Lom staklenog oka

To je poput vrtloga. U početku te lagano spina i nosi po površini vode. Legni, upri pogled a vrtlog ti sam po sebi pokazuje nove stvari kako se vrtis, i vrtis...istina nakon nekog vremena se počinje ponavljati, ali sve brže i brže...Brže znači i turbulentnije, baca tvoj pogled na neke druge nove stvari. Vodu ti u oči baca. Dok čistiš oči gubis kontrolu, panika te opsjeda, lovis se za zrak, vodu,.... više ti ne smeta voda u očima, tones........Pred očima ti je neki drugi svijet, tih, a glasan, spokojan i lagan, bolji? pomalo zelen...
pfuj!
Ispljune te vrtlog.
Više nisi lagan, ostro je i glasno...životinjski. Zvjerski? Svinjski. Nagazne mine. Očajni jadnici željni krvi. Manipulatori. Govna u neprozirnom celofanu. Napuhane glave. Potrošni pijuni i šahovski velemajstori.
Koji si ti?
Nisi?
Jednostavno Kreten? Cvilidreta?
A zašto, zbog koga, 'ko je kriv? Zbog koga ili čega si frustrirana kuja puna gnjeva? Zašto uzivaš u uništavnaju svjetova, zajedno sa svojim kultom štovatelja i pratitelja. Uživaš? Ili neznas bolje. Jesi li smrdljiva čarapa ili smrdljiva noga? Ti si čarapa a želiš biti noga? Zato uništavaš? Da zadržiš svoje štovatelje? Željne istog? Željne krvi tuđe. Hraniš se tuđom nesrećom, cipelariš starca jer star, psa jer je pas, nesretnog jer je nesretan...

A zašto si nebi pljunuo u oko?

Sve oko mene je nestvarno. Ili mi se cini. Sad, nakon, malo stajanja, u vremenu. Ustvari zastajanja u vremenu. Ova etiketa na vinu. Tako je super, i privlacna. Pise da ima 11, 5% alkohola. Mozda ima, možda nema, možda ima 11, 7 ili 11, 1...Neznam. Kolika je tolerancija za vina? Kolika je tolerancija za sol u margarinu?

Je li margarin slan od soli ili nečega drugoga. Od natrij-klorida? Zašto vino nikad nije isto? Il je gore ili bolje od prve čaše. Hm, nestvarno. A opet je tako stvarno, dok točiš zadnju čašu. Piše gore, "Berba 2006". Ja pijem prošlost. Da, i? I jedeš prošlost. Jedeš mrtva bića koja su začeta, iz jedne stanice je nastalo puno, biće je disalo, veselilo se.

Onda ga je zasjeklo a krv je potekla. Mrtvo biće je fino pohano. Biće je živjelo, imalo svoju hranu iz prošlosti. Ja imam biće kao hranu. Čija sam ja hrana? Dali biće zna da je hrana? Biće je meso? Kažu da jE. Kako postaješ taj, koji kaže "Da, biće je hrana"? Uzastopnim ponavljanjem, "Da, biće je hrana."? Zašto ne jedem druga bića? Jer su rekli da nije mesoo za jelo, za utjehu i zabavu je. I cvili dok kolješ.

A crvenu krv ima. I ja imam. Neki pričaju da plavu krv imaju. Zašto, zašto im se vjeruje kad je istina samo jedan urez, porez, ubod, pikica, away. Zašto sami sebi ne priznaju da nemaju plavu krv? Zbog straha. Od sebe? Od toga što jesu. Tko su oni? Tko sam ja? Jesam li ja pravi Ja? Ponekad? Mogu li priznati sebi da nisam pravi Ja?

Jesam li onda korak do Ja? Što ako je Ja gori od ja? A što je to "gore"? Jeli istina gora od laži? Možda. A kako dugo? Do sljedećeg koraka. Jesam li blizi Ja trijezan, ili pijan? Možda ipak prvo pijan, pa tek onda trijezan. Put do Ja je preko ciroze? Zbog čega tolika muka da bi došao do cilja. Možda je cilj vrijedan muke. Vino je samo po sebi dostatno za cilj? Nije! Treba pronaći pravu vinoteku. Koja će reči, probaj, ili ovo vino ne valja. Vinoteka mora biti jezično bezdlakava. Vinoteka je važna. Važna. Mozda i nezna da je važna.

Što je stvarno? Bol nakon rezanja, ili sakrivenost boli nakon tablete. Što je stvarnije? Jeli pravilnija bol, ili nedostatak boli? Možda je fora u mjeri, ili količini boli i tableta. Trezvenosti i pijanosti. Jako je stvarno dok vidiš kako fikus raste...A tek dok ga vidiš kako vene. Tvojom zaslugom? Jako je stvarno dok ti kaže, "Hvala". Riječima, očima i srcem. Onda postaješ dio stvarnosti. Možda ne ove, jer je preglupa, dio nje si ovako i onako, želio ili ne. Nego postaješ dio One, druge. Nadam se.