Šta ti je žensko!

Eh ajde ako znate recite mi kako se zove ona mala smeđa ptičica koja je uvijek sa Snoppyem.Onak sitna,smeđa,čupava,cool i šutljiva..

Nisam ga vidjela par dana,tu sam večer stajala u kuhinji naslonjena na štok vrata i pravila se kako nemam pojma da je ovdje..On mi se nešto neprestano motao..Amo-tamo,okolo..A ja ne reagiram..Odjednom  se iz čista mira stvorio ispred mene.Samo koji centimetar.. Malo sam podigla glavu,nisam se ni nadala..Krenuo je rukom prema mome obrazu.Nježno kao da me želi samo na tren dodirnuti..Kao u filmovima..Ja sam odmah uzmaknula mada nisam imala kamo jer je zid bio iza mene (hvala Bogu!!!).  Svojom sam rukom htjela zaustaviti njegovu jer me iznenadio.Inače smo se znali malo pokačiti..Prijateljski izbaciti nakupljene živce skupljene tokom posla..  Već je vršcima prstiju dodirnuo moj drugi obraz..  "Znam ja kako si ti nježan!" Kao branila sam se.Ali ipak je za glavu viši,jak,širokih ramena..A ja kao mrvica..ehehe..Gotovo me stisnuo uz zid,ali mi opet ostavio dovoljno prostora,taman koliko je dovoljno..Gledao me nekako drugačije..  "Imaš mamine oči!" Izgovorio je gotovo u dahu..Ok!Ovo ti je skoro prošlo,probaj još jednom,ali mi ovaj put nemoj spominjati mamu..
Ostala sam zbunjena..a u meni sve je vrilo,pozitivno..kao valovi..Kao srednjoškolka kojoj je dovoljno da je simpa samo pogleda.. Došla sam doma,da nemam uši imala bi osmjeh preko cijele glave..Tko bi rekao?Šta mu se dogodilo?I takva malena sitnica može tako jako,jako razveseliti?

Nego,sad se zagledala u prilog na tv-u..Frajer voda lutku okolo..                  Ali onako,on je nju vidio u izlogu,kad se vratio nije je bilo,našao je na groblju lutaka i sada sve super..Osim šta je ona lutka..Plastična..Ne priča..Ne osjeća..ne ljubi..Ne grize..Kako on sam kaže ( mada je čak i na neki svoj čudan način tip simpa) ona je žena kakvu u biti svaki muškarac želi..Ta ne traži ništa..
Haaa? Šta ćemo svi voditi lutke okolo?

Danas ujutro nisam se ni probudila,a već me bolila glava..Zamrzila sam sebe što sam se baš danas dogovorila na grupni odlazak doktoru..   Susjede smo si i moramo si pomoći,jel tako? Spremam se,stignemo tamo,taman kad je i on došao sa pauze.Uđemo u čekaonu.Nijedna nije naručena..Meni je posljednji put rekao da navratim jer bi trebali nalazi stići..Da rekao je to kao da dolazim k najboljem dogogodišnjem frendu na kavu..Ne zovem jer se ona debela nadrkana sestra ne javlja na telefon..Ali nema veze.Bile smo tamo i ulazi trudnica.Do svakog,pa i najmanjeg detalja pomno uređena trudnica.Čak i onaj crveni ruž,pomno i sa jako velikom pažnjom ocrtane i napućene usne..Heeej pa došla si ginekologu,a ne pozirati za Smokvin list!To sam pomislila tek kasnije,jer mi se u prvi tren čak i učinila simpatičnom.
Uljudno,kulturno i ljubazno sam je kao i moje frendice pustile neka uđe unutra..Ta ni a nije rekla,apsolutno nikakav izraz lica,samo onaj skamenjeni kakav se viđa na kipovima..i sve se čita s lica joj,kako si je sva super,sva ganjc fancy..Samo je mužiću koji je lutao okolnim hodnicima izmigala okicama mali milion puta..Sada ja gledam u nju..Dobro Napumpana,jedan vražji osmjeh bi te ubio?Ili još čekaš i crveni tepih jer je La Primadona stigla..
Mislim da je to prvi put što mi je došlo žao što sam bila tako lijepo odgojena,tako ljubazna i kulturna i pustila je jer mi je bilo žao da žena čeka..A ma znate šta?Sljedeći put ih može imati i pet u trbuhu,svi 6 će čekati..

