O životu

Zoran je odlučio da nakon nepunih pet godina napusti iskricu.
Došao je na iskricu na nagovor jednog prijatelja.Prvobitni profil
mu je napravio prijatelj.Mada se on s tim nije slagao prijatelj ga
je učinio mlađim,ljepšim,mršavijim,obrazovanijim i sa boljim te
plaćenijim poslom nego je nego je to bilo u stvarnosti.
Mada je Zoran imao već 35 godina,do sada je imao samo jednu
ozbiljnu vezu koja je bila pred veridbom.Kada se njegova djevojka
iznenada udala za nekog trgovca,Zoran je izgubio samopouzdanje.
Prekinuo je školovanje i sa samo osnovnom školom zaposlio se
na građevini kao šegrt majstorima.
Kasnije je imao još par kratkih veza,ali ništa ozbiljno.Sve te veze
brzo bi prekidao on ili djevojka s kojom bi bio.U međuvremenu se
udebljao,usamio i imao samo jednog prijatelja.
Zbog iskrice je kupio laptop i uveo internet koji do tada nije imao.
O internetu i računarima praktički nije znao ništa,sve mu je taj
prijatelj objašnjavao.U početku,za pregledanje profila te pisanje i
čitanje poruka mu i nije trebalo neko znanje.
Javljao se isključivo ženama koje su imale sliku u profilu,koje su
mu se izgledom sviđale i koje su tražile ozbiljnu vezu.Kada bi se
počeo s nekom dopisivati,izbjegavao je upoznavanje uživo,jer je
znao da će svaka ubrzo otkriti lažne podatke iz njegovog profila
i da neće biti drugog spoja.
Dugo bi se dopisivao s nekom i kad bi se upoznali uživo njegove
pretpostavke su se pokazivale točnim.Tada je sam ispravio podatke
u profilu,ali tada je teže uspostavljao kontkte sa ženama.Zbog toga
je imao više slobodnog vremena i počeo se zanimati za WEBlog.
Prvo je samo čitao blogove,zatim je poželio i sam napisati nešto
na svom blogu,ali nije znao kako napraviti svoj blog.
Na jednom blogu u kojem se govorilo o pisanju na blogu u komentaru
je zamolio pomoć oko otvaranja bloga.Dobio je na pvt nekoliko
savjeta,ali ih nije razumio i svaki njegov pokušaj je bio uzaludan.
Onda mu se javila jedna iskusna blogerica i sve mu objasnila
jednostavnim rječima,sve korak po korak i uspio je,napisao je
svoj prvi blog.
Nakon nekog vremena poželio je stavljati linkove i slike na blog.
Mogao je pitati prijatelja kako to da uradi,ali nije želio da mu
prijatelj zna da on piše na blogu.Uostalom nije mu ni rekao da je
ispravio podatke na svom profilu.Odlučio je pitati dotičnu blogerku
za pomoć,ali je zaboravio njezin nick i zbog toga je tražio njene
poruke i kad je našao zamolio ju je za pomoć.
Uz njeno veliko strpljenje naučio je i to.Tada je pogledao njezin
profil.Bila je starija od njega 4 godine,mada je izgledala mlađa
od njega,bila je i dosta ljepša od njega,bila je i obrazovanija i bila
je udovica te imala jednog sina.
Prvo su se povremeno,a zatim redovno prijateljski dopisivali.
Imali su,na njegovo iznenađenje,dosta zajednički tema.Nasmijavali
su jedno drugo i dosta se šalili na račun njegovog neznanja ili na
račun njenih muka sa sinom srednjoškolcem.Mada su se već
godinu dana dopisivali on je izbjegavao upoznavanje uživo i
pazio je da nikada u dopisivanju ne pređu granicu prijateljskog
odnosa,mada mu se ona jako sviđala.
Kada je ona izravno predložila da izađu na prijateljsku kavu i
upoznavanje uživo on je prikupio snage i hrabrosti te prihvatio
njezin predlog.Nastavili su se povremeno viđati još nekoliko
mjeseci,ali nikad nisu prešli granice prijateljstva.On je krio od
nje osjećaje koji su se u njeme rodili prema njoj.
Po njogovom mišljenju ona je za njega nedostižna,on joj ništa
nije mogao pružiti i nije je bio dostojan.
Te večeri on se zabavio čitanjem njihove međusobne prepiske
i sjećao se njihovih druženja.Nije ni primjetio kako vreme
prolaz i jutro ga iznenadilo.Ugasio je laptop pa se spremio za
posao.Dan je bio vruć,a on nenaspavan morao je da radi na
gradilištu.Tada je odlučio da napusti iskricu i da počne sa dijetom
nebi li izmršao.
Čim je s posla stigao kući,nazvao je Maju i brzo joj rekao:
"Majo odavno mi se sviđaš kao žena i kao prijateljica.Volio bi kada
bi pristala da samnom izađeš na ljubavni sastanak.Učinila bi me
najsrećnijim čovjekom na svijetu.Nemam hrabrosti da ti sve ovo
kažem licem u lice pa sam ti rekao telefonom"
Prekinuo je poziv pre nego je ona imala vremena da odgovori.
Pet godina kasnije Maja i Zoran su slavili prvi rođendan njiovog
zajedničkog sina.Sada je Zoran bio dosta mršaviji,mada ga je
Maja i onakvog voljela.U međuvremenu je Zoran završio prekinuto
školovanje uz pomoć Maje pri učenju i sada je radio kao majstor
na gradilištu.

