ispovjesti jednog lika

...pričajući mi o meni. Ono što sam ovdje to sam i u reali. Nemam ovdje profile od 18 do 100 godina a blizu su 5 banki, i ne jebem sve živo. U nadi povioljnog riješenja ove zamolbe unaprijed se zahvaljujem.

Jasno sam joj dao do znanja da me ne zanima ( i ne zanima me). Međutim, jako je uporna. Ne znam što reći frendu, on jadan i ne sluti.

Neki dan tražio sam nešto i nikako mogao naći. Ne, ne živim u neredu, naprotiv, ali sam prevrnuo cijeli stan i našao stvari koje sam prije tražio. To se gotovo svakome dešava. I naiđem tako na kamenčiće i školjke. Bilo je to od Marije.
Marija je bila jedno predivno stvorenje i sve s njom u vezi je bilo takvo. Izuzetno razigrana promatrala je svijet oko sebe svojim krupnim i sjajnim očima diveći se koječemu što mnogi i ne primjećuju. Pramenovi poput slapa sjajne i mirišljave kose nestašno su se spuštali niz njena ramena.
Kad bi kuhala jaja za francusku salatu koristila bi pješčani sat koji je imao svoje mjesto u kuhinji. Ona bi i od najobičnije kajgane napravila simfoniju kad nije bilo vremena za drugo. Tako sam i zavolio kajganu, i više i ne jedem jaja na oko za doručak.


...

Sve priče počinju već u djetinjstvu. Neću vas gnjaviti prvim plačom, prvim zubićima, prvi značajnim koracima za sebe, ali ne i za čovječanstvo, kako sam piškio i kakio u pelene, a neću vas zamarati ni opisima sretnih lica mojih bližnjih kad su nakom mjeseci očekivanja i mog još upornijeg odbijanja konačno ugledali plod mojih crijebva - govance u kahlici.
- Upri, upri, upri, govorila mi je baka.- Upri, upri, upri, ponavljala je majka, radujući se svakom mom prdežiću. Samo je oca to nerviralo i dekoncentriralo dok je gledao tv pa bi ispalio : Slušajte, prestanite već jednom s tim upri, upri jer ću se posrat ja.
I tako je odvajanjem od govanca počelo odrastanje. Valjda sam zbog tog taj trenutak toliko odgađao i nesvjesno odbijao. Od trenutka kad počneš kakiti sam, obučavaju te da sve ostalo možeš i trebaš činiti sam. Zato sam toliko stiskao moje govno. Znao sam da mi je to zadnja šansa u životu da netko drugi čisti moje sranje. Rad je stvorio čovjeka.
Drugi put nastavim priču...:)