kak

Ne, nije se dogodilo ništa spektakularno a opet ostavilo je dojam.

Prije neki dan sjedim s frendicom na cugi i pričamo o svemu i svačemu i u jednom trenutku joj spominjem svoju ljetnu ljubav s jednim dječakom iz Njemačke kad sam imala 13 godina (znam kako smo došli na tu temu, ali nije bitna za nastavak priče).

On i ja se nismo ništa razumjeli, ali smo stalno bili zajedno, valjda to kod klinaca tako ide, ja sam učila francuski u osnovnjaku, on je baratao engleskim, no mi smo se držali za ručice, nježno gledali, izmjenjivali nespretne puse. Kada je otputovao doma još smo izmijenili 2-3 pisma. On je pisao na engleskom, moja sestra mi je prevodila, onda sam ja napisala odgovor, sestra mi je prevela i ja sam poslala pismo. I onda više nije bilo pisama. Dečec pao u zaborav.

Ponekad bih ga se sjetila, bio je lijep plavih očiju i prekrasnog osmijeha i bila sam dječje zaljubljena u njega.

I sad nakon što smo pričale, odlučim ga potražiti na fejsu i nađem ga. Pošaljem zahtjev za prijateljstvom, nisam ništa u poruku stavila. Ne znam ni da li je aktivan, ne znam ništa, ne znam da li me se uopće sjeća, ali ja sam poslala,

Drugi dan vidim da je prihvatio zahtjev i napisao mi poruku da koje prekrasno iznenađenje i da se nada da je sve ok. Hej, ljudi pa nije me zaboravio, kako je to bio genijalan osjećaj. :))) Zapamtio me imenom i prezimenom i 33 god to nije zaboravio. To je ono što život čini ljepšim.

Cijeli dan sam se smješkala kao da sam dobila najljepše ljubavno pismo. Odličan osjećaj :))

http://uvrnuto.wordpress.com/2012/01/10/pusaci-najavili-smoke-pride-prosvje
d-protiv-diskriminacije/

Priča 1

Moj stariji sin (15g) ima dogovor za slavlje nove godine kod frenda iz razreda. Ja lepo velim ok, ali reci mi adresu i daj mi broj telefona od staraca da vidim kako su oni zamislili da to izgleda. Iznenađenje slijedi. Starci su navodno rekli svom sinu da ne daje brojeve telefona da ih drugi roditeji ne bi maltretirali. Ili mali radi tulum bez znanja roditelja ili starci jebeno nisu normalni. I kaj bi ja sad trebala pustiti malog na tulum ne znajući ni točnu adresu, ni ne znajući da li smije prespavati tamo i u konačnici da li su roditelji u kući i da li im uopće odgovara da klinci tulumare do jutra.

priča 2

Moj mlađi sin (11g) isto želi kod frendice iz razreda na proslavu nove godine, ok, mala stanuje u istoj ulici i nije mi bed da bude tamo do ponoći, pa ga ja dočekam pred kućom i idemo doma. Ali novo iznenađenje slijedi. Klinci od 11 godina rade tulum a mame nema doma, ona ide feštati i sasvim joj je ok da u novogodišnjoj noći klince ostavi bez nadzora. katastrofa.

E sad jesam li ja luda što mi je bitna sigurnost moje i tuđe dece ili su oni ludi

Kak stvari stoje ja bum ispala luda baba :)

sretna nova svima :)

kak ja mrzim ove predbladanske dane

svi kao super sretni...bah


i zakaj se u to doba počnu javljati svi bivši frajer, ljubavnici i prijatelji...totalno besmisleno

jedva čekam 2.1.

http://www.centar-zdravlja.net/clanci/seks-i-veze/16/3032/kao-za#.TtfodF5Lr
u4.facebook

dođe horvatinčić u pekarnu:

- "molim vas dva talijana"

- "da vam razrežem?"

- "ne treba, sam ću"

uglavnom se ne sjećam kaj sam sanjala

ne sjećam se ni noćas snova, ne bar na način da mogu prepričati dobru priču

znam samo da je jedan frajer, koji se iz kvarta odselio prije 15 godina, u mom snu poginuo i da je rezultat toga bio da se njegova majka bacila sa 10 kata

i onda nevezano za sve to je umro jedan frejer iz zgrade koji je u real životu full čudan, puno puši ali samo na dvorištu i kašlje prestrašno

eto, to su segmenti mojeg sna noćas

odvratno

i pitam se kaj mi snovi poručuju..nešto da

jebate, fakat smo robovi interneta

kad dođem doma, u zadnje vrijeme, prvo otvorim službeni mail (bog zna kakva "važna" informacija se proslijedila nakon pol vure kak sam otišla s posla...psmtr 1.put)

pa otvorim fejs, pa iskricu, pa gmail, rijeđe skajp...psmtr...2. i 3. put :)

nedjelja ...prva nakon dugo dugo da je moja majka izašla iz kuće duže od jednog sata...imala je neki deal sa sistericom pa je nije bilo do kasno popodne doma...