Baš mi tijekom pranja čaša pogled pobjegao na reklamu..Prijavite nasilje nad ženama..Nasilje?Dobro,kontam..Prijavi!?A to se odnosi? Na koga? Preplašenu,pretučenu ženu bez zaštite?Ma,proklete stepenice!!Opet je po peti put u 3 dana pala!  Dobar susjed kojem se živo fućka i da te objese na ulaznim vratima?Ma,moš si mislit!
I pomislim..na jednu curu koja radi tu u obližnjem kafiću kao konobarica.Neću pljuvati,cura pošteno radi,šta sad?Dovoljno je mlada da još vjeruje u bajke.Nije ni bitna ona kao to neko njeno čudno stajalište..A ono me navodi da se iznova pitam tko je ovdje lud?Ja ili ovaj savršeno normalni svijet?
"Jeb.te emancipacija!Čemu to?!Da ja moram raditi?Da ja moram roditi?Da moram..Da moram..Da moram....!" počela ona i tako negdje u nedogled šta ona sve jadna mora.Da,jer si jedina postojeća ženska na ovome svijetu! Nabraja ona,a ja u čudu.Čekaj,moraš raditi!?Čemu?Tko te tjera?Ajde ti lijepo čiči doma,mama i tata će financirati,ako neće oni uzmi socijalno ili šta već..Bit ćeš sretna,nećeš raditi.Moraš roditi?Nije li to ženin izbor?Ili sam negdje krivo pročitala?Tko onda odlučuje za mene kad ću i dali ću roditi?Odi u samostan,budi opatica,nemoj skidat gaće..ili ne znam..Pa,se malo saberem. Upadnem joj u pola besmislenog nabrajanja.
"A šta bi ti?Radije da si doma,čistiš,kuhaš,pereš,štancaš djecu kao na pokretnoj traci,muža koji radi,pa ga moraš moliti za svaku lipu,širiš noge kad on tako kaže,a ako nećeš okrene se i ode van u susjedstvo gdje ima mala od 16 koja daje svima pa će i njemu..?"                                     "Pa šta bi mi falilo da on radi?" Zagcnem se kad sam čula da me to pitala.Od svega šta sam onako u dahu izrekla ona je samo to rekla.A šta,pustim je u njenom pametovanju..
Znači,pametnije je naići na nije bitno koga,bitno je da ženska pod svaku cijenu ne smije biti sama.Neka bude bogat,a ako i nije neka zarađuje,a žena će doma biti krpa i kad se njemu prohtje iz samo njemu znanih razloga on će je pretući na mrtvo ime..Iz zabave,iz zlovolje iz bilo čega..A ona će vjerovatno pjevati "Udri jače manijače!!!" i još mu kao nagradu donijeti vojničke čizme,da ipak dragi mužić bolje nagazi..
Pa,izvinite ja ću radije biti luda!!!

E kako napisah..te sam večeri spustila pogled na sebe..Naravno da izgledam min.5x bolje..S time da nemam ni sekunde staža u teretani,ni minute dijete,ne lickam se blatom i sličnim kremicama,jedem kad hoću,šta hoću i koliko mi srce to poželi..I što je najvažnije ne visim pred ogledalom niti ljubim sliku svoju na zidu..Nemam ja vremena za to,a ni živaca..Bit je bloga,priče,komentara ili kako vam drago sasvim nešto drugo..

Neku večer otišli đir na feštu..Zasjeli na šanku i sve pet..Odjednom iz vedra neba pojavila se i neka ženska..Plava sa izrastom od dobrih pol metra..Nema veze,ni ne obazirem se na nju..Onako slatka u licu,sise se malo razbježale..Kao da su se razvodnile..sve ne znaš jel jesu tu ili nisu..kao da se igraju skrivača u toj zatvorenoj sportskoj majci..Dupe nadmašuje peterokrilni ormar moje sobe..Nije bed..Samo sam spustila pogled i shvatila da ipak još uvijek predobro izgledam..Nije umišljeno,ali šta je je!Neka frendica od tipa koji je bio s nama za šankom.Znam ga,simpa tip skroz,malo živac neki,ali ok..
Kad je ženska počela po njemu plazit,visit,curit..Po podu mu se doslovce valjat ispred nogu..Hvata za glavu,hvata za bradu..Ja zinula i ne vjerujem..Tip mrtav hladan i govori joj da ga pusti,makiva joj ruke koje su bile kao pipci..kao kakva hobotnica sa milijardu pipaka..Ne pali,pa ona počela hvatati njega i među noge..On opet govori da prestane i da ga ne hvata tamo..Otkako se stvorila milimetar se nije pomaknula od njega..Da je mogla vjerovatno bi mu na glavu sjela..a riječnika?Ona će njemu "slušaj ti pederčino da nisi ništa zinuo je r ću ti ja zapaliti šamarčinu!Jesi me čuo pederčino."i cijelu večer pederčino pederčino..On svaka čast mrtav hladan i ne obazire se..
A ja?Kao pripadnica ženskog roda posramila sam se..U životu tako očajnu pijavicu nisam vidjela..Zar joj nije bilo očito koliko ispada jadna i koliko se ponižava i da joj tip cijelu noć govori da je ne želi..još k tome frendovi su..Pa kad muški kažu vi ste ženske sve kokoši..Imaju pravo..I jadne te životinje kako ih vrijeđaju..

