Crtice

Ojalá que las hojas
no te toquen el cuerpo cuando caigan
para que no las puedas
convertir en cristal
ojalá que la lluvia
deje de ser milagro
que baja por tu cuerpo
ojalá que la luna pueda salir sin ti
ojalá que la tierra no te bese los pasos
ojalá se te acabe la mirada constante
la palabra precisa, la sonrisa perfecta.
Ojalá pase algo que te borre de pronto
una luz cegadora
un disparo de nieve
ojalá por lo menos
que me lleve la muerte
para no verte tanto
para no verte siempre
en todos los segundos
en todas las visiones.
 
Ojalá que no pueda tocarte ni en canciones.
 
Ojalá que la aurora no de gritos que caigan en mi espalda
ojalá que tu nombre se le olvide a esta voz
ojalá las paredes no retengan tu ruido
de camino cansado
ojalá que el deseo se vaya tras de ti
a tu viejo gobierno de difuntos y flores
ojalá se te acabe la mirada constante
la palabra precisa, la sonrisa perfecta.
 
Ojalá pase algo que te borre de pronto
una luz cegadora
un disparo de nieve
ojalá por lo menos
que me lleve la muerte
para no verte tanto
para no verte siempre
en todos los segundos
en todas las visiones.
 
Ojalá que no pueda tocarte ni en canciones.
Ojalá pase algo que te borre de pronto
una luz cegadora
un disparo de nieve
ojalá por lo menos
que me lleve la muerte
para no verte tanto
para no verte siempre
en todos los segundos
en todas las visiones.
 
Ojalá que no pueda, tocarte ni en canciones.
 
Silvio Rodriguez  «Al final de este viaje en la vida», 1978.
 
KAD BI
 
Kad lišće ne bi
doticalo tvoje tijelo dok pada
koko ga ne bi mogla
pretvoriti u staklo
kad bi bar kiša
prestala biti čudo
koje se spušta niz tvoje tijelo
kad bi bar mjesec mogao izaći bez tebe
kad barem zemlja ne bi ljubila tvoje korake
kad bi bar prestao taj tvoj neprekidni pogled
precizna riječ, perfektan osmjeh.
Kad bi se nešto desilo da te odmah izbriše
zasljepljujuća svjetlost
snježna salva
kad bi me bar
uzela smrt
da te ne vidim takvu
da te ne vidim uvijek
svake sekunde
u svakom svom pogledu.
 
Kad te bar ne bih mogao dotaknuti ni u pjesmama
 
Kad barem ne bi zora davala krikove koji padaju na moja leđa
kad bi se barem tvoje ime zaboravilo u tom zvuku
kad barem zidovi ne bi odbijali tvoju buku
umornog puta
kad bi želja prošla iza tebe
u tvoju staru vladu pokojnika i cvijeća
kad bi bar prestao taj tvoj neprekidni pogled
precizna riječ, perfektan osmjeh.
 
Kad bi se nešto desilo da te odmah izbriše
zasljepljujuća svjetlost
snježna salva
kad bi me bar
uzela smrt
da te ne vidim takvu
da te ne vidim uvijek
svake sekunde
u svakom svom pogledu
 
Kad te bar ne bih mogao dotaknuti ni u pjesmama
 
Kad bi se nešto desilo da te odmah izbriše
zasljepljujuća svjetlost
snježna salva
kad bi me bar
uzela smrt
da te ne vidim takvu
da te ne vidim uvijek
svake sekunde
u svakom svom pogledu
 
Kad te bar ne bih mogao dotaknuti ni u pjesmama
 
 Silvio Rodriguez  «Na kraju ovog putovanja u život», 1978.
(prijevod: Samohodec :))

Koliko dugo smo ovo čekali da stvari krenu pozitivno, optimistički. I danas je došao taj dan. OD DANAS JE SVAKI DAN DULJI!!!!! Vremenima tame je odzvonilo!
Svake godine proslavljam ovaj dan, dan kad je prvi put dan dulji nego jučer, kao praznik optimizma....:)
Pa sretan vam ovaj dan!

- Odvratno se osjećam. Ne mogu je ni dotaknuti. Ne prepoznajem njeno tijelo...
- Pričajte s njom! Recite joj to.
- Volio bih ali me ne može čuti. Kako ste sigurni da nas čuju?! Mozak joj je isključen, Benigno.
- Ženski mozak vječiti je misterij. Ovakav čak i više. Ženama moraš pružiti pažnju, razgovarati, milovati ih. Podsjetiti ih da postoje, da su nam važne. To je jedina terapija.
...

