Postovi pisani u pijanstvu

 
http://iskrica.tportal.hr/weblog/com.php?ID=353248&WID=798933&page=7
DRAG MI JE I OVAJ
http://iskrica.tportal.hr/weblog/com.php?ID=340335&WID=798933&page=14
 
TOP LISTA BLOGERICA KOJE SU JOŠ DJEVICE
BAGEERA
BABA
ZAZA
SKY
KORES
DANEN
KONDA
BACILA
VEGA
POKOJNA JELA 
 

Drčinu mi čuva pedofil,

A muž debil.

Menadžer za klistir.

U susjedstvu bruka –Svekrva mi pere i kuha.

Od života mi je muka,

Neće ni svekar da posti,

Stalno žvače neke kosti

I još, đubre, kuka.

Usred svoga elitnoga doma

Slomljena sam nervno i to svakodnevno,

Napuštena poput puknuta kondoma.

U stanu od 200 kvadrata

Mene depresija hvata.

Od ukućana sam totalno neshvaćena,

Al' na netu medijski sam dobro popraćena.

Raspravljam o znanstvenim temama,

Razlikama međunožja, muškarcima i ženama,

Atomskoj fizici i armani minici,

O krizi ekologije

I temama iz ginekologije.

U nacionalnom politikanstvu

Sam jaka kao i u kulinarstvu

Razumijem se u sve (skoro ko seve, ali neće da me ševe),

Svestrana sam ko dr. slaven letica(za njega ću rimu naći naknadno-i ovo je već dovoljno nakaradno)

Rek'o mi je jedan mlatimudan-

Ma pljunuta si vedrana rudan.

Imam virtualnog ljubavnika,Na cahatu me svake noći čeka

Pa me usb-om draži i češka.

Ne koljite se s rogatima

Jer se družim sa slavnima i bogatima.S

koro me je prcn'oGlumac iz bitangi i princeza,

Ali nesta struje

I dođe do reza(a i crnogorac ne može bez poveza)

Vani idem jedino u šoping, malo do beča,

I haider je mene salijeća.

Znam sve welnes saolone,

Imam i rezervne silikonske balone

Volim samo svog maloga peseka,

Kupujem mu kavijara i birana meseka.

Obitelj nek se snađe, ima iz konzerve đuveđa,

Uloga kuharice moju inteligenciju vrijeđa.

Prava urbana sam domaćica

,Znam đe se šteka kompjuterska žica,

Uz puno truda i znoja,

Servirat ću im trojanskoga konja,

Nek kuhinja miomirisima vonja.

Boli mene đurđa što gladuju muž i dica,

Bitno da sam blogerica

Nimalo nalik onoj američkoj gumenjari.

Sirotinja, a k tome i plava. (Kad se kod nas rodi plavo dite ili, ne daj Bože, crvenokoso, gledaju ko mentalno zaostalo) Ćaća u Njemačkoj, ali troši na kurve.

Željna svega ko kamen na vrh presahla jezera. Samo zvijezde pamte odraz vode

Nikada nije plakala, samo je brisala sline u rukav ( narodni običaj, frajer si kad progutaš par zelembaća i gasiš čikove na ruci-tako smo vježbali za Legiju stranaca).

A moji su kao bili fini. Intelektualci. Umjesto motike-pero. Kopali su duše rječju kao ratar jalovu zemlju.

Dobili smo vlak, pravi vlak, tračnice preko cijele kuće, jurio je brzinom svjetlosti. Iz Njemačke. Došla su se igrati sva djeca iz sela. I Monika. U blatnjavim čizmama. Zaboravila je kravu negdje u selu, prolila mlijeko, dotrčala prljava i rumenih obraza. Kao da će joj otac doći tim vlakom.

Prvi put sam se uplašila svog brata. Udarao ju je i skakao joj po trbuhu, a druga djeca su ga ohrabrivala. Smrdi, smrdi na krave i balegu, okužit će mu vlak, zamazati tračnice. Samo je tiho cvilila, slinava, plava i uplakana. Bacili su je vani. Vlak je kružio dalje, na rampi se izmjenjivala signalizacija, zeleno, crveno..., kao lampice na božićnoj jelki.

Tu noć su ubili mog strica-.

Došla je nakon 20 godina iz Njemačke, s trbuhom do zubi i istom onom torbom koju je odnijela kad je odlazila, samo malo težom i pohabanijom.

Dugo, dugo joj nisam mogla pogledati u oči. Sve dok nisam saznala da su ona i njen brat tukli mog brata. Nemilosrdno. Kako samo djeca znaju. Željeznim šipkama koje su postavili u temelje kuće onog dana kad je njihov otac otišao u svijet sagraditi im dom.

