O životu

Gledam ovih dana golubove.
Ima ih dosta oko naše zgrade,dolaze na balkon.
Jedan par golubova se izdvojio.Golubica šepa
na jednu nogu,često joj i ne vidim nogu.
Isti golub uvjek s njom.Primjetio sam da drugi golub
ili golubovi,ponekad slete blizu ranjene,ali ih ona tjera
a tjera ih i njezin golub.
PS Kako znam da je golubica ranjena?
Vidio sam da ona legne,a on se popne na nju.
Sad sam se postidio,ali morao sam napisati kako
znam ko je od njih golubica,a ko golub.

Podjelit ću ovo na dva djela.
Prvi dio pre korone,drugi dio za vreme korone.
Vidjet će te da je razlika veoma mala.

Buđenje u zavisnosti od dnevnih obaveza i vremenski
prilika vani jeli sunčano i toplo ili je oblačno i hladno.
Uglavnom ustajem između 8 i 11 sati,osim u iznimnim
slučajevima,a to je rjetkost.
Nakon buđenja i jutarnje higijene te jela,u zavisnosti
od obaveza i vremena vani,idem u grad ili ostajem u
svojoj sobi.Ukoliko je vreme lijepo najčešće sam na
uličnom šahu.Ponekad u kupovini,na nekom koncertu
ili šetnji/vožnji po gradu.
Ukoliko je vreme vani loše gledam tv i igram se na pc.
Predveče odlazim kod prijateljice/ona ne može ništa
sama.Skuvam joj čaj ili kavu.Dajem joj da popije ono
što sam skuvao,dam joj tablete da popije ili joj dam
neki keks da pojede.Osim toga pomjerim joj ruku ili nogu
po potrebi.Kada sjedne za pc stavim joj ruku na miša.
Eto to ja radim.Za sve ostalo što joj je potrebno,a ja
to ne mogu uraditi,pozovem joj telefonom pomoćnog
ili pomoćnu radnicu/personalnog.Kod nje ostanem
otprilike 3 sata.
Nakon toga ljeti idem još malo u grad,a ostalo doba
godine se vraćam u svoju sobu i veče provedem uz
tv i pc.Nakon toga večernja higijena i krevet.

Drugi dio.
Sve isto s tim da više ne idem u kupovinu,na ulični šah
ili na koncert.U prenešenom značenju,vani je vreme loše.
Ukoliko se ovo stanje oduži doće do još jedne promjene
a to je da neću planirati odlazak mami ili na more kod
sestre.Neću pozivati prijatelje za uskrs ili božić kao da
neće oni mene pozivati za svoje praznike.

PS. Što se kod vas osobno bitno promjenilo pod
uticajem korone?

Pod kužu i u misli nam se uvukla ta virus korona
ni bračnog partera da poljubimo neda nam ona.
Zavladala cjelim svjetom bez otpora bitaka i rata
i dovela nas do vanrednog stanja i policijskog sata.

Nema nijednog grada,a ni sela gdje nije stigla ona
samo nam kažu ne izlazite na ulice ostanite doma.
Ni staro ni mlado,ni zdravo ni bolesno ona ne štedi
uništava nam sve što nam je drago i što išta vredi.

Ekonomiju,zabavu,kulturu,turizam zaustavila je ona
ni sporta više nema,sve je ostalo bez slike i bez tona.
Na sve strane zaraženi,oboljeli i mrtvi se zbarajaju
sve nas ostavlja zabrinute,bez prave nade u očaju.

Ali ljudi ko ljudi nedaju se tek tako pa koroni prkose
pišu o koroni dosjetke i pjesme i šire radost i veselje.
Možda ti korono i možeš sve što poželiš i što hoćeš
ali u povjesti ti je mjesto pa ćeš uskoro tamo da pođeš

