Poslije ponoći

Novosti, novosti, novosti :-)). Gdje li vam je kraj. Kaj će još novoga pojaviti se na Iskrici :-)). Možda neki novi, izvrsni tekstovi, neki novi, zabavni chatteri :-)). Ili sam, k'o i obično optimistica :-)). 
Pokušavam se prisjetiti koje sve novine nisam komentirala, daklem, sve odjednom iliti sve Iskričine novosti, samo za Vas, danas na Weblogu :-)). Počnimo sa: porukama na sms, odnosno porukama na mob. 
I sad tu nekaj ne kužim. Općenito ne kužim puno toga, ali počet ću polako, sa nekuženjem poruka na mob :-)). Ovo je bila digresija, navike radi :-)). Daklem, ako se već s nekim tako žestoko porukujem da mi i treba još nešto dodatno pa dat ću joj/mu sama broj moba pa ćemo se smsati. Nekako mi djeluje praktičnije :-)). Priznajem, nisam kompetentna uopće tipkati o porukama, jer ih ne dobivam. Kronično. I postaje sve gore i gore. Nedavno sam se ozbiljno zabrinula jer nekih desetak dana nisam dobila nijednu, jedincatu poruku. Mislim, kaj je preveć je preveć :-)). Stvarno ne znam kaj ta silna količina nickova misli, kad mi ne šalju poruke, en masse :-)). 
Tja, i kaj bih sada trebala. Milijun puta dnevno slati sms na neki tamo broj i provjeravati imam li ijednu poruku. Kad znam unaprijed, nula :-)). Daklem, u toj specijalnoj funckiji Iskrice, nikaj za mene :-)). 
Zatim: promjena passa, hm. Razlozi takve nenadane i neočekivane brige Iskrice za nas, slatke, male besplatne ovisnike su pogađani na Weblogu, valjda cijeli jedan dan. Nema smisla da se pridružim nagađanjima. Zato mogu tipkati o posljedicama. Jedna mi se nickica javila, sa novim nickom, novim brojem u nicku, jer na stari ne može ući. Čula sam za još jedan nick sa sličnim iskustvom. To je, bez daljnjega bila novina sa najviše novih posljedica, tj. nickova. Ne ću kritizirati Iskricu, dogodilo se. Pretpostavljam da su im namjere bile najbolje, no znamo kaj je popločeno najboljim namjerama. Put ka novom nicku :-)). 
Sve u svemu, promijenila sam pass bez tragičnih posljedica. (Digresija: Stvarno ne znam kaj bih napravila da mi je krepao nick, ne želim o tome misliti. Suosjećam sa svima kojima je nestao dugogodišnji nick i nadam se da Iskrica ima neku arhivu pa ga mogu povratiti na svjetlost monitora.) 
I zadnje, spol i godine na Weblogu. Wow, koje li bitne stvari. Jer ne postoji pretraga profila iz koje to možemo vidjeti prije klikanja na nekog zanimljivog pisca ili komentatora. I ne možemo mijenjati godine i spol kad god poželimo :-)). Evo, upravo sam promijenila spol u M i baš me zanima koliko će to utjecati na komentiranje, gledanje mi profila itd. Promjena će biti kratkog vijeka trajanja, čisto ovoj briljantnoj ideji usprkos :-)). 
Uostalom, zar su bitne godine na Weblogu? Spol je obično vidljiv iz samog teksta. Zar tu nisu bitni isključivo tekstovi ili sam ja naivna i to ne po prvi puta :-)). Čitate li one koji Vam odgovaraju po godinama ili čitate one koje volite čitati. Usput, mogli su odmah staviti i lokaciju i seksualnu orijentaciju (kojeg li glupog izraza, ali ne mogu smisliti bolji :-)) ) tako da uopće ne trebamo čitati, nego samo pogledamo kraj nicka i ... i kaj onda? Čitamo ako nam odgovara a/s/l? Ili kaj? 
Nego, dok sam mijenjala spol, primjetih da je «nestao» zvučni zapis. Bile su svojedobno i glasovne poruke, koje su isto nestale netragom :-)). Tja :-)). Baš me zanima koliko će dugo izdržati poruke smsom :-)).
Novosti, novosti :-)) ...
Da mi me udavile :-)) ...
