brineš....
Autor: zubica | 09.11.2003. u 16:06 | opcije
Ako se mijenjaš iz korijena, onda promjena i ide prema (na) gore :-)).
Autor: ZlicaOdOpaka | 10.11.2003. u 9:38 | opcije