thermonuclear sweat

nemrem na šljaci, nemrem u dučanu, nemrem u gostima, nemrem babi s cuckom, ne vozim, pa nemrem ni na cesti. nemrem staroj, nemrem mužu, nemrem ni svakoj prijateljici, nemrem detetu prijateljice, nemrem susedu u facu, nemrem šefu, nemrem bogu, a sad zgleda da nemrem ni na blogu. navodno brišu. 
pitam se. koji če mi kurac iskrica, ak se ni tu nemrem pošteno izdrkat.
http://www.youtube.com/watch?v=fkuOAY-S6OY

ako postoji stereotip koji je, ali uvijek i beziznimno točan to je stereotip o liječničkom rukopisu. nečitljivom, razumije se. oni to stručno eufemistički zovu ispisanim rukopisom. nemam niš protiv, no neki dan mi najme na nekom sistematskom snimali čuku na ekageu i sad nalaz. sve je kao oke, ali ispod isprintanog obrasca ide nadopis rukom. uspijela sam dešifrirat slijedeče: "lijeva cl. o... ostali nalaz uredan". iza ovog "o" je jedno slovo koje sam dugo grafološki analizirala, uspoređivala sa drugim grafemima rukopisa nepoznate liječnice. nisam uspjela. dvoumim se između v, r, j čak i f. dakle kaj je sa lijevom klijetkom. jel ov- eča? or-na? oj-adna? of-f ? op-struira? il je ok-e?

ne šljaka mi đava skript il adober premda sam si najnovijeg daunlodala. namrem na tjub i to me velefrustrira. dosadno mi je za popizdit. ajd molim poštenog nalaznika ovog bloga da ne budi ljen klikne na donji link i da mi odgovori na sledeče pitanje: prikazuje li se glasba il upozorenje? odnosno upozorenje il uprizorenje. moliču ljepo.
http://www.youtube.com/watch?v=mZK_olqwHwk&feature=channel_page

to je onaj koji zajebe usred dobre korespondencije na nečijem blogu i učini svoj. nebi li time dodao malo sjaja vlastitoj visokoj blokaciji. in antisipejšn iste il bar upola manje količine komentara. postoji i druga kategorija blogbrejhera. to su ovi koji svojim uprizorenjem guraju zadnjeg na sledeču stranu. ovi drugi su s predumišljajem. al ne znači da nisu zaslužili oprost. il čak pohvalu. osobito kad straničje vrvi od prekrasnih zalazaka sunca, šajni silber mjesečina ili žutih cvjetova.

doplutala ja tako prek nečijeg jutarnjeg bloga na jutro poezije via tjub. tina govori rade. i kazuje mi rade nekim zapovijednim glasom gromovnika, a sve u nekoj športskoj leđereca jaketi pred prepununom dvoranom doma sindikata il nečeg sličnog. grmi rade velike stihove i naglašava pravilno. lirski. s osečajem. da neboj se nisi sam. va bene. i rukama čini rade primjereno patetične manipulacije i geste. sve je tako predivno. i rade i publika i dvorana i jakna. jednino sa sinkronizacijom nešt ne štima. q.e.d.
http://www.youtube.com/watch?v=Eu4iKOdEWoA

kak slovenac kaže pjeva bobi solo?
pojebo bi solo.
da prostite.
http://www.youtube.com/watch?v=pZUx8Tgch3M

strast i osečaji. uz razum i razumjevanje. kao opozit. su mi najgorši senzacionalisti opčenito.
ispričala bum sad u to ime jedan štiklec koji sam jučer čula. navodno je anegdotalno istinit. ma e vero. a ide ez folouz.
pitali nil armstronga kaj mu je značilo ono kad je bil na mjesecu i kad je izgovoril. "gud lak mister braun".
imao sam jednog suseda. odgovora nil. zval se mister braun. i jednom sam ko klinac ispucal bejzbol lopticu u njegovo dvorište. otišel sam po lopticu i pak sam u vrtu načul kak mu gospođa braun pripoveda sledeče: 
dragi, popušila bum ti kuhurac aha budem da . kad se susedov mali prošeče po mesecu.
http://www.youtube.com/watch?v=zUcHSCAE-AE&feature=channel_page