Prije deset godina neki je muškarac svojoj ženi napisao ljubavnu pjesmu. Stavio ju je u omotnicu, omotnicu ugurao u bocu, a bocu bacio u Tihi ocean, negdje na pola puta između Siettlea u kojem je živio i Havaja. Jogger Chris Willie pronašao je bocu na plaži u Guamu. Na omotnicu je dodao potrebne marke i poslao poštom. Pismo mu se vratilo s opaskom da je primatelj nepoznat. Poslao ga je u Siettle Times. Novinari su, dakako, uspjeli pronaći ženu kojoj je pošiljka bila namijenjena.
Pročitali su joj preko telefona:
- Možda ovo pismo stigne do tebe kad ja već budem star i sijed; ipak, znam da će naša ljubav i tada biti nježna i svježa kao što je danas. Trebat će možda tjedni, a možda i godine da ovo stigne do tebe. Bilo kako bilo - putovat će po čudnom i nepredvidljivom glasniku - moru. Ako ovo i nikada ne stigne do tebe, u mojem će srcu zauvijek ostati zapisano da ću učiniti sve što je u mojoj moći da ti pokažem koliko te volim. Tvoj muž Bob.
Žena je prasnula u smijeh: Razvedeni smo! I spustila slušalicu.

Dugo već, muči me jedan stereotip, i nikako ne mogu naći prihvatljiv odgovor na njega: Muškarci moraju biti jaki, oni ne plaču, nisu osjetljivi kao žene……
Iskreno, ako je to tako, onda Devil ti si u pravu, ja sam bliže ženi. Ja ne mogu biti grub sa ženama, pokušavam da mislim kao one, da osjetim puls njihova bića. Rasplačem se kad gledam dirljive (ne srcedrapajuće) filmove – recimo „Hable con ella“ (Pričaj s njom), volim pružati i primati nježnost, suosjećam. No, opet, ne osjećam se kao žena. Volim žene, uzbuđuju me jaaaaakoooo. Čvrst sam i odlučan (no zar i žene nisu takve?)…
U čemu je greška? Ima li netko odgovor? Jesam li izuzetak ili vi dečki samo ubijate to žensko u sebi? Da li smo stvarno tako različiti?

Žena će nam rijetko kada oprostiti što smo ljubomorni, ali nam neće nikada oprostiti ako to nismo.

Kad je časna sestra na satu vjeronauka pitala djecu što će biti kad dorastu, mali je Tomo rekao da želi biti pilot. Elza je rekla da će biti liječnica, Josip, na veliku radost sestre, reče da želi postati svećenik. Tada je ustala Marija i izjavila da želi biti prostitutka.
"Što si to rekla, Marijo?"
"Kad odrastem" , odgovori Marija s izrazom onoga koji zna što hoće, "postat ću prostitutka."
Sestra je ostala bez riječi. Marija je odmah bila odvojena od ostale djece i privedena župniku.
Župniku su bile iznesene opće činjenice, ali htio ih je čuti iz usta okrivljene. "Reci mi svojim riječima, Marijo, što se dogodilo."
"Eto," odgovori Marija iznenađena svom tom bukom, "sestra me pitala što želim biti kad odrastem, a ja sam rekla da želim postati prostitutka."
"Rekla si prostitutka?" upita župnik provjeravajući.
"Da."
"Hvala bogu! Kakvo olakšanje! Svi smo mislili da si rekla da želiš postati protestantkinja."
Anthony de Mello, Molitva žabe

Stvoritelj okupi sva stvorenja pa reče:

Želio bih sakriti jedno znanje od ljudi dok ne budu spremni za nj. To je činjenica da sami stvaraju svoju stvarnost.
Daj to znanje meni, reče dupin. Ja ću ga sakriti na dno oceana.
Ne, odgovori Stvoritelj. Jednog će se dana ljudi spustiti na dno oceana i pronaći ga.
Onda ga daj meni, reče medvjed. Ja ću ga sakriti visoko u planini.
Ne, zaniječe opet Stvoritelj. Jednog dana popet će se i u planinu i pronaći ga.
Ja ću ga uzeti i odnijeti na Mjesec, predloži orao. E ondje ga nikad neće naći.
Hoće, spremno ga prekinu Stvoritelj. Jednog dana stići će i na Mjesec pa će ga pronaći.
A onda ustane stara krtica. Svi se stišaju. Znali su da ona, iako nema oči živi u grudima Majke Zemlje i vidi duhovnim očima.

Sakrij znanje unutar njih samih, reče.
I Stvoritelj učini tako.
Ne tražite, dakle, znanje u dubinama oceana, na vrhovima planina ili na Mjesecu. Ono je u vama.
Gary Zukav, Soul Stories

Neki se stariji stolar-graditelj spremao u mirovinu. Obavijestio je svojega poslodavca kako mu je dosta građenja kuća: ostatak života želi provesti uživajući u slobodnu vremenu sa svojom obitelji. Primanja će mu se smanjiti, ali više zaista ne želi raditi.
Poslodavcu je bilo žao izgubiti najboljeg radnika. Zamoli ga da, njemu za ljubav, sagradi još samo jednu kuću prije nego ode u mirovinu. Ovaj pristane, no kako je vrijeme prolazilo, bilo je očitije kako mu je srce - već u mirovini. Ne samo da je izabrao loš materijal, nego je i sav posao napravio prilično traljavo. Bio je to zapravo nesretan završetak njegove uspješne karijere.
Kad je posao napokon dovršio, poslodavac mu svečano uruči ključ ulaznih vrata: kuća mu je bila poklon!
Kojeg li šoka! I koje sramote! Da je barem znao da kuću gradi za sebe! Sve bi drugačije napravio! A sada mora živjeti u ovoj koja baš i nije nešto.
Tako to mi radimo. Gradimo svoj život ne pazeći što radimo. Ulažemo malo umjesto onog najboljeg. U kritičnim se trenucima ne trudimo najviše što možemo. A iznenađeni budemo, čak šokirani, kad shvatimo što smo učinili i da sada treba kusati što smo skuhali. Da smo samo znali u što će se pretvoriti - postupili bismo drugačije.
Razmislite o sebi kao graditelju. Razmislite o kući koju gradite. Svakoga dana zabijete neki čavao, postavite dasku, podignete zid. Gradite pametno!

