kastelanska kritika

Moj profil, moji tekstovi, moje slike na ovoj stranici...
Slova crno na bijelo.. jasni dokazi ako ikada ih pronađeš...
a ja i dalje pišem... volim te, kažem svaku večer...
nemogu zamisliti više život bez tebe... imam osjećaj da lažem...
licemjerno, pokvareno, neiskreno od mene...
ljubav, dobrota, nježnost od tebe...
nisi kao svi moji bivši.. onaj princ na bijelom konju kojem sanjam oduvijek dosao je..
Zašto u meni teče krv s mirisom prevare?
Zašto opet žudim za rizikom, za adrenalinom?
imam svu dobrotu ovog svita u tebi, a tražim onog lošeg...

Hej ti, prepoznat ces sam :)
Proslo je vremena a?
Jesi mislio da cu ti se ikada vise javiti? Ja nisam. Ali eto znatizelja me vuče. Čisto jer ne znam kako ces reagirati...
Mrzis li me ? Želis li me opet? Jesam ti ikada padala na pamet?
Priznajem, ti meni jesi... Moja životna školo. Prošla je bol davno.
Nije mi zao sto se dogodilo sve ono. Odigrali smo bolnu igru,ali sad se pitam: jesam li uistinu bila pobjednik?
Na kraju, biloo je po mom, ali tvoj duh iz proslosti proganja me jos.
Ti si mi pokazao bol.
Ti si me natjerao da naucim zivjeti bez srca, bez osjecaja.
Ti si me pretvorio u ljubomornu osobu.
Na tebi sam uvjezbala moc osvete!
Medju milijon profila i dalje lako pronadjem tvoj. Osjetim te, tvoj nacin razmisljanja, zivljenja....
Bilo nam je nekad dobro. Lose sam zaboravila odavno.
Hej ti..... oprosti sto nisam mogla bolje od tebe.
Cudno bi te bilo ikada vise sresti.
Ali za kraj, mozda ti je poznat ovaj tekst.......

"...Kada skinem masku sa lica svog
kad ostanemo sami, sami ja i noc
i niceg nema osim ovog sna i hladnih jastuka
i dok budem jutro cekao
reci cu ti rijeci sto ih nisam rekao...."

Zar je moguce da nadjem samo jedan donekle zanimljiv profil? A on mi nece odgovori :-(((
Pa ne trazim puno.. samo da je visok, zgodan, bilo bi dobro i crn.. ;-)
Da me zainteresira toliko da nova poruka izmami osmjeh na lice, da polako otkriva sebe i mene....
Da me izludi toliko da ga pozelim vidjeti uzivo...
Nekoga kao sto je jednom jedan bija....

Evo mene nakon par godina. (Ovo zvuci ka da mi je 40).
Upalila laptop i krenila na face kad odjednom, neznam kako i zasto, padne ova stranica napamet.
Profil sklepan u 5 min. Prva poruka dobijena, prvi glupi komentar procitan..
Jao! sitim se odma zasto sam jedne lipe zimske noci 2008 nestala odavde.
I dobijem uzasnu zelju napisati blog. Da se ispricam onim rijetkim pametnim ljudima, da me ne shvate krivo naivne cure koje se nadaju necemu tu... pa bila sam i sama takva. Da se opravdam kojem normalnom muskarcu ako ih ima.... eto vidite, usprkos svemu i dalje virujem da mozda nadju se 1 ili 2 takva.
Ali moje iskustvo s iskricama i chatovima uvijek je bilo isto... Svelo se na zakljucak da su muskarci u potrazi za samo jednim... rasirenim nogama.

I zato kazem svima.... tu sam da se zajebajem, tu sam dok ne koristim mozak... ne, necu se nac s nekim da se guzvamo na zadnjem sicu auta, ne, necu se nac na kavi, ne davite me s tim!

Uzivajmo dok se neznamo. Jer kad se upoznas, ispadne da je bilo bolje ovo prvo!