I nick mi slomile :-)) ... 
 

Opet sam fascinirana Iskricom, preciznije onima koji je čine :-)). Valjda sam i sama u toj skupini pa bih trebala biti i fascinirana sama sobom. Ali nisam :-)). Drugi su ti koji me stvarno ponekad ostave bez teksta. Kaj ne će biti vidljivo, to da sam ostavljena bez teksta jer i dalje uspijevam naslagati slova. Pretpostavljam da je kao i uvijek, problem u meni. Pa ne razumijem. Mislim, ne razumijem druge, sebe manje-više savršeno razumijem, osim kad mrtva pijana frfljam mozga utopljenog u maliganima. Na Iskrici mi je mozak potopljen među nickovima te nikako da ispliva na površinu. 
Na svu sreću, davnih dana sam odustala od pokušaja da razumijem muškarce. Valjda negdje u adolescenciji, prilikom prve ljubavi. No, to je jedino bitno zato jer mi je ostalo manje od pola Iskrice, navodno su žene u manjini, za razumijeti. Manje za misliti. A po svemu, tj. po stanju mog mozga sudeći, čim prije odustanem i od tih neuspjelih pokušaja, to ću biti sretnija. Za tipkanje je ionako mozak suvišan, zabavnije je bez njega :-)). 
Zapravo, pitam se kaj uopće radim na Iskrici. Asocijalna sam čak i na njoj, oprištavim se čim mi se učini da sam dijelom neke škvadre. Upravo sam našla savršenu izliku za svoj loš ten, kriva je Iskrica :-)). Ljubavnici i ini, hm, za to bih trebala odgovoriti na pokoju porukicu ili barem poluknuti neki profilček. Pretražiti nickove, joj, komplicirano, trebam prvo odrediti kriterije. Kad su moji kriteriji izvan granica pretrage :-)). Ne, to uopće ne znači da sam posebna, nisam, ista k'o i svi drugi, vjerojatno malo/puna gora. Ili samo lijena :-)). Zamislite koji trud trebam uložiti prije pretrage profila. Odlučiti koje godine želim (ne svoje, nego budućeg/mogućeg/izglednog/potencijalnog) i tu već blokiram. Kaj da izaberem? Koju godinu mlađi do koju godinu stariji? I onda, zamislite li tragedije, fulam svoju srodnu dušu. I to zbog npr. jedne godine. Ah, duboki uzdah, suosjećajte malo sa mnom te zanemarite da ne vjerujem u srodne duše i slične astralne projekcije. Ortogonalna mi je čist' dost' :-)). Dapače (dapile, jednom prastarom chatteru u čast :-)) ), čim netko spomene duševnu srodnost, dobije momentalni ignore :-)). Dobro, jest da sam plavuša, ali zar sam tako plava da bih željela biti u društvu nekoga tko misli kao ja pa lakše bi mi bilo pričati sama sa sobom :-)). 
Tipkajući, odgovorih si na pitanje (tja, očito je da mi ne treba srodna duša, sama sebi nalazim odgovore :-)) ) zakaj sam na Iskrici. Da piskaram u Weblogu :-)). Sad ću pobjeći u sentimentalnost, obuzdajte želučeke, ovdje sam, na jedan način, počela pisati. Pamtim prekrasne komplimente, komplimente koji su dali poleta mojim tipkama. Ne, više ih ne dobivam, očito mi je tipkarenje otišlo kvragu. To ću, jako plavušasto, riješiti novom tipkovnicom :-)). I kaj je najgore, imam dojam da mi je kvaliteta pala. Nažalost, to me ne sputava. Trebala bih, kaj bih trebala osim novog moz... tipkovnice :-)), možda se malo primiriti, skupiti nešto što ni ne znam kako se zove pa pokušati opet. 