Dragi moji,lipo sam vam govorila da ne iđete tamo.
Ne napušćajte kućni prag,ne napušćajte djedovini.
Niste tili slušati babu Maru,odletjeli ste u grad.Tili
biti gospoda završiti velike škole.
Dico moja to isto su vas učili,sad vas ubijaju.
Napravili su virus u labaratoriju i pušćali ga među narod.
Mori ga ko kuga.
Eto vam sad grad,eto vam stanovi,auti i motori.
Sramota je bilo voziti beciklo.Tili ste kompijutere
nake televune bez žice.Muškadija ih nosi u džepu
pa ne mogu imati dice.Od te lipote vas boli glava,vrat,leđa
oćoravili ste i pukli na živce.
Što ste tražili to ste i dobili,a ovdeka na selu,gospe moja lipa
li života.Ptice povazdan lete pjevaju,rika u polju žubori,krave
na ledini pasu,milina ih gledat,a mi na jarini pomalo radimo
i ne gledamo u sat,niko nas ne ganja.
A vas ganjaju šefovi ko Bog maglu.
Vala Bogu imamo svega,mlika,sira,masla,jaja,pancete,pršuta
mesa,zeleni,voća,vina i rakije.A šta vi idete.
Bože da mi oprosti niki bombona od gume,nakih važa iz maža
mesa iz criva,nakih rasteka,bifteka,vržola od ludih krava.
Od takve hrane vam poludila i dica,drogiraju se,piju,puše,kockaju
i ništa ne rade.Ubijaju sebe i druge a u ti prete vam.
Izgubila se i vira u Boga.Priko mere se psuje.Đava oda po zemlji
i kezi zube.Sada bi se tili vratiti vamo.
Ne mere to tako,zarazit će te i nas.
Kada sam vas svitovala da ne iđete,govorili ste,šuti baba šta ti
znadeš,ti si nepismena,ti si izostala.
A vide sada ko je pametan,baba Mara ili vi.Vjerujte pametnija
je baba Mara.Poživjela sam 90 godina i još radim u polju.
Držim blago,skuvam,perem i čistim kuću.
Zdrava sam ko cekin,pucam od jedrine,još se držim nauzgor.
Vama treba sluškinja jer nemerete ništa u kući raditi.
Metiljavi ste i žuti,popucat će vam i žena nokti.
Dica moja ovde nema virusa ni bolešćurina.
A sada vas potjerala iz grada kuga.
Prija je španjola,kolera,kravlje ludilo,tičija gripa,mišija gripa
svinjska gripa,pa neka sida.Kako i nebi kad se ne zna ko na
kome sida,a sad nika korona.Toga ođe nema.Stajte tamo di ste.
Neka vam Bog bude na pomoći,ako ga se sitite.
Lipi moji pozdravlja vas baba Mara,vidimo se,ako preživite.

Vjerujem da su neki od vas dobili ovakvu video
poruku,kao i ja.Ja ne znam staviti video poruku
na blog pa sam je ispisao.Ukoliko neko od vas
zna i dobio je ovu poruku,ako hoćenek je stavi
na blog.
PS..Mojoj mami je ime Mara pa je mogla (meni)
svojoj djeci napisati ovakvo pismo:))
Ona živa sama,a mi djeca razasuta na sve strane.

Davno sam čuo onu:
Star muškarac i mlada žena.
On ne može,ona nezna.
Mlad muškarac i starija žena.
On može,ona zna.
Ima još jedna.
Kaže žena mužu(s kojim je u svađi)
Imam mladog ljubavnika.
Muž
Imam i ja mladu ljubvnicu.
Dragi moj ti očigledno neznaš,60
u 30 nemože,ali 30 u 60 može.
Žena iznamjljuje mldog muškarca
kojeg će predstaviti kao svog ljubavnika.
Isto to radi i muž/mladu djevojku.
Nakraju mladi odlaze skupa,a muž i žena
ostadoše sami i praznih novčanika

Razmišljam kojim rječima,vama ženama,da od srca
čestitam dan žena.Na žalost ne pronalazim,prave
lijepe i vredne rječi.Možda se varam,ali mislim da
je dan žena pre svega dan prava žena i dan
ravnopravnosti.E sad koliko ste stvarno ranvnopravne
to je druga stvar.
Zato ću vam samo od srca reći "Srećan vam 8.3"

Link

Prvi slučaj korona virusa u Bamja Luki.
Po gradu potpisi da Repbulika Srpska neće u nato.
Još uvjek otvoreni slučaj ubistva Davida Dagičevića
u Banja Luki.
Sve bi me to trebalo zabrinuti,ali kao što kaže
Boris Novković u pjesmi Tamara :Ja ću umreti od ljubavi.
Ja se ne plašim ničeg od toga i vjerujem u ljubav.
Zato vam upućujem srdačan pozdrav iz Banja Luke.
Poruka,ne plašite se ničeg i volite jedni druge.

