rupurendronskalije

a jednom. mi je rekao jedan (1) svjedok. o jednom drugom o kom smo pripovjedali. veli kaže, znate, on je..
kak bi vam ga opisal..rekel je za sebe da je kuhar primer, al onda kad sam ga pital recept, a on..počel je z vegetom.
tajac.
znate kaj mislim? upital je
ja sam znala al nisam znala kaj bi rekla jer rijetko tko kuži spiku s vegetom. i posle mi je bilo žal da nisam reagirala spontano i da sam rekla, da, kužim, al nisam odgovarajuče popratila oduševljenje narečenog.
iako, da me sada netko pita za vegetu. ja bi rekla isto.
osim, a tu moličuvas, interpunktiram dramatičnu stanku
osim krupnih zrnacca
i da li je to oksimoron
kao velika kučica koju je neko neki dan pomenul
dakle, dal je oksi il je moron
to je najme moja dilema dana
današnjega
i ako jest
zašto
Link
za babino brašno

i tako. sjedim za gvozdenim stolom licem okrenuta ka istoku neznam da li je to pravilan položaj al tak je i ulaz u crkvu pa valda je. i tak. onda. slušam neki torent koji se zove nedelja a to je jedini dan kojemu mi je lepše ime na hrvackom nego na norveškom jeziku za razliku od torsdaga, ondsdaga i sličnog. a to znam jer redovito pratim ipsilon er vremensku prognozu long term. i tak. kaj još. za ručak bum faširance i špinat. jučer sam imala crveni šug a od ukupnih devet standardnih peperončina uspjela sam ispecat samo dva. tak da je šug bil dost šarf. inače sam malo uznemirena i mislim da bum si prasnula jedan benzodijazepam il bromodijazepam jer taj je baš za anksiožnost vele. evo samo sekundu molim. evo jesam. kaj bum sad? rekla. motaju mi se neke misli i ja bi ih išla proč idite proč ote. bumo vidli čekaj da mi malo počme blagotvorno djelovanje broma. neznam još kak bu se zval ovaj blogpost al dobro. i tak. kaj sam još htela reč. ništ. danas su faširanci al to sam več rekla. ne veselim se faširancima više bi mi pasalo malo ugljikohidrata. mogla sam si rižu na mekano i jušno s jednim malim krumpiričem na sitno al dobro to bum sutra. dobar je ovaj torent. umiruje me. več sam na osmoj stvari od dvanajst. to bu skoro došlo iako dugačke su pjesme pa možda i nebu. niš. bum opetovala torenta. i tak. kaj još ima. ništ. sutra je ponedeljak, mandag al tu bumo temu pustili. jako lepi ovaj torent. tek sam na devetoj od dvanajst. ide se na manje od 33 iako manje ne postoji al em se razmem. i tak. imam nedeljni zondag jutarnji al nisam još nit subotnji prolistala. stravično mi je dosadan lørdag morning liv a osim toga opče više ne režu pažljivo listove neznam kajeto i zakaj. onda ih moram derat a nevolim listat neuredene novine. tak da ono. evo. mislim da bum sad prestala govorit. u petnajstom redu. a baš mi se govori. neki dan sam sanjala da sam si zgulila kožu s jezika. išla je lagano ko kora ot banane al bila je baš odvratna ta koža tak da to nebum sad recitirala jer je unapetitlih. i tak. evo. dodala sam naslov. sad bum odjebala. u prvom redu od sedamnajstog.
p.s. nekaj sam prepravljala pa me hitil na osamnajsti red tak da sad moram još nekaj reč
Link
i tak

sinoč sam bila u tifološkom. s jednom do dvije prijateljicom
koja prva od tri je imala performans ito odma
na ulazu u tifološki
nije vidla stapenicu
hahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahah
tolko jako sam se smijala
da mi je skoro ispala geba

na ulazu u tifološki nas je dočekala neka žena-lutka. bila je sva u crnom i kretala se gotovo da se nije kretala
a visoooookaaa
tako da je sve skup bilo ma ono...prvi dojam, halo efekt je bil ono...velegradska vreva

onda sam još vidla gospočič hrvoja
u grašak zelenom šeširu za obod kojeg si je tako odkvačeno zataknul fazanov rep. nikad me ne pozdravi a znam da me zna al to nuzgredno pominjem
iz tifološkog smo otišle u muzej dizajna
u šeratonu
bezveze. dve lampe i aufhenger
i opet gospočič hrvoje
poslužil se sa besplatnim beveriđdžijama sa svečano rasprostrog stola
nasmiješili smo se jedan ali nekom drugom
stoljnjak na tom svečanom stolu se več malo zdošel
i atmosfera, u muzeju dizajna, u šeratonu, je bila
ono

onda smo otišle hodale smo ulicom našeg poznatog književnika, augusta šenoe u smjeru sjeverami se činilo
(al to zato jer mi se piškilo)
i nikak do paviljončeka
nismo dospjele
išle smo kod nje doma na četvrti kat pješke
tamo smo slušali glasbu i jele smo kruhom putra
onda je došel ivo

nuklearna naprava s jupitera is mjesečinog satelita
kalifornja teksas
teksas kalefornja
udaljeni glasom upozorenja
rekao si
pa daj malo stišaj, daj malo stišaj
a čul ti se i udaljeni uskličnik
pasam stišala