maločas dobila poruku na fejsbuku. kaže ovako.
http://www.youtube.com/watch?v=DI5RvmNvXak&feature=channel_page
svrbi me peta. a nemam onu plastičnu rukicu za češanje.
i to je to. nemam niš drugo za rijet. nebum vald mljela ko izvjesni profili (nebum imenovala). koji melju ko tibetanski molitveni mlin. 
http://www.youtube.com/watch?v=lGIXrziSLCQ&feature=channel_page
nagradno pitanje dana jest. spot d luni on sparkl. a odgovor glasi. nitko nije onlajn. pošalji poruku. i to na latinskom. da ceo svet razumije.
http://www.youtube.com/watch?v=K499HpGF46E&feature=channel_page
 

pisala sam +na 7uz'. danas sam otvorila.. nisu mi se javili. mislim da bum im dala još malo 6 da mi odgovore opsežnim 4isprike. ukoliko se ne jave u roku od Idana stavila bum ih na T.

skužila sam, al to več prije. da prek tjedna derem po ono, sport i zajebancija postovima. a prek vikenda idem lajv i zazbiljam. oču reč. prek tjedna idu ove teme kao što su, primer razne objave, upiti, pošalice, vremenska čutila, kuhinja, pms, dnevnopolitičke duhovitosti, očitovanja o onom kaj te niko nije pital , pljuvačina i slični standardni iskrički štosevi. dočim prek vikenda idu sasma ozbiljne teme. idu ode, veleode i obmane čutila. misaono refleksivne. o ljubavi i životu opčenito.
dakle. imamo i razlikujemo takozvane ozbiljne postove i šarene last pejđ sadržaje. a u svakom slučaju. i kaj sam u biti htela reč je. da ih ja ili obrnuto objavljujem. ili nepravilno zovem. jer radne teme su mi ove prvo pomenute, šport i glazba. naoko zajebancija, a zapravo teške ko radni dan. i te idu prek tjedna. a šarene su. no, ove druge dakle. kakbirekla. sad me sram.
ova je bila jedna radna. jedva sam ju narodila.
 

vreme je za jedan song, numeru. stankovič se najme inauguriral kao promotor bradstva in jedinstva međ iznarodima. e pa kad je tako valja i meni. u tihu interpretaciju.
idem na ziher.
<object width="353" height="132"><embed src="http://www.goear.com/files/external.swf?file=c719602" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" quality="high" width="353" height="132"></embed></object>
hočel upalit? u ovom mnoštvu imbejd obđekt src haj kvoliti znakovlja.  
kak li ih je samo pošlihtal. predin u rdečoj lak koži. prvi sleva. pa onda radko polič rale. ostala dvojca neznam ko su. ko je ovaj plavooki šerfa lukalajk. i sad mi veli muž. tisti precjednik ljubljane.
čeka se mesiđ. evo ga. čutim seniliju i markove konake. ko ono neki dan na teletekstu:"mesiđ dodatno pojasnijo". a dok ga gledam imam predlog za proizvođače pokladnih maski. mesiđ umjesto  gručo marksa.

probadaj mi tišti  grud. jesul pljuge tomu štogod kazle? da ih pitamo. kaj imate reči za bibisi? vi, lajtning end skriming đej hopkinzi. na nastranu sa nastranosti. idemo redom.
jebe me ova iskrica, doktore. i to več duže vreme. al nikak da izajdem iz kurikuluma. može li mi to naškodit. oče li mi biti zlo. oču li dobit anafilaktički šok. il hiperglikemski. ne spim. jedem noču. imam ponočne more. kad razbijem jaje, ljusku bacim u mikser a žutanjak u smeće. vrti mi se u glavi. jel to prvi znak alchajmera.
fejzbuk mi je još gori. tam se..e...bocka!!! bocnul te je ovaj. bocni i ti njega. očeš li bocnuti toga i toga. jesi li siguran. da ne. davaju se naredbe. postavljaju čudnovati upiti. možda znaš ovog. ima li prijatelja ovdje trenutno. isus bog.
virtuala nije po mom vaskusu. kreativno ukrudbnuče. stif in zi es. dodaj mi prozirni plastični kurac. i pomaknut ču svijet. koji se sakril negde iza ili ispred pogrešno interpunktirana dvotočja. svejedno.