Petar je radio kao noćni čuvar u jednoj firmi.
Jedno veče,direktor mu rekao da te večeri
putuje avionom na poslovni put.
Petar ga odgovori od tog puta,jer je sinoć
sanjao da će se taj avion srušiti i da će,na
žalost,svi putnici pogunuti.
Direktor ga poslušao i nije otišao na put.
Ujutro čuje na vjestima da se avion srušio
i da su svi poginuli.
Direktor je dao Petru veliku nagradu što mu
je spasio život,ali mu je uz nagradu dao i otkaz.

Zašto mu je dao otkaz?
Možete postavljati pitanja na koja mogu dati odgovor
DA ili NE.

Malo matematike

Čovjek prodaje jabuke na tržnici.
Dođe mu prva mušterija i traži pola kamere i još pola jabuke.
Čovjek mu proda.
Dođe drugi kupac i on traži pola kamare i pola jabuke.
Proda i njemu.
Dođe treći kupac i on traži pola kamare i pola jabuke.
Proda i njemu.
Čovjeku više nije ostala nijedna jabuka,nijednu polovicu
jabuke nije imao niti je polovio.
Koliko je čovjek imao jabuka na početku?

Svim vjernicima koji slave po julijansko kalendaru
želim sretan Božić mir Božiji Hristos se rodi.

Vani odjekuju petarde i poneki vatromet.
Unutra tv,pc,malo meze,kolača,sok i ja.
Na mobitel već stižu čestitke za 2020.
Eh da nisam prehlađen bio sa svojim
društvom,ovako ću malo da smetam
vama:)))))

Neka vam mali Isus ispuni srce ljubavlju,zdravljem i mirom.
PS:Oprostite mi,ako sam ikad ikog od vas uvredio.
Ja nikom ništa ne zamjerim i svima sve opraštam.

Žalosno je da blog s uvredom dobije ijedan komentar.

Tako nekako kaže stara narodna poslovica.
Tu poslovicu možemo primjenitii ovde na iskrici,ali i ne moramo.
Možemo prepustiti nekom drugom da bude kovač naše sreće.

Naravno počet ću od samog početka,dakle od pretrage profila.
Prvo tražimo profil koji ogovara onom što mi tražimo.
Drugo javimo se izabranim članovima ili pogledamo ko se nama
javio,pogledamo profil onog ko nam se javio.Ukoliko profil odgovara
onom što mi tražimo,počinjemo dopisivane.
Ukoliko prepustimo drugom da bude kovač onda se javimo bilo
kojem članu ili čekamo da nam se bilo ko javi.

Sada prelazimo na drugu fazu,to jest na dopisivanje.
Prvo moramo znati što želimo,brak,vanbračnu zajednicu,sexi
avanturu,vezu bez zajedničkog života,prijateljstvo itd.Kada znamo
što želimo,dopisujemo se dok ne vidimo kako druga strana
zamišlja odabranu vezu.Ukoliko nam oboma odgovara ono
što smo kroz dopisivanje saznali prelazimo na treću fazu
to jest na upoznavanje uživo.Međutim možemo se dopisivati
i do beskonačnsti,pričati o ko zna o čemu,od umjetnosti do
filozofije itd.

Treća faza,upoznavanje uživo.Sada izlazimo iz domena iskrice.
Prilikom upoznavanja uživo provjeravamo kako funkcioniše u
stvarnosti ono što smo kroz dopisivanje govorili.Ukoliko je sve
u redu prelazimo na četvrtu fazu,a to je primjena veze.
Međutim možemo se viđati i s nekim ko ne odgovara onom što
mi tražimo,nadajući se da će ta osoba promjeniti mišljenje to jest
da ćemo mi tu osobu promjeniti.

Četvrta,završna faza.Brak,vanbračna zajednica,sexi veza,prijateljstvo
ili neka druga veza.Ponovo se vraćam na poslovicu.Dakle mi smo
kovači svoje sreće.Prvo moramo znati da možemo biti biti srećni
samo ukoliko je srećna i osoba s kojom smo u vezi.Ukoliko je
osoba s kojom smo srećna onda smo i mi srećni,ukoliko nije srećna
ne možemo ni mi biti srećni.Prema tome mi se moramo pobrinuti da
osoba s kojom smo bude srećna i obrnuto ona se mora pobrinuti da
mi budemo srećni.Međutim možemo se i mi sami pobrinuti za svoju
sreću.Možemo biti srećni i ako osoba s kojom smo nije s nama srećna.
U tom slučaju se postavlja pitanje hoće li ta veza opstati i kako će
funkcionirati,postavlja se pitanje jesmo li zaista srećni u takvoj vezi.
U vezi u kojoj se svako brine sam o svojoj sreći neovisno o sreći osobe
s kojoj smo u vezi.