PS.Ovo je izmišljena ljubavna priča.

Jutros na ovaj dan 18 08 2018,koji je u znaku 8ce
probudi me zvuk dolazeće poruke na mobilnom
telefonu.Protrljam snene,krmeljave oči i pročitam
poruku.Iz mobilne mi čestitaju rođendan uz poklon
50% jeftnije razgovore uz njihov slogan "Imate prijatelje"
Obavim higijenu,popijem tabletu protiv šećera i uključim
Iskricu,kad ono poruka od jedne iskričarke,s kojom do
danas nisam razmjenio nijednu poruku.Žena mi
čestita rođendan uz lijepe želje.Hvala joj.Odgovorim
i zahvalim na čestitki.Uzmem telefon,nazovem mamu
i napomenem da mi je rođendan pa mi i ona čestita.
PS moja mama ima 10 žive djece i nije nikakvo čudo
da nezna kad je kome rođendan pa je mi napomenemo.
Potom nazovem prijatelja s kojim idem na ulični šah
i dogovorimo se da idemo kad on dođe sa šišanja.
Tad razmišljam što bih sebi poželio za rođendan.
Teško bih se odlučio za jednu želju jer neznam koja
bi mi bila najvažnija,a da je realna,a ne da na primjer
ozdravim ili finansijski obogatim.Tako razmišljajući
odlučim se za želju da mi bude i dalje kao sada,da
ne bude gore i bit ću zadovoljan i sretan.
Dok sam ovo pisao stiglo je još nekoliko čestitki.
Jedna prijateljica me zvala da dođem po doručak
ljevušu i još dobio i bobonjeru.
PS Svima vama kojima ja danas rođendan kao i meni
nek je srećan,a vama koji mi eventualno ovde čestitate
zahvaljujem unapred svima skupa umjesto da svakom
pojedinačno zahvajujem.
Ovde sam dok mi prijatelj ne javi da možemo krenuti
a zatim idem vani.

Ovo se ja sam sebi smijem jer znam da vama neću biti smješan.
Moja žena je samo samnom hodala i spavala.
To ti samo misliš.
Ne,sama mi je to rekla.
Možda ti je slagala.
Nije.Kaže da su svi drugi imali auto i da je sa drugima bila budna.
PS.Tražim ženu koja ima i vozi biciklo.
Zašto?
Da ne mora hodati ili trčati za mojim kolicima kada svakodnevno
izađemo u šetnju,a ponekada i u šoping.

Čamcem preko rijeke trebate da prevezete vuka,kozu i kupus.
Morate prevoziti jedno po jedno,ne možete istovremeno recimo
kupus i kozu.Kako će te ih prevest na drugu obalu,a da vuk ne
pojede kozu ili koza kupus?

Šala mala,ali i jesam mamin sin.
Ko me je rodio,odhranio,odškolovao,odgojio.
Naravno mama.Mama je oduvjek bila domaćica.
Uspješna,hrabra i jaka domaćica,trebalo je odhraniti
odgojiti i odškolovati deset djece.
Tata,tata je bio šumski radnik i rjetko kod kuće,tako
da nam je mama bila sve.Od nas deset (po kilometraži)
ja sam joj najbliže,a udaljen sam 150 kilometara.
Tata je umro i sada mama živi sama.Strah je nju,strah je
nas,što,ako padne i ne mogne nikoga dozvati.
U dom malo hoće,malo neće.Navikla je ona na svoju
kuću,svoju slobodicu.Teško joj se kretati,teško kuvati
i čistiti kuću pa bi u dom,ali u domu nema tu slobodu.
U domu joj nemamo gdje doći,gdje prespavati i onda
ne želi u dom.Ići ću na zimu kad zapada snijeg,ići ću
sledeće godine i tako prolazi vreme.Mama je kod kuće
i veza je između svih nas,svi nju zovemo,ona nam
svima prenosi što ima kod drugih.
Uobičajeno sinoć me zove i pita kako su kod Tarifa
(naime tako ona zove kviz potjera) imali onako
malo koraka prednosti u završnoj potjeri.
Obično joj objašnjavam koliko su osvojili u konvertibilnim
markama i koliko svaki od njih dobija.Komentiramo
Ljubav je na selu (ona to zove stari momci) onda
život na vagi (ona to zove debeli) i sinoć me pita
kada će ponovo biti stari momci i debeli.
Redovno me pita imam li što jesti,samo da ne budem gladan.
Ona strahuje da ne jedem dovoljno,da gladujem.Zato se i
šalim da sam mamin sin.Kada ja nju pitam kako je ona
samo kaže "Mogu jesti,dobro sam"