Eto jučer vruće i sparina za popiz...zzzz..I mi se sjetili i složili idemo za Sloveniju u OBI.Svi 4 se spremili i potrpali u auto..Čim smo sjeli ušutjeli smo na koju minutu jer nas je vreli znoj oblio..I dokoturamo se do granice..do tamo smo već disali na škrge..Naočale mi se zapekle za lice..susjeda pored mene sjedi i priča i priča i priča..ta nikako da bi stala..
A gužva i idemo puževim korakom..Šutim i osijećam se poput voštane figure samo se topppppimmmmm..Nema zraka,nema zraka..Sunce upeklo..mi kao ribe na suhom..
Dođemo pred OBI zatvoreno..Jedva sam izašla van..hlače natopljene znojem zalijepile se..Palim cigaretu i vrti mi se u glavi..mali dašak vjetraaa..ahhhahhhhhhhh
A ništa idemo za Trst..Kuhamo se po Trstu gore dole gore dole gore dole uzduž i poprijeko..Skoro sam ostala i bez podova japanki..Za sat vremena trči opet prema parkingu..
E ne mogu više izdržati i zapalim cigaretu..e pa neka mi i carabineri dođu..glavno da ja kao pravi balkanac dimim..ma vidjela sam ja po ulicama hrpe opušaka ali nikoga da puši..
I uglavnom mi se izvozali po slo i italiji da bi susjedi kupili dvoje gaća..Iskuhali se,prokuhali se,poludjeli,procjedili i sve i svašta i ništa kupili..
Al barem je guzica puta vidjela....

Dobro,ajde jel ima itko
da išta pametno ili barem suvislo
kaže...???

Noć.Skoro su dva sata..Semafor crveno.Dajem žmigavac lijevo i prestrojim se dok mi živci kuhaju..prokuhavaju..Upali se zeleno i ja gas pa ravno.Oduzmem prednost frendici i još joj kao usput isplazim jezičinu.A sada samo po gasu..         
I dok sam ja tako jurila da što prije stignem primjetim u retrovizoru svjetla nekog auta koji me očito pokušava pratiti.Znam da definitivno nije frendica jer ona ne vozi tako i nebi me pokušavala pratiti.Ja ne popuštam gas,čak suprotno.Vozim po zavojima kao da sam auto ukrala na obližnjem parkingu.Vidim..pokušava me stići svim silama..I tako to ide nekih 10 km,a onda odjednom skrenem lijevo i računam si kako ću skrenuti tu negdje u neko obližnje grmlje i ugasiti auto.Malo se prosanjkam po zavojima kad svjetla iza mene..Za mnom! Shit!
Plava rotacija..Ajme Gospe!Smračilo mi se i odmah si računam..Istog trena zaustavim auto i izađem jer nisam bila ni vezana.Policajac stao kao ukopan,a vilica pala na pod.Ja pogled kao u srne pred lovcima.Prvo je uslijedilo naravno da im dam dokumente,a onda i prodika dali znam kako sam vozila.Nazovem Pacijenta koji mi je tlak digao jer znam da poznaje policajce,pa neka sada lijepo nešto iskemija kad je tako pametan.A onda sam zapalila i naslonila se na svoj auto.
- Ja imam puno vozačkog iskustva..                                           Počne policajac sa nadmoćnim stavom prstiju zataknutih za remen,a ja samo gledam..                                                             - ..ali tebe nisam mogao pratiti..                                                  Tu sam se skoro odvalila smijati,a on mi se kroz otvoren prozor naginje u auto da bi vidio koliko to ide.                          - Ja vozim Rover,a ne Ferarri.                                                      Odgovorim,a on se onda izvlači kako je njihova Astra samo za sjesti i odvest se pogledati i tako to.. Pa onda puši..Kad iznenađenje!Ovaj drugi koji je valjda pismeni drži tu stvarčicu i pokazuje.Pitam ja "šta?0.00?".Pa je onda ispalo da sam nadroksana.Tu sam skoro popizdila.Govore oni meni kako su mislili ili je neki pijanac ili drogic ili luđak.Ili zadnja opcija JA.
Pacijent je dotrčao brzinom vjetra ravno iz kreveta..Naravno da su se znali,ali ipak sam dobila kaznu.. 300 kuna i to samo zato jer su me morali ganjati 12 km.Da su se bar ranije sjetili upaliti rotaciju!Ali njihovo je objašnjenje bilo da većinom vozači tek tada počnu bježati.Odgovorim da bi ja stala..Te da mi je bilo čudno tko me to pokušava pratiti..Važno će policajac meni "Šta?Jel te uhvatila trta?"
Samo ga pogledam i kažem "Ne.Drogirana nisam,pijana nisam..Šta mi možete?" Ali se nisam zaboravila nevino osmjehnuti..Da bi mi ipak vozačka ostala u džepu..
 