Link

Link

Ana je upoznala Ivana kada se on zaposlio u firmi u kojoj je ona radila.
Oboje su zbog posla doselili u Zagreb iz malih gradova,ona iz Glina,a
on iz Vinkovaca.Sudbina je htjela da oboje nađu posao u istoj firmi i
da iznajme stanove u istoj zgradi.Ivan je bio 8 godina mlađi od nje.
Bio je malo povučen,niskim se nije posebno družio,ali je bio veseo.
Volio je da se šali i da pjevuši mada nije imao smisla za pjevanje.
Često je u šali znao reći da lijepo pjeva,samo ga je ružno slušati.
Bio je visok,ali mršav.Ubrzo je dobio nadimak buco.Prihvatio je taj
nadimak.Taj nadimak je dobio zbog mršavosti i zbog toga se šalio da
nije zgodan,ali da je zato nezgodan.
Ispočetka su se družili samo u maloj firminoj kantini za vreme pauze.
Jednom prilikom,za vreme tih druženja Ana je rekla da bi voljela kupiti
komplet cepter posuđa.U to vreme taj komplet je bio dosta skup i nije
trenutno mogla da odvoji toliko novca za to posuđe.Obećala je samoj
sebi da će kupiti čim skupi potrebnu svotu.
Cijelo društvo je ćutalo,jedino je Ivan progovorio.Predložio je da on
plati to posuđe,a da mu ona vraća u mjesečnim ratama bez kamate.
Broj rata je prepustio njoj.Ana je malo oklevala,a onda prihvatila njegovu
ponudu.Pošto je iz tih druženja znala da Ivan nezna i ne voli kuvati te da
jede konzervisanu hranu odlučila je da ga povremeno pozove na večeru
kod sebe.Ivan je prihvatio njen poziv i tako su se njih dvoje počeli družiti.
Nakon par večera Ivan je zahtjevao da mu Ana ne vraća posuđeni novac
i da to bude njegovo učešće za večere.
Mada Ivan nije ni znao ni volio kuvati,on je volio kolače i sam ih pravio.
Povremeno je te kolače donosio i u firmu da počasti najbiliže radne kolege
i koleginice.Često je donosio i Ani koleče,po njegovim rječima,on je znao
umjesto obroka da se najede kolača.Ana nije jela puno kolača,samo bi
povremeno uzela po jedan do dva kolača.Osim kolača Ivan je jeo i tjesteninu
sa kruhom,dok Ana nikad nije jela tjesteninu sa kruhom.Ana se čudila kako
je on mršav čak i za njen ukus kada jede toliko kolača i kruh sa tjesteninom.
Da ona to jede izgledala bi kao bure.
Jedne večeri,krajem tjedna Ana je došla s posla bolesna.Još na poslu je
osjećala veliku hladnoću,ali je nekako izdržala taj dan.Kada je došla u stan
sva se tresla,nije imala snage ni za što i samo je popila jedan andol i legla u krevet.
Ubrzo je začula kucanje na ulaznim vratima.Nije imala snage za goste i
samo je doviknula da je legla,na što je čula Ivanov glas.Rekao je da joj neće
smetati,samo će joj ostaviti kolače.Rekla mu je da ih donese sutra,ali on je
bio uporan pa je morala ustati i otvoriti vrata.
Samo ju je pogledao i bez rječi počeo da kuva čaj.Za to vreme Ana se
ponovo smjestila u krevet.Kada je skuvao čaj,natjerao ju je da ga popije.
Znala je koliko je on tvrdoglav i popila taj čaj nadajući se da će je tad
pustiti na miru.Na njeno iznenađenje on nije izašao iz stana,nego je legao
kraj nje.Legao je iza njenih leđa,dobro je ušuškao i zagrlio je rukama oko struka.
Nikada je prije nije ni zagrlio,a sada je legao s njom u krevet.Ubrzo joj je postalo
vruće i pokušala je da izvuče ruke ispod pokrivača,ali joj on to nije dozvolio.
Bunila se,govorila da ne može disati,ali sve je bilo uzalud.Nije znala kada je
zaspala,bila je u nekom bunilu/košmaru.
Kada se ujutru probudila i ugledala Ivana pored sebe kako spava,prisjetila se