Otkad znam za sebe, ne volim ni mater ni ćaću. Dođu kasno s posla, pretprpani vrećicama i već s vrata pitaju babu - kakva je bila.

A baba (spremno) i nakostrušeno - Nije insan, nego gotov đava.

Onda moram kleknuti ispred otomana, s glavom dolje, a mater šibom fijuče dok se ne rasplače.

Poslije toga večera (obavezno ubacim dlaku u juhu) pa ta moja čudna mater ode od stola i pravi mi palaćinke. To volim.

Navečer se, kad baba zahrče i stavi gaće ispod jastuka, uvučem ćaći i materi u sobu. Škaklju me, ljube i pitaju - Hoćeš sutra biti dobra.

Oću, oću (Čim se baba okrene, ubacit ću joj u vrčinu petarde što mi je stric donio i z Zagreba).

Strica sam voljela, moj striko. kad bi on došao, šiba je u kredenci mirovala, a ja ludovala. Bio je najveći čovjek na svijetu. Nosio me na vratu, a rođaka za ruku i kroz selo. Mogla sam dotaknuti jablane i oblake. Nekad bi mi se zamantalo pa bih mu se popišala za vrat. Prijetio je da me više neće voditi nikud, ali već sutra-na vrat pa u prodavaonicu kod Zlate. - Dici bombona, a meni pičke. Zlata je samo gledala u pod i smijala se.

Onda je mater umrla. Bilo je puno ljudi. Svi su plakali. I baba i ćaća. A meni je bilo drago. Jer je došao stric. Cili dan smo slagali kocke koje mi je donio. Sve dok svi ti tuđi ljudi nisu otišli ća.

Poslije su me manje mlatili. Ne sjećam se točno. Kao da sam spavala. Dok ćaća nije jednom doveo neku veliku, žutu ženu. A ona svoju bilu mačku. Imale su iste oči. Zelene i svijetleće. Baba se mrštila i vikala da mačketinu ostavi isprid kuće nek lovi miševe. A ćaća se samo smijao, nekako čudno. Žuta mi je pružila lutku. Crvenih usana i mačjih očiju. Isti tren sam joj nacrtala brkove i izvadila oko.

Jednom je baba otišla doktoru, a ja sam ostala sa Žutom. Krmeljava i s naopako obuvenim cipelama sam pitala da mi udrobi kruva i mlika. Izbacila me vani - Krmačo debela, sve si požderala. Mliko je za mace. A ti si kurvetina ko i mater.

Malo sam čekala pa se ušuljala. Žuta je spavala isprid televizora.

Dođi maco, dođi. Stavila sam je u pećnicu, dodala drva i otišla se igrati u selo.

Kad sam se te večeri vratila kući, baba je molila i plakala, a Žuta je nepomično stajala isprid kutije od cipela u kojoj je ležala, sada, sasvim crna mačka. Samo me ćaća pogledao ispod oka i rekao da ja i on idemo na more. Sami.

U autobusu sam između zalogaja piletine koju je baba ispekla stalno zapitkivala - Kad će more, kad će more. Ćaća je gledao kroz prozor i govorio-još samo malo.

Nikad nisam vidila more.

Doveo me među puno kućica ograđenih žicom i s puno dice. Bilo mi je malo čudno. Pa otkud nama pare za more. Dok sam se okrenula, nestao je.

Tu su nas tukli svaki dan. Remenom. Ujutro, u podne, navečer.

Ipak, najviše sam mrzila tuširanje. Odgajateljica, Živka, tjerala nas da čekamo red na tuširanje samo s ručnikom i sapunom. Nisam se htjela kupati gola, imala sam skoro već 10 godina. Velike cure su se hihotale i pokazivale sise. Tukla me pod tušem i bacala moju odjeću. Mokra i crvena od udaraca puzala sam potrbuške do sobe. Kao pas. Još malo, još malo do piđame, onda ću se obući i skriti u mrak, pod deku. Za mnom je dugim hodnikom odjekivao smijeh i zvuk pljuvanja po pločicama. Tada sam prvi put poželjela da se mater vrati. Da je nedilja i da me kupa dok se svađam s njom i otimam. Da me kupa u mašteli, zaključanu u kuhinji i sa zastrtim pendžerima da me niko iz sela ne vidi.

Ujutro sam svima koji su mi se smijali razbila glavu kamenom. I napisala na svim kućicama da se Živka jebe s milicionerom Čedom koji čuva ulaz na ogradi. Onda je ona plakala kad ju je muž išamarao pred svima.

Rekla sam ćaći što je bilo. Vratio se drugi dan po mene. Došla je i baba. Stric je bio u zatvoru. Baba me ljubila i plakala. Već je padao mrak kad smo išli kući, a ja sam znala da će odsada sve biti bolje. U džepu sam stiskala upaljač, sjajan kao mjesec.