za one od nikuda na putu za nigdje

Link
Link
Link


Noćas...


Noćas tako želim

da me neko voli,

pregršt nečije nježnosti

mi treba

noćas ću sve

da zaboravim i

prebolim,

da se vinem u naručje Neba...

Ja sam kafanski i više ničiji,

i bio prezren,

neželjen kao grobar...

noćas bih htio dječaku

da sličim

i da mi se opet kaže

da sam dobar...


Vito N.
Link


ps...


Ponekad kad čudne

mi misli sinu

svratim na tajno mjesto

u carstvo pospanih duša

dođem tek ponekad

a znam i često

da otjeram crnilo

glasnu slušajuć tišinu...

.......

U haljini od sjena

i očima od prašine

vuče se dan u noć

noć u dan

i praznina se igra

slovima okrnjene istine

U škrinjici samo pohranjene misli

na putu prema negdje ili nigdje

Link


Link
Link

Link
Link
Link
Link


ples anđela...


Mrtva su slova na papiru

umrljana tintom je istina

papir je od crnila izgubio smisao

Pospremljeni su snovi

u škrinjice od ničega

i klaun na klaviru

posprema zadnju notu

u arhivu želja

I nitko ne raspoznaje

oslikane zidove bojama

svatko živi po svome

ne mareć

što anđeli plešu danas

sami na kiši...



Glazba je umrla...



Staklena




Link

Link
Link
Link
Link

For those of nowhere on the road to nowhere

&

za one od nikuda na putu za nigdje



potrošeno vrijeme od skoro 365 dana i noći

daje do znanja

da nisam nigdje ( poput mnogih )

iako bih volio biti negdje...

zato:





Sretno u Novoj

i da ne ostanemo nigdje

već ipak da budemo negdje…

da pronađemo naše lice ljubavi

ali i da mi budemo lice

njihove ljubavi…


što više zdravlja a što manje nervoze i briga

želim svima

osmijeh i lijepe želje šaljem…

čitamo se …

jednom…




Link
Link
Link

Link
Link
Link



lice moje ljubavi..



nisam uspio za sebe napraviti vučicu.

vukovi se ne stvaraju...

jesu ili nisu...

kad tvoj odabir bude vučica...

odazvat će se.

vukovi se ne nude...

oni se naprosto dozovu...

da.






njihova priroda nije samoća...

ali snaga ljubavi je samotna.....

zbog svoje čistoće.

istina me oslobadja...

da sam kojim slučajem..ikad bio

odabran(našao tu svoju vučicu)

nikad ne bih bio sam a ni ona!!...



Link


da sam ikad sreo svoju vučicu...

da mi je ikad rekla:

budi samnom,..

budi moj vuk...

nikad ne bi prošli sve ovo..

sve oko mene je iluzija...

nemam nikog

neznam nikog tko ne može

zaspati ni probuditi se

bez mene...

tko ne može

ni smijati se ni plakati

bez mene...

kome sam kao dah života...

tko ne može da me ne dodiruje...

da me ne ljubi...

da ne vodi ljubav samnom...

zaista ne znam nikog

znam da nisam skroman...

da...



Link


i nije lako...usuditi se...

kad u sebi nosiš i znaš i tražiš da ugledaš lice

za kojim toliko čezneš....

i kad ga već ,odustao od mogućnosti i nadanja da ćeš ga uopće ikad ugledati...

ugledaš:

neznaš imaš li lice njene ljubavi ????

tu je odgovor na moja pitanja koje sam sebi postavljam...a

vjerujem i mnogi drugi...

da skratim

odgovor sam znao ali nisam sam sebi htio priznati

da ga znam i da je takav ...

već sam poput mnogih u iluziji trajao...

i zavaravao sebe a nažalost

i druge...



Link


mislim da je četiri godine dovoljno dugo (i predugo) trajalo....

odustajem od potrage

odustajem od nadanja...

jer kada i pronađemo svoje lice ljubavi

to ne znači da smo i mi njihovo lice ljubavi

i tek onda se treba znati

nositi sa tim saznanjima...znamo li?

nisam znao ali sam naučio....

a svima Vama

neka vam se usliše molive

da i Vaša lica budu lica njihove ljubavi...

ne s maskom...

koju žudite da skinete...




nek vam bude vjetar u jedra..

ne u prsa........




Link
Link

Noć tajanstva

Ja ćutim da sam nečim taknut.
Ko dahom. Ali ne znam čime.
Da l' za mnom, draga, pružaš ruke,
Ili si rekla moje ime?

U meni sada sve je tiho.
Ja čekam znak tvoj da se javi.
Ja čekam budno, čekam žudno;
Ja bdim u jednoj višoj javi.

Neznana, to je noć tajanstva;
Čeznuća putuju po tmini,
I ovaj osmjeh na mom licu
Primit ćeš negdje u daljini.

D.Cesarić



Link
Link

Ja sam vuk. Progonjen. Izdan. Grebem svojim oštrim kandžama po ljudskim srcima. Tražim razlog svoga postojanja. Ja sam vuk. Slobodan. Neuhvatljiv. Zvijer sa krvavim mjesecom u očima.



Ja sam vuk sa preplašenom srnom u unutrašnjosti.

Ja sam košmar svakoga vuka. Tuga koja se prenosi s koljena na koljeno. Crna je šuma moj ležaj. Oštrim zubima grizem zalutale putnike. Ovce prerušene u ljude. Ja sam vuk bez čopora. Bez potomaka. Bez domovine. Sipaju otrov u vodu kojom se napajam. Truju zrak koji dišem. Ja sam pitomi vuk sa pritajenim bjesnilom u venama.



Ja sam vuk koji voli do ludila.

Mrkla noć moja je inspiracija. Trčim, a ne osjećam strah. Krvarim iznutra. Plačem nijemim suzama. Osjećam dah smrti. Ja sam vuk sa polomljenim nogama.
Moja je prošlost moja najgora noćna mora. Basna bez happy end-a. Ne govorim mnogo. Ne poznajem abecedu življenja. Ja sam vuk bez cilja. Nerazumljiv ljudskim bićima. Otporan na mržnju. Izoliran. Napušten. Ja sam vuk sa neprekidnom grmljavinom u grudima.



Ja sam vuk ulovljen u zamku. Nepovjerljiv. Nesiguran. Gutam paranoju namjesto deserta. Moja je dlaka sivilo očaja. Olinjala starost. I tmurni dan. Ja sam vuk prisiljen na ljubav. Silovan i bačen u bezdan.



Ja sam vuk reinkaniran u patnju.

Utjelovljenje crnog anđela. Samoća je moja postelja. Prazna i hladna. Postojanje je moja kazna. Ja sam vuk koji plače. Osakaćen od ljudskih dodira. Prezren i zaboravljen. Ja sam vuk sa crnilom ispod trepavica. Pitom izvana. Na mome vratu stoji oznaka:
Pazi! Ujedam.


ps.
unknow author



Link

Link

Link