što se sinoć dogodilo.Polako je ustala iz kreveta i pri tome vidjela da je on go.
Nesvjesno je pogledala sebe,bila je u istoj spavaćici u kojoj je legla.Znala
je da je on legao obučen i pitala se kad se on svukao i što se dešavalo tokom
noći.Ničeg se nije mogla sjetiti.Iz njenih misli trgao ju je njegov glas.
-Vidim da ti je bolje- kratko ju je pogledao i brzo nastavio.
-Ne brini,ništa se nije desilo,samo smo spavali.
-Samo smo spavali-ponovila je njegove rječi kroz smijeh.Subotu i Nedelju su
proveli u njenom stanu.Ana je preko dana sjedila u krevetu,pokrivena dekom.
Ivan je kuvao čaj i podgrijavao hranu iz njenog frižidera.Namjestio je sto uz
krevet i s njom igrao čovječe ne ljuti se.Uprkos imenu igre,oboje su se ljutili
kada bi izgubili patiju.Puno su razgovarali o svemu.Smijali su se dogodovštima
iz njihovog djetinjstva.Pričali o svojim obiteljima,pa čak i o svojim bivšim ljubavima.
Nije mu vjerovala kad joj je rekao da je imao samo dve djevojke.Nije mogla
vjerovati da je muškarac od 29 godina imao samo dvije djevojke.Sve što je za ta
dva dana saznala o njemu joj se sviđalo osim njegove tvrdoglavosti.
U ponedeljak je osjećala da ima snage za radni dan i otišla je na posao.Na poslu
je mnogo razmišljala o Ivanu i ta dva zajednički provedena dana.To su bila dva
najljepša dana u njenom životu i odlučila je da on mora biti njen.Nije željela da
ga opterećuje ili bilo čime uslovljava.Još na poslu ga je pozvala da te večeri
dođe na večeru što je on rado prihvatio.
Čekajući ga da dođe,postavila je hranu na sto i u sebi ponavljala zamišljeni
razgovor s njim.Istovremeno se radovala i pribojavala njegove reakcije.U sebe
i svoje osjećaje je bila sigurna,ali u njegove nije.Nije bila sigurna dali se i ona
njemu sviđala ili je s njegove strane bilo samo prijateljstvo.
-Ovo je za tebe-rekao je ulazeći u njen stan.Pružio joj je tacnu sa kolačima.
Sjeli su za sto i večerali.Ona je prva završila s jelom.Kada je i on završio s jelom
počeo je da skuplja prljavo suđe.Posle prve večere on je odmah zapalio cigaretu.
Tad je ona pokupila suđe i otišla da ga opere uprkos njegovom nagovaranju da
to ostavi za kasnije kad će on to oprati.Te prve večere on joj je dozvolio da ona
odmah opere,ali je od tada on odmah prao govoreći da je ona kuvala pa je na
njemu da opere.
-Ostavi to,sad želim da razgovaram s tobom.
-Razgovaraćemo kad operem suđe-odgovorio je i otišao u kuhinju.Dok je on
prao suđe ona je još jednom ponovila zamišljeni razgovor.Kada joj se pridružio
i zapalio cigaretu,ona je započela.
-Danas sam razmišljala i imam predlog za tebe.Što misliš o tome da nas
dvoje budemo cimeri i time uštedimo novac za jednu stanarinu?
Ivan je ćutao i ona je nastavila da priča -Bilo nam je lijepo ova dva dana.
Ja mislim da bi mogli živjeti kao cimeri,bez ikakvih obaveza.Oboje bi bili slobodni.
Mogli bi da se družimo s kim ko hoće i da prestanemo biti cimeri kad god to
jedno od nas poželi.
Nastala je tišina koju je napokon on prekinuo.
-Ne dolazi u obzir-srušio je sve njene nade tim rječima.
Oboje su zaćutali,a onda je on nastavio.
-Možemo zajedno živjeti,kao momak i djevojka ili kao verenici.
Ponovo je zaćutao,a onda nastavio.
-Kasnije bi se mogli vjenčati,ukoliko se budemo dobro slagali.
Što ti misliš o tome?
Bilo je to više nego se ona nadala.Radosno je prihvatila njegov predlog.
I tako je započeo njihov zajednički život.