torzdag. dan svih danova.
majka je obrisala dvadeset godina sa svog lica

majčinoga lica

Link

ovo je sad jedno potpunoma neokonformističko objavljivanje ovo koje slijedi koje samo što nije otpočelo ono koje ide evo samo što nije
čekaj moram malo prvo zgasit hajcung evoga jesam
ugasila sam
i sad ide evo sad bum rekla
slijedeče što ču reč bit če moje neokomfromističko objavljivanje



evo, rekla sam. to je moja konfortmistično objavljivanje i ono je moje

a razumije se; glasba je nedjeljna
al nedamLink
nedamLink
ni ovaj
Link
ni onaj
Link

a sada
poruči mi poruku neregistrirani korisniče
koristi me, komformistični koristniče

ide samo jedan auto

Link

danas mi se činilo da bum imala štošta za kasti akad tamo tajac. ni muha a nekmoli kajaznam kaj se več veli.
a mnoštvo novosti mnoštvo novosti imadem.
kao prvo i, da skratim; učini mi se da vidim svjetlo na kraju tunela.
a kao drugo; rana se kirurški obradi i previje.
točka zerez
je jedna famozna interpunkcija. znam, jer ilinčič ju forsira non stop. i to mi je isprva bilo začudno.
ama ko još koristi taj interpunkcijski arhaizam, upitala sam samu sebe
i namjesto upitnika implementirala točkuzarez
ali, da li sam več o tomu govorila?
ili mi je opet došel đuro dzaborav
miroslav radovoj-aleksandr udodovsky
tko je tko je tko
radivoj a aleksan dr
& dip ling

intermeco
Link
lingam & đoni
ike
osam
tina
točka & zarez

spor sam, ne poričem. ali kakva korist od brzine kada ionako, ujutro kada se probudim..

i dalje ne znam
šteta

Link



i jebala te poruka neregistriranom korisniku datejebala

koliko sjutra
a nedademi se nemese dade joj mene jao kako se mene nedade sjutra vučiti se presvjetlostima i mudrosti pravilnika
i odluke za strategiju
tri put hura ajme mene pomagaj
kuku

ajme smiješne li smiješne i šaljive li riječi
reci tacija
od sad bum samo recitacije pisala
molim
hahahahahahahahahahahahahahahah ha
ah, te niti li tanane

najprvo sam krenula sjednimLinkolnom
iza kojeg je, u tantričkomu nizu čučijo i njegov drug, gospodin filip staklena čaša a do tri druga tri čaše tri flaše
i dou zdravlje vaše:

pLink
ah, baš nam paše

i reče božo kaže on veli
ta ostado brez bresjed
ta ti si šeširđdjija
ako ja san dama

samo da mi se doćepat
čistilišta
rekče on
ta ču teš če čemo čete
reko ooon

taj zooun polidikoon
ali ako ja san
ano ja sam dana
čudnovati sti
h bez
ritam taj

u petom redu
ljubavi
prolaz

prvo ide đorđ dabljuLink

slika bu došla sama

jedan sa mekim drugi s tvrdim Đ kao Đafer ili monaliza svejedno no ovo htjedo kasti
odkrih džonija rotena. ne ja nego ona krasotica jedna prije mene još. je bila. i sad kažem ja to mužu. zapravo ovako je bilo. pita on mene.
tko je to?
ja reko đoni roten
šutnja umjesto priznanja
on je izvrstan pjevač skužila sam. baš upravo sad
ma da da da, veli on

i sad tu se razgovor izprepliče
Link

al uglavnom
čeka se
celo vreme
da mu pukne glas
to sam ja sa nil jangom imal
veli

kakoda ne.
evo več ga dodajem.
udjenut ču ga i več ga udjevam.
ide.
polako gospodo,
idemo redom.
jedan po jedan.

te smeta mjuza, upitala sam ga.
odmahnuo je glavom
u lijevu stranicu a
zapadne hemisfere
svijeta

Link

konga i marakas
i onda još onaj jedan instrument koji neznam kak mu je cijenjeno ime niti kak se zove

1. kada sam bila kod prijateljice koja je kod jedne druge prijateljice čuvala jednu izložbu koju nakoncu nisam ni pogledala jer mi se prvo nije dalo to je bilo odma posle posla pa mi je treblao da najprvo malo otpočinem, udahnem dva tri puta duboko da mi stane ne pre fini tremor duše i tijela. a posle mi se više nije dalo.

2. kada su me na staru godinu isto sam se vračala s šljake, zaustavila dva dečka kod katedrale da ih fotkam ispred. odnosno jedan me zaustavil drugi je trebal bit u istom kadru pa su mi na nekom preskromnom i neopisivo simpatičnom indijanskom engleskom objasnili di trebam stisnut,uručili mi mobitel, pažljivo položili ruksake uz koš za smeče, zagrlili se i nasmiješili. aparat zapravo mobitel počel je škljocat čim sam ga zela u drhtave ruke. načinila sam nekoliko unšarf fotosa u tom finom tremoru ruku i potom ih upitala kak su zadovoljni. mislim da su zaustavili idučeg prolaznika.

3. kada sam jučer na televiziji gledala kraj nekog domačeg filma. i po prvi put čula jednu pjesmu od buldoždera koju nikad nikad prije još nisam čula a poznajem njihov opus vrlo dobro. ili bolje reč, bogufala da ne poznajem njihov opus vrlo dobro jer to je zadnja ali ne i posljednja stavka koja me je zelo oduševila. u ova tri sveta dana. a ide otprilike ovako:
Link