Odjednom..Bila je to još jedna svađa u nizu..ali ja kao ja morala sam odmah riješiti problem.Odjednom mi se počeo prečudno ponašati..Kako nikako nisam stigla što zbog posla,što zbog njega samog da se nađemo..Nazovem ja njega tu večer na broj 1..Mobilni je isključen..Šta?! Nazovem ja na drugi..Mobilni je isključen..Molim?Prije ta dva poziva poslane su i poruke na oba broja ako ćemo na piće..
E ali on koliko god mislio da je pametan nije računao na to da ja imam i treći broj..Nazovem na taj..Kad zvoni..A meni se počelo vrtjeti u glavi..Srce samo šta nije iskočilo.Kad mi se javi neka balavica..
- Tko je to?                                                                                     Ona mene pita..Ja joj uzvratim istim pitanjem,a ona mi opet ponovi..Tvoja noćna mora,mislim si ja,ako te uhvatim.          - A koga trebate?                                                                             Valjda je imala toliko u glavi da je shvatila da mi nije do zajeb.. A dok sam se navlačila s tom šupljačom osluškivala sam pozadinu..Neki restoran ili  nešto..Šta je htio time?Povrijedit me?šta je mislio?Javio se onda on.Kulturno ga pitam šta ima i hoćemo li na piće..Nisam se imala namjere svađati nego da mi objasni to djetinjasto ponašanje..Ne.Bio je vrlo jasan odgovor,a objašnjenje je bilo da ne može, te da nije doma..Ok.Bio je moj zadnji odgovor i poklopila sam.To je bilo 23.05h. 23.15h već sam sjedila u autu spremna za izlazak u sloveniju..
I za sat vremena gužva u clubu,muzika,ples,znoj i piće..Osjetim ja kako mi nešto vibrira po torbici..Izvadim mob i gledam..Zove me!Sada me zove!Šta sada hoće?!   Pa kak je odzvonio vidim da je stigao poslati poruke sa oba broja.Kako je za sat vremena doma i kako onda možemo na piće.Tih je sat bilo sada.Pa su uslijedile poruke..Čak je stigao do moje kuće i čekao me ispred da bih ja izašla van,ali kao očito ja nemam muda..e srećo ja nisam doma,ali ti to nisam rekla..
Nakon još par pića i hrpe poruka gdje se izredalo sve..Od nekakve nježnosti,tuge ,pa sve do bijesa i vrijeđanja..Gdje sam ja naravno vodila..Nisam imala mjere u vrijeđanju!!! Pa sam još počela i izazivati neka dođe u sloveniju ako je takav frajer..Izazivala sam samo zato jer sam znala da nema teoretske šanse da dođe..Auto je razbio,motor je prodao,od frenda motor može posuditi,ali teško će to izvesti u ti sata ujutro..
Stajala sam taman negdje kod ulaza..Kad za 15 min vidim ga kako ke ušao unutra i krenuo da bi me pronašao..Ostala sam šokirana.Po odjeći sam vidjela da je došao motorom..Brat me zeznuo jer ga je uhvatio za rame.Inače bih ga ja pustila neka još malo traži..Čim smo se pogledali..
Ja sam se odvaila smijati..a on je stajao i gledao me.Sa onim svojim pogledom i onim sjajem u očima..Zagrlila sam ga..
Naravno da sam otišla sa njim doma..200 km/h bez rukavica..ruke su mi se sledile..Bez kacige,rajf odletio negdje u p m..A i ovo bez kacige nije bio najpametniji potez..Ali radilo se o nas dvoje..o dvoje luđaka..
E to ti je dokaz luđaka..A da i drugi dan me bilo sram kad sam vidjela kako sam izazivala porukama..Svako malo normalan bi me lupio da bi sjela..

otišao je,čuli smo se..mio fratello e la cosa nostra..ahaha..rekao je da mu se sviđa i da je super i ja sam sretna..a kako mama kaže ne falimo mi jedan drugome,ali su zato poruke išle,a još nije bio ni na pola puta..
ponosna sam
i umorna od ovih napornih ljudi

Sutra ujutro moj mlađi brat putuje..Ide na 4-5 mjeseca na jug Italije raditi..Koliko sam sretna toliko mi dođe teško..
Ma falit će mi..već mi fali..ipak je on moj mlađi brat..ali takav je život..šmrc

Veliko pitanje!!!!
Hoće li pasti ili neće?!?!
Da vas čujem!!!!!