Jao, koje li muke
Voljeti, ko što te volim.
 
S ljubavi me tišti zrak,
srce
i šešir moj.
 
Tko bi mi kupio ovu vrpcu od šešira
i ovu tugu od konca
bijela za maramice?
 
Jao, koje li muke
voljeti, ko što te volim.
 
ES VERDAD
 
¡Ay, qué trabajo me cuesta
quererte como te quiero!
 
Por tu amor me duele el aire,
el corazón
y el sombrero.
 
¿Quién me compraría a mí
este cintillo que tengo
y esta tristeza de hilo
blanco, para hacer pańuelos?
 
¡Ay, qué trabajo me cuesta
quererte como te quiero!
 
F.G.Lorca

Život je kao pjena, zato budite kao more....

xxxxxx d.o.o.
Vino crno Jaume serra        0,7l              49,90
Vino crno Barbier               0,7l              49,90
Tanier Napoleon                0,7l              54,90
Ulje maslinovo Trenton        1l                41,90
Banana (Colombia)             1,122kg        05,04
Papirne maramice Zewa      10kom          08,49
Mandarina                        1,072kg        07,49
Pantene regenerator          200ml           16,99
H&S šampon za kosu 400ml           29,90
Afrodita tekući sapun         300ml           11,99
Jezgra badema                  0,334gr         20,01
Perfa jaja klasa B              10kom          09,69
LGG svježi sir                    250gr           07,69
Sartu tuna                        3kom            34,77
Indor 200/1 štapići za uši    200kom         03,99
Sir Trapist                        0,234kg        16,12
Čokolada crna 70%            100gr           17,79
Grčka salata                     168gr           10,06
Jogurt light                       3kom            05,67
Kadulja Nadalina                10gr             03,49
Datulje (Iran)                    175gr           04,99
Pileća salata                     180gr           10,78
Soke – krpa za pod            50x70cm       07,99

Pačija pašteta                            115gr           14,99
SUMA                                                 446,42kn
A koliko košta ljubav? Gdje su moje dionice? Kako kotiraju na tržištu?
-          Karta Zagreb – tamo negdje gdje je ona i natrag:
o        Vlak:            228,80kn
o        Autobus:      250,00kn
o        Automobil:    800km/100 x 7l x 6,5kn = 364kn + cestarina 30kn ~ 400kn
-         Strepnja:
o       Da li ću je naći
o       Da li će me htjeti
o       Da li ćemo se dopasti jedno drugom
o       Hoće li pobjeći kad me ugleda
o       Hoću li to biti ja
 

Nisam se nikada udavala jer za to nije bilo potrebe. Imam doma tri kućna ljubimca što mi služe istoj svrsi: psa koji reži svakog jutra, papigu što psuje cijelo popodne i mačku koja dolazi kući kasno uveče.
Marie Corelli

David Machin (40) i Amanda Holt (36) dvoje su uglednih britanskih poslovnih ljudi. Upoznali su se nakon uzlijetanja aviona kojim su putovali iz Dallasa, kući u Manchester. Nakon malo priče, nekoliko pića i pipkanja ispod deke, Amanda se skinula i, kako to opisuje Jutarnji list od 7. listopada 1999., vatreno vodila ljubav s uspaljenim Davidom unatoč pozivima puritanaca da to ne čine i upozorenjima posade da će biti uhićeni, što se i dogodilo. Čeka ih suđenje zbog opscenosti, pijanstva i nasilna ponašanja (?!). Davida je napustila žena s troje djece, Amandin muž je u depresiji; možda će oboje ostati bez posla. (Bolje bi prošli da su potrebu za uzbuđenjem zadovoljili otmicom aviona :)). Priča je s njihovim fotografijama - ne za vrijeme kriminalizirane radnje - obišla svijet, a komentari su od: Fuj! Sram ih bilo! do Učinili su ono o čemu ja oduvijek sanjam.

Rekao sam joj da oduvijek živim sam
I da ću vjerojatno tako i nastaviti
I da je sve što želim - biti slobodan,
I ona je rekla kako to razumije
Ali dopustio sam joj da opere nešto mog veša
A ona je između ubacila i nekoliko obroka
I sljedeće čega se sjećam bilo je da se doselila k meni
A ja sam joj kupio mašinu za veš.