...

Kada ljudi razmišljaju o reinkarnaciji uvek se suoče s veoma teškim pitanjem: ako je u početku bilo tako malo ljudskih bića na Zemlji, a danas ih je ovoliko mnogo, odakle su došle te nove duše?
Bridi se zaustavi dah. Mnogo puta se pitala baš to.
- Odgovor je jednostavan – reče Vika, pošto je malo gustirala devojčino uzbuđenje. – U nekim reinkarnacijama se delimo. Kao kristali i zvezde, kao ćelije i biljke, i naše duše se dele.
„Naša duša postaje dve, i te dve nove se dele na još dve, i tako nas, posle nekoliko generacija, ima svuda po svetu.“
- I samo je jedan od tih delova svestan ko je? – upita Brida. Imala je još mnogo pitanja, ali htela je da ih postavlja jedno po jedno; ovo joj se učini najbitnijim.

- Deo smo nečega što alhemičari zovu Anima Mundi, ili Duša Sveta – reče Vika, ne odgovarajući na Bridino pitanje. – U stvari, kada bi se Anima Mundi samo delila, rasla bi ali bi takođe postajala sve slabija. Zbog toga, kao što se delimo, tako se i srećemo, a taj susret se zove Ljubav. Jer svaki put kada se duša podeli, deli se na muški i ženski deo.

„Tako je objašnjeno u knjizi Postojanje: Adamova duša se podelila i Eva se rodila iz njega.“
Vika iznenada zastade i zagleda se u karte razbacane po stolu.
- Ovde ima mnogo karata – nastavi – ali sve one pripadaju istom špilu. Da bismo shvatili poruku koju nam šalju potrebne su nam sve; sve su podjednako važne. Isto važi i za duše. Svi ljudi su povezani između sebe baš kao karte u ovom špilu.
„U svakom životu imamo misterioznu dužnost da se ponovo nađemo s barem jednim od naših Drugih Delova. Ljubav koja ponovo spaja razdvojene delove čini srećnom Višu Ljubav koja ih je podelila.“
- A kako da znam ko je moj Drugi Deo? – ovo pitanje joj se učini kao jedno od najvažnijih koje je u životu postavila.
Vika se nasmeja. I ona je postavljala isto pitanje, spodjednakim uzbuđenjem kao ta devojka koja je sedela pred njom. Drugi Deo je moguće prepoznati po sjaju u očima – tako su se prave ljubavi prepoznavale od kad je sveta i veka. Tradicija Meseca je imala drugi način: neku vrstu vizije koja se manifestovala kao svetlosna tačka iznad levog ramena Drugog Dela. To, međutim, još nije htela da joj saopšti jer nije znala da li će Brida naučiti da vidi tu tačku ili ne. Uskoro će saznati odgovor.
- Izlažući se riziku – reče Bridi. – Izlažući se riziku od neuspeha, razočarenja, gubljenja iluzija, ali nikad ne prekidajući traganje za Ljubavlju. KO NE ODUSTANE OD TRAGANJA, POBEDIĆE.
Ključne reči: paolo koeljo, traganje za drugim delom, ljubav, rizik, iluzija

tako polako provuče se još jedan doček Nove Godine..Iza je ostalo obilje hrane,previše ispijenog pića,mnogo lepih želja,pocepanih balona,vatrometa,petardi i puno posla za spremače i komunalce..Jutro je ...hladno kao jučerašnje ...slično sutrašnjem..Neispavana noć,mnogo ljubljenja,mnogo pijanih...jutro samo po tome drugačije...ipak sve najlepšeu 2015 godini..

Studenti počeše da zapitkuju svog profesora:
“Vi ste tako mudri i iskreni. Svi vas poštuju, žele da vas oponašaju i da vas slijede.
Ali ipak, sve nas jako zanima jedna stvar, zašto se još uvek niste oženili?”