PS.Ne o svima,samo o onima koje cijenite zbog neke njihove osobine.

Nemam pojma o tom zakonu ni ovde u BiH a kamoli u HR.
Neću to ni komentirati,ali bih pitao nešto Romana.
Romane ne kažem da su tvoji podatci netačni niti da su
tačni,u to ne ulazim.Ne ulazim ni u to što ih objavljuješ
ovde na blogu.Kažu svako o onome što ga boli pa tako i ja.
Mene ne boli ko ima,neka ima,drago mi je.Mene bili ko nema.
Pa evo i pitanja,imaš li ti među tim svojim podatcima,podatak
kolika je prosječna invalidnina/tuđa njega i pomoć/nadoknada
za tjelesno oštećenje ili kako se već zove u HR,civilnih invalida
hoću reći hendikepiranih osoba koje ne mogu sami da se
umiju,počešljaju,obuku,jedu,okupaju,a kolika su ta ista
primanja vojnih ratnih invalida ili kako se već zovu u HR
koji mogu sami sve nabrojano?
U borački dodatak,ukoliko ga u HR ima ne ulazim,pitam
samo za primanja na ime tjelesnog oštećenja.

Neznam dali znate za ovo,imate li djete sa posebnim
potrebama ili možda znate nekog ko ima djete sa posebnim
potrebama.Ja sam za ovo čuo sinoć na dnevniku HRTa i našao
danas na netu pa ovu informaciju prenosim vama,a vi prenesite
onima kojima će koristiti.

PS Kod mene se ne otvara link.Neznam zašto i kopirat ću

http://www.index.hr/vijesti/clanak/iznajmljivaci-sa-srcem-ove-zene-omogucil
e-su-besplatno-ljetovanje-za-djecu-s-posebnim-potrebama/977762.aspx

Upravo sam pročitao tekst u linku koji je ostavila mai sarai.
Želim odmah reći i priznati da ništa nisam razumio.Nemam
pojma kakva je razlika između spola i roda i što je rod.
Mislim rod o kojem je rječ u spomenutom tekstu.
Isto tako neznam i ne razumijem što je Istanbulska konvencija.
Mislio sam da je to neki novi zakon protiv nasilja u obitelji i
nad ženama.Više nisam siguran u to,nisam siguran jer neznam
i ne razumijem kakve veze imaju spol odnosno rod sa nasiljem.
Što se tiče jednakovrednosti i ravnoprvnosti između muškaraca
i žena,mislim da jesu jednako vredni i ravnopravni.
Kao katolik vjerujem da je žena nastala od rebra muškarca,ali
ne mislim da joj je to mana.Ukoliko joj je to mana onda ta mana
potiče od muškarca,prema tome nasledila ju je od muškarca.
Isto tako,kao katolik vjerujem da je žena nagovorila muškarca
da pojede (jabuku) upitno je jel to bila jabuka.Tu opet ne vidim
manu žene.Zmija je nagovorila ženu,a žena muškarca,znači
oboje su nagovoreni,što znači da su jednako pametni i jednako
krivi,ako su krivi.Žena nije morala poslušati zmiju,muškarac
nije morao poslušati ženu.
Što se tiče toga da muškarac može biti papa,a žena samo
časna sestra i da je time žena manje vrdna,spomenuo bih
dvije stvari.Kao katolik vjerujem u Isusa.Ko je rodio Isusa?
Žena naravno,kada je rodila isusa,kako onda može biti manje
vredna od muškarca ili bezvredna,da je manje vredna nebi
rodila Isusa kojeg katolici priznaju i poštuju.Zašto je Isusa
rodila žena,jednostavno zato što je to tako po prirodi i zato
što je Bog tako odlučio.
Zašto među apostolima,Isusovim učenicima i sljedbenicima
nije bilo žena već samo muškarci.Jednostavno,jer je to bilo
prirodno i zato što je Isus tako odlučio,a ne zato što su žene
manje vredne od muškaraca.Uostalom ko je vredniji papa
ili Bogorodica.Ja sam uvjeren da je vrdnija/važnija Bogorodica.
Što se tiče podložnosti žene mužu,mislim da je to u redu,ali
isto tako je i muž podložan ženi.Oboje njih su podložni
jedno drugom,oni pripadaju jedno drugom i ne vidim ništa
loše tome niti neravnopravnost zbog toga.
I na kraju želim još ovo reći.Ne plašim se nikakve konvencije
one mi ne smetaju niti mi trebaju da bi i dalje živio poštujući
žene,da bi one poštovale mene i da bi živili u slozi.