doručak sa sterling morisonom. večera u travi. koje genijalno veče. prekojučer.
teme sam iznijela u prethodnom blogpostu. dodajem da je atmosfera bila - kalij kao pogonsko gorivo daleke budučnosti. 
(objašnjenje : prepričal mi je ponovo svoj san. podsjetila sam ga da mi ga je več pričal. znam, znam. reko. onda mi je ispričal neki od neki dan. taj nisam još čula. al bil je sličan kaj se atmosfere tiče. jedino kaj je sanjal mene.)
nadalje. poetri on d rekords slušala se. volim ploče na kojima je govor i glas. ponosni sam i sama imaoc jedne takove. na 33,3 okretaja. poslje smo slušali kazete kaj sam se sama snimala. dok sam bila solo doma.
kaže on. počeo sam ponovo crtat. dobro crtam. jesi li vidjela moje crteže? onda mi je pokazal nekoliko skica. ukupno tri komada. mislim se, priča o tom kak crta več zadnjih par mjeseci. čovek bi reko da hiperproducira. i onda tri skice u velkom kolegij bloku. halo. iznad glave mi se pojavil jedan upitnik i usklika.
gledala sam ih i šutila neko vreme zapanjeno. daš mi ovog đizusa? izustila sam napokon da prekinem nelagodu njegova iščekivanja. skice su najme bile stravične. neznam kak bi ih opisala. kaj da ih je risal levom nogom. al nisam mu to naravno mogla reči.
može. dam ti tu. al to nije đizus. to je mona liza. reče smješeči se jednim onim osmjehom "baš si simpatična u svom neznanju i neprepoznavanju nečeg tako očiglednog". prekopiral sam ju sa ove reprodukcije koju imam na zidu, reče ponosno. digla sam pogled prema zidu.
 
 
 

1. huk. hokoš bokoš prdne kokoš pita baja kolko tebi sinko treba jaja. meni treba tri. huk. jen dva tri. ak se računa brada ja sam još uvjek tranu.
2. u trenutku začeča svaka duša počinje voditi svoje osobno računovodstvo i financije. Katolički radio, utorak, 12 i 30.
3. da nije bilo Tita mi nebi ni znali da je Čombe pojel Patrisa Lumumbu.
eto tako. to su otprilike bile teme jučerašnje večeri. najme sinoč nismo večerali al smo večeravali. danas sam na hladnoj puretini.
http://www.youtube.com/watch?v=eQ5k9XIHexs&feature=channel_page

piše na nekom jadnom scufanom poust itu. koji se poluodkeljeno klatari na mom frižišu. gornja polovica. dip friz.
ja ne razumijem samu sebe. zakaj mi to smeče krasi frižider. ne sečam se da sam ikad ostala bez pljugi e da bi se morala podsečat kaj da kupim. neznam ni da sam ostala bez kave. ikad nikad.
dobro, možda jednom. lažem. il dva put. ajde. uvrh glave. pa se šetalo do pumpe, pa kaj? tak i tak se nisam ja šetala. imam ja čoveka za to. mislim da si je čovek to lepo i zapamtil. tu šetnju najme. i tak da se od tada rezervne pljuge uvjek imaju zbuksane negde za slučaj nepogode. tzv. no mor midnajt strol lekcija. uglavnom, ne treba mu poust it. meni još manje.
e al zapravo setila sam se zakaj držim post it na frižišu. ma da. jer nekak mi je kuhinjski gemitlih imat ih pokeljene. doprinose  mi domačinskoj atmosferi. žetone ne volim. il kak se zovu oni. magneti. oni su mi pre neuredni za manipulaciju papiričima ispod. mislim, jebeš magnet koji je solo. mora držat nekaj. i to podsjetnik. obavezno. nipošto nikakvu fotku il razglednicu il nedo bog kakav recept.  
ne volim ni one prigodne male blokiče sa držačem za olovčicu. u prvom redu blokiči obično imaju ako uopče imaju, lošu perforaciju. a  olovčica se obavezno zgubi.
školska ploča mi je fora. jes da je malko pretenciozna. al rado bi imala jednu gigantsku. al crnu. ne zelenu. i ne sa crtama. sam ne delaju više crne. možda da probam sa plavim oglasnikom? il da odem na hrelič? o da. ovaj projekt moram zabilježiti kao mali nout na svoj frižiš. ubilježit ču ga lipnštiftom.
http://www.youtube.com/watch?v=f7Nffq0bOgE&feature=channel_page