Profesor, zatečen ovim pitanjem, u početku se malo i zbunio,cak postidio,
ali ubrzo poče da se otvara i da priča:
“Vidite, ja sam uvijek tražio Savršenu Ženu!
I u tom traženju, proputovao sam mnogo zemalja.
Jednom sam volio jednu prelijepu devojku. Bila je nevjerovatno, nevjerovatno lijepa.
Nijedan muškarac nije mogao da odoljiet njenoj ljepoti.
Ali nažalost, njena duša nije imala takvu ljepotu,
pa smo se nakon izvesnog vremena i razišli.
Posle toga sam sreo još jednu lijepu zenu.
Ona je bila i lijepa i pametna i obrazovana.
Ali nažalost, karakteri su nam bili potpuno različiti i morali smo da prekinemo našu vezu.
Vidio sam od tada jos mnogo predivnih žena,
ali ja sam još uvijek tragao za onom svojom Savršenom.”

“I šta se desilo, zar niste nikada sreli takvu?”

“Jesam. Sreo sam je! Jednoga dana pojavila se baš takva:
Savršena Žena – pametna, lijepa, očaravajuća, produhovljena, elegantna, dobra…prostim riječima: samo savršenstvo!”

“I tada ste se oženili?!” – oduševljeno i nestrpljivo uglas upitaše studenti.

“Ne! Na moje veliko razočarenje, ispostavilo se da ona traži SAVRŠENOG MUŠKARCA!!!”

Prkosna...Svoja...Ne savijam se pod vjetrovima koji me uporno lome…I kada je najteže, ja na licu imam osmjeh…Borbena, spremna na sve…Nemam prošlost koje bih se stidjela…Sve sam to ja…Svaki uzdah u životu bio je samo moj... Zbog čega bih se stidjela? Zbog nekih izbora i pogrešnih odluka? Ne…I one su moje…Samo moje…I ne dam ih nikome..Ne dam ni jedan svoj grijeh za vaše “čiste obraze''…Ni jedan svoj san za vašu realnost…Ne dam da me mjenjate, oblikujete po svojoj volji…Sve ovo sam ja i samo ovako mogu i želim da postojim!

Nisam ja ona koju tražiš, ja sam ona od koje treba da bježiš! Jer ja znam da volim samo kada mi je uzvraćeno…da prezirem kada me mrze…da uništim kada me povrjede… da oprostim, ali ne i da zaboravim… da odem…Kad ostavim, ne zažalim...Ne dokazujem se drugima, već sebi…Ljubomorne ljude ne primjećujem, jer ne zauzimaju ni jedan dio mog života…Živim za sutra, ne za juče i ne živim zbog drugih, živim zbog sebe!!! Link

"Kad ti je trebalo razumijevanje, uvijek si znao da možeš računati na mene. A, s druge strane, kad god mi je trebalo razočarenje, znala sam na čija vrata da kucam. Valjda to tako ide...

Odustajem. Obećavam ti, dižem ruke od tebe i borbe za nešto nedostižno. Uključila sam razum i on me tjera da te ostavim po strani. A srce... Srce je nebitno, ono će se ionako tebi uvijek nadati. I uvijek, baš uvijek te čekati. Kad poželiš da me imaš, imat ćeš me, ne zaboravi to. Razum ću poslati na spavanje...

Pronađi nekoga ko se ne plaši da ti kaže da mu nedostaješ.
Nekoga ko zna da ti nisi savršena, ali se prema tebi ophodi kao da jesi.
Nekoga čiji je najveći strah da tebe izgubi.
Nekoga ko svoje srce daje bez uslovljavanja.
Nekoga ko ti kaže “Volim te!” i to misli.
Na kraju, ali nikako najmanje važno, nađi nekoga kome neće smetati
da se probudi kraj tebe jednog jutra,
da te vidi sa borama i sijedom kosom,
ali će te bez obzira na to voljeti...♥



"Ako nađeš onu koja će te voleti kao ja, lično ću joj odati priznanje. I poželeti vam sreću. Ali, džabe, ljubavi... Ne rađam se ja dva puta. Shvatićeš..."