Tamo gore,tamo gdje je trava zelena.Tamo gore gdje ptice cvrkuću
i potok žubori.Tamo gore gdje se vide stada i čuje pjesma pastira.
Tamo gore rođena je Mima.Tamo gore,provela je djetinjstvo,tamo
gore je išla u školu,tamo gore se prvi puta djetinjasto zaljubila.
Tamo gore ostali su mama,tata,braća i sestre.Tamo gore ostali su
prijatelji i prijateljice.Tamo gore ostala su stada i pastiri,tamo gore
ostale su ptice i žubor potočića.
Tamo gore ostalo je i Mimino srce,samo tjelo više nije gore.Otišla
je Mima u grad,otišla je u školu.Nije otišla što je to željela,otišla je
jer je morala.Za njezino bolesno tijelo više nije bilo selo,selo je
ostalo u njenom srcu i duši.Završila je Mima školu,zaposlila se i
zaljubila se.Radila je Mima kao i svaka druga žena,kuvala,čistila.
Pisala je pjesme o svom voljenom rodnom kraju i objavljivala
zbirke pjesama.
Bolest je sve više napredovala.Više Mima nije radila.Imala je još
snage da na računara piše svoje pjesme.Bila je sretna sa svojim
dragim koji joj je u svemu pomagao,ali su joj duša i srce patili
za njenim selom,za travom,potokom,pticama i stadom.Snimala
je i televizija Mimu,snimala je i njezinog dragog koji ni sam nije
bio zdrav,ali je kuvao za njih dvoje i hranio je,jer nije više mogla
sama da jede.
I rekao je njen dragi televiziji
"Ona je moja pamet,a ja njezina snaga"
Da to je rekao i tako su i živjeli,a onda,nakon dvadeset godina
zajedničkog života on je umoro,nije više bilo njene snage .
Mima je još više oslabila,nije više mogla ni telefonom da
pozove (osim kad leži u krevetu) personalnog radnika da je
stavi u krevet ili na wc šolju..Nije mogla da pozove personalnu
radnicu da je obuče,umije i nahrani.
Na sreću bio je tu jedan,njezin i njenog bivšeg dragog ,prijatelj.
On joj je bio na usluzi,pomagao joj koliko je mogao.Našao je
još jednog svog i njihovog kolegu da joj pomaže.Taj joj nije dugo
pomagao,nije više htjeo.Tada je njezin kolega našao drugog svog
kolegu da joj pomaže.Taj kolega se nije družio s njom i njezinim
dragim.Ona se družila i bila prijateljica sa njegovom pokojnom
dragom,on nije volio piti kavu,sjediti i pričati.
Nije bilo teško njoj pomagati,nije tražila puno.Trebalo joj je
preko dana pozvati personalnog,promjeniti kanal na tv-u ili
pomjeriti ruku,nogu.Za tu uslugu je zvala skajpom.Uveče bi
joj kuvali kavu i pomogli da je popije,dali joj tabletu i pozvali
personalnog da je stavi u krevet da spava.
Mima je i sada vesela,nasmijana žena,voli život i ne kuka
mada joj je život jednoličan i svaki dan joj je isti.Ustaje izjutra
oko pola 8.Tada joj dođe jedna žena,koju plaća jedna
njezina prijateljica,da joj kuva.Ta žena radi do 11 i ide kući
a Mima tada ide ponovo u krevet i leži i gleda tv do pola 4
kada ustaje.Do pola 6 bude za računarom,dok joj ne dođu
skuvati kavu.Oko pola 8 je ponovo u krevetu i gleda tv
do deset,a onda na spavanje.Oko 8 navečer joj dođe
žena koja spava u njenoj sobi da bi joj se našla pri ruci
ukoliko joj zatreba.
I tako prolaze Mimini dani i noći bez obzira jel ima goste,jel
radni dan,vikend,praznik ili nova godina.Ona je još uvjek
puna života vesela i raduje se svakom novom danu.