i tako se ja probudim, pa potomci, i umiremo od smijeha na poruku koju nam je ostavila na stolu

poruka je otprilike ovog sadržaja

juha s kašicom vam je na prvoj polici u frižideru, paprikaš na trećoj, a i bažul je tamo pa vidite kaj bute jeli :)

no, uglavnom, klinci me cijeli dan zajebavaju da li sam našla paprikaš u frižideru :))

uglavnom, evo da znate moj IQ je poprilično upitan :)))

dođe danas stariji sin (15 g) iz kina i veli

kako sam ja sretan kaj ste me odgojili da budem pristojan i kulturan dečko

naime neki dečki su dva reda ispred njega držali noge na naslonu, glasno komentirali, pljeskali i sa laserom svjetlili po ekranu i na taj način ostalima ometali gledanje filma

htio im je nekaj reći, ali se predomislio jer su dečki kraj sebe imali nekakva dva ćelavca i nije htio izazvati neku negativnu reakciju.

dobro je...osim kaj je pristojan i kulturan je i pametan :)

bilo mi je drago to čuti :)

veli moja draga ekipa danas na poslu:kaj si ne nađeš nekog od 50 godina :)

ja velim da ne želim nekog od 50 godina...ja se ne vidim sa frajerima 50+, nikad se nisam vidjela i nikad nisam bila s nekim puno starijim od mene..kaj, vele balavci, pa ima ekipe koja s 50 godina izgleda super...vjerujem da ima, alii ti su isto tak zauzeti (valjda)

i tak...ponukana razgovorom kaj bi si trebala naći, prosurfam iskricom i pogledam profile likova od 47-51 koji imaju fotku

zaključak...definitivno ne želim nekog od 50 :)

iako, vjerujem, da ima i takvih na svijetu koji su superdržeći za svoje lete :)

možete me smatrati idiotom ali fakat ne kužim zakaj se određeni nickovi non stop vrijeđaju, jedan drugog spominju na tako ružan način kroz blogove.

kaj vam nije pun kufer secirati se međusobno, gaziti,pljuvati, izvlačiti ono najgore iz sebe...

vrlo rijetko se priča o samohranim očevima, a ta kategorija je sve češća u našem društvu

već svi znamo da samohranoj majci nije lako naći postojanog muškarca, no zanima me kako to ide samohranim očevima.

koliko su žene spremne preuzeti "teret" i ući u život muškarcu koji živi sam sa svojom djecom?

karlovačko, pogotovo Q-PACk se je drastično pokvarilo...fakat je :)

eto!!!

singlić će se sad iznenaditi, tema koju nije predvidio za današnji dan na blogu :))

odoh danas sa svojim starijim potomkom u CC one kupiti tenisice...pregledali tih par dućana, no nismo niš našli, tj našli smo ..ali kak to obično biva nije bilo broja..nja...no, nema veze, to ionak nije tema

i onda smo krenuli prema sparu...i dok smo išli hodnikom...ugledam njega, frajera s kojim sam nešto kratko, ali slatko proživjela prošle godine...da, avanturica, zanimljiva, kratka, vatrena....nismo se od prošle godine ni vidjeli ni čuli...heh i ugledamo se u tom hodniku...on s nekom ženom koja gura kolica, prekratko je bilo za procjenu kako izgleda, ali ni to nije važno

nego ono kaj je mene iznenadilo, je to, da se je on sav ukočio kad me snimio, to je meni bio signal da prođem kao da se ne poznajemo...u prolasku smo se pogledali, nasmješili jedan drugom, namignuli i svako nastavio svojim putem..znači, evidentno je da da smo se prepoznali (bilo bi žalosno da nismo)

no, ono što mene čudi što ga je spriječilo da zastane, pozdravi, pita kak si kaj ima...halo, kaj sad, pa imao si poznate i prije nego si nju upoznao, u čemu je problem?!?!

e da, ali on nije usamljen slučaj...sad mene zanima kaj te muške koči, kad su s nekom drugom ženom, da zastanu i pozdrave osobu koju poznaju???

ajmo, muški, objasnite mi taj fenomen??? :))

ili će, ipak, žene to znati bolje objasniti :)