Osmjeh koji ti zavrti pamet, ubrza srce i postane glavna slika u svim neprospavanim noćima čeznući za svakom sekundom provedenom zajedno… Valjda je to ljubav, jebeš ga…♥

''Nema veze, slobodno me ostavi samu, bez ikakvog razloga i opravdanja. Navikla sam, to ionako svi rade. Samo me boli što sam mislila da sa tobom neće biti isto.''

I da znaš da te se ja još uvijek sjetim.. I da znaš da su oni trenuci prije nego što me san okuje ispunjeni tvojim likom.. I da znaš da još uvijek pamtim svaki tvoj pogled, svaku tvoju riječ, svaki pokret.. Da nisam zaboravila sitne svađe, i način na koji smo voljeli povrijeđivati jedno drugo.. Valjda to tako ide.. Prvu ljubav ne možeš zaboraviti.. Preživjet će u tebi godine i godine.. I ni tad je se nećeš riješiti.Nemam mnogo , ali ono što imam čini me srećnom . Na one koji me pokušavaju slomiti sitnim pakostima više se ne obazirem , nisu vrijedni da njih trošim svoje misli . Moj dan pocinje i završava se osmjehom . Ne trujem sebe zlobom , već uživam u malim ljudskim radostima . Znam da volim i ne stidim se da to pokažem , znam da se radujem tudjoj sreći od srca , ali razumijem i tudje tuge .
Hvala živote za sve što si mi dao , a za ono što si uzeo ...

Ja zaista nemam mnogo toga da ti ponudim, par toplih zagrljaja, čistu dušu i jedno maleno ali vjerno srce! Imam i kofer pun ljubavi, i dva jastuka, pomalo već stara, ali se još oseća miris mojih snova.

Možeš me potražiti u šumi kraj potoka.
Skrivena sam u magli koja u praskozorja prekriva usnule obale.
Tada sam ono što jesam. Niko me ne vidi. Svako me može čuti. Niko me ne može naći.
Ja zapravo ne postojim. Možda bih htela da budem zrak svetlosti u tami, eho večnosti u prolaznom svetu.
Nisam sumnjiva, ali sumnjam da će me neko otkriti.
Kada spokojni san savlada dete, čuvam njegovu mirnoću, jer duh praznine vazda vreba svoj plen.
Moje je da ga obuzdam i pokažem mu njegovo pravo lice.
Ja nemam lice, ali imam izraz.
Ne mogu da se pokrenem, ali pokrećem druge.
U stvarnosti ne postojim, ali me prizivaju da bi stvarnost zavarali.
Ponekad, u pričama kraj tople peći, budim dremljive slušaoce zanesene lepotom izraza.
Nikad me niko nije video, ali me naslućuju.
Nikad me niko neće naći, ali me i dalje traže.
Sudbina mi je odredila samoću. Prihvatam je kao razumno dete neispunjene želje.
Većina ljudi misli da mi je ime Tuga. Ne opirem se jer gomila uvek greši.
Moje ime ću saopštiti samo Tebi i onom ko uspe da se uspne na vrh grebena sa kojeg se vide more i pustinja.
Tragaoci plove, ili lutaju. Jedni se uljuljkuju znanjem. Drugima je znanje poljuljano. Za sve mene krive.
Čekam da se probude oni što znaju i oni što misle da ne znaju, a znaju.
Tamo gde se more i pustinja spajaju prepoznaćeš večnu obalu. Ja sam tanka lelujava linija koja se stalno pomera.
Sada je trenutak da Ti otkrijem svoje ime.
Ali pre toga, još samo ovo da Ti kažem: “Ja sam ona što nestaje i postaje”.
Zovu me Mašta.