njima,a i ostalima želim puno zdravlja u novoj 2018 godini.
Ukoliko budete zdravi znat i moćićete se pobrinuti za sve
ostalo što želite.
Prvo želim da kažem,novu sam dočekao sa dugogodišnjim
prijateljicama,prijateljima i sekom te njezinom obitelji.
Mogu vam reći da je bilo veselo i da se slavilo do jutra.
Od Subote,kada je seka došla,tek sada sam našao
vremena za blog.Pored ovih njezinih dvoje vragolana
nisam imao slobodnog vremena.
Oni sutra odlaze i moram priznati da sam se umorio
za ova tri dana s njima.Htjeo ne htjeo priznati sam sebi
za to postoje dva razloga,jedan ajmo reći dobar,drugi loš.
Ja se tješim ovim prvim,a to je da sam navikao na mir
i tišinu,a oni non stop trčkaraju,nešto traže i dosta su glasni.
Drugi razlog je to što sam prerano:)) ostario.
Eto toliko od mene.

Dolazi mi seka,sestričina,sestrić i zet.
Čekat ćemo novu godinu zajedno.
Djecu ću obradovat vožnjom u kolicima.
Samo da se ne posvađaju ko će prvi
da se provoza.

Evo napisat ću ti kako je moja mama čitala
moju čestitku i ujedno pričala samnom
telefonom.
M.Draga mama.
Sve najbolje povodom nove .......
J.Povodom Božićni i novogodišnji ....
M.blaagdana u 2018 16......
J.Samo 18 nema 16....
M.2018 god,želi ti tvoj sin Tado.
M.Dobro vidim samo ovo tvoj sin Tado.
J.To ti je dovoljno,vidiš da je čestitka
novogodišnja i vidiš ko ti šalje.Ostalo
nije važno :)))))))))))))))))

PS Ovo je kopija moje pvt poruke mojoj
najboljoj prijateljici na iskrici.Pošto je ovo
kopija neću sada da ispravljam i umjesto
Tado da pišem Tape.
Znam da je i mama znala pročitati čestitku
ali se malo šalila samnom,kao i ja s njom.

Link


Čuo sam na tv za ovaj lijek i da je odobren u HR.
Mislim da i ja bolujem baš od te vrste atrofije.
Pitam se hoće li taj lijek biti odobren u BiH i hoće
li moći pomoći nama koji smo prešli 50 godinu starosti
i koji smo već imali više operacija i čiji su se udovi iskrivili.
No drago mi je da će barem djeci i mlađim osobama
pomoći ili se barem nadam da će im pomoći.

Jednog dana se pojavio ispred zavoda.Vjerovatno je došao za
nekim u kolicima.To je samo moja pretpostavka,ne znam istinu.
Bio je to mali,šareni psić,štene (možda malo grub izraz) ja ne znam
ljepši izraz.Za divno čudo ostao je ispred zavoda.
Po svemu sudeći,ne mom nego mišljenju drugih,izgleda da je bio
maltretiran,vjerovatno od prijašnjeg vlasnika.Odmah se našlo par
invalida,moram priznati,među njima nisam bio ja,koji su ga počeli
hraniti.Među njima je glavna bila kćerka jedne distrofičarke.Ta
djevojka je nedavno postala doktorica/ljekarka.Ona ga je u prvo
vreme hranila na flašicu.
Kad je malo ojačao počeo je jesti sam.Za prvo vreme noćio je u
ulaznom holu,a kasnije je napravljena mala pseća kućica ispred
zavoda.Trčao je za svakim kolicima koja su izlazila iz zavoda i
vraćao se sam pred zavod ukoliko bi neko išao daleko od zavoda.
Nekoliko puta je išao i zamnom.
Nakon nekog vremena pojedinci su ga počeli izvoditi u šetnju
sa povodcom i jednom takvom prilikom,u svom nestalušku
malo se odmakao invalidu koji ga je vodio i tada ga je udario
jedan auto i ozledio mu jednu nogu.
Sada je već odrastao pas,ima pravu pseću kućicu i ograđen
svoj životni prostor.Na žalost šepa na ozleđenu nogu.
I kao što sam naslov blog zapisa kaže,živi s invalidima i sam
je postao invalid.
PS. Sve sam nenamjerno napisao s jednom greškom.
Naime pas je ženka,a ne mužijak.Sada mi se ne ispravlja
tekst pa neka ostane ovako.