Čini mi se da ću postati fascinirana samom sobom. Čime skakućem sama sebi u usta, ne po prvi put :-)). Znam da loše pišem, ali me to ne spriječava. Komentari mi ne će ni pomoći ni odmoći, oni se dijele na one po principu daj-dam, na one kojima se komentira autor/ica (ti me znaju posebno zabaviti, obožavam stati nekome na žulj :-)) ), na one koji su fulali smisao (tu spada hrpa mojih komentara, nakeljim se na jednu misao i zanemarim ostalo) i, vjerojatno bi se našlo još toga. A kakve bih komentare. Želim «čiste» komentare, komentare nepoznatih nickova, komentare izvan škvadri, «skupina», komentare onih koji mi ne znaju nick. Želim nevine komentare. Očito ulazim u krizu srednjih godina pa mi potencija ne trpi kritike i traži friške naboje :-)). No, tu ću se morati potruditi :-)). 
Svi moji tekstovi su po definiciji nebulozni, ovaj je pretjerano nebulozan čak i za moje pojmove. Uobraženost koju mi je Iskričin Weblog podario, je kriva za njegovo stavljanje. Da nisam tako odvratno arogantna, ostavila bih ga na hardu pa možda, jednog dana iskoristila neke njegove dijelove. Ali, jednostavno, boli me briga. Jedino mi je žao kaj nije duhovit, bit će, nadam se, još tekstova, još pokoja prilika da nekoga nasmijem :-)). 
Dižem čašu visoko :-)) ...
Ispijam i razbijam :-)) ...
Tipkama u čast :-)) ... 
 

Jedna od xyz zabavnih stvari na netu su nickovi. Ne, nickovi kao nickovi, nego osobe koje stoje iliti sjede iza tih nickova. Kojeg li ambicioznog uvoda, bez brige, nastavak je banalan, k'o i uvijek :-)). Daklem, na chatu je jedna nickica koju svako toliko molim da mi izlista one koje smatra ok osobama da bih iste te mogla izbjegavati u širokom luku :-)). Ta chatterica ima, po mom mišljenju, nepogrešivu krivu procjenu :-)). A čini mi se da je jedan drugi nick isti takav za Weblog. Upravo sam primjetila da obavezno komentira tekstove nickova koje izbjegavam u širokom luku. Pa ću ga lijepo zamoliti da mi udijeli popis onih koje komentira :-)). Da znam koga trebam zaobići :-)). 
Kaj bi to trebalo značiti? Jedino da imamo drugačije ukuse. Ili su možda njih dvoje baš pehisti, hm, prije bih rekla da su drage i naivne osobe. Pa tako im se svi čine ok. Jer sudimo prema sebi. Dragim nickovima su svi dragi, ovakvima zafrknutima poput mene su svi svakakvi :-)). 
Ah da, imam jednog frenda koji tvrdi da mu je procjena osoba katastrofalna i da ziher nije nekaj sa mnom u redu, inače mu ne bi bila ok. Pa, kako tipkamo već koju godinicu, ne zabrinjavam se preveć. Hoću reći, ne zabrinjavam se da bismo mogli prestati tipkati, procjena mu je vjerojatno savršena, odnosno, procjena vlastite procjene je besprijekorna :-)). Shvatili ste kaj želim reći :-)). 
Zapravo je suludo zanimljivo kako pokušavamo dokučiti one koji nas okružuju. Kako pokušavamo birati, kako smo pažljivi, oprezni, ludo smioni, šašavi, otvoreni, zatvoreni, sumnjičavi ... nastavite sami :-)). A kako ja to radim? Upravo sam opisala u prvom odlomku, nalazim one koji će to raditi umjesto mene. A kad takvih nema, držim se one: Daj im štrik, nek' se sami objese :-)). Obično to i sama radim, mislim, objesim se, uz uvjet da je štrik čvrst i podugačak. Za ovu glomaznost od nicka mi treba nekaj popriličnih dimenzija. Da sam mogla izabrati nekaj kraće, jesam. No, ne bum se vubila, barem ne zbog vlastitog nicka. A ni zbog naravi istog tog nicka, jer to nema veze sa mnom, to tipka netko drugi, kaj ne :-)).  Kaj bi bilo poprilično točno, ne mogu vjerovati koju sam količinu gluposti u stanju otipkati, a još manje da će to itko čitati, ovo zvuči k'o iznuđivanje komplimenata, kaj je uvijek slučaj, volim komplimente, posebno one koje dobijem, a da ne prislonim nekaj smrtonosno komplimentatoru na čelo. Tipke nisu ubitačne, di bi one to bile :-)). 
Ovo je bila digresija, čisto spontana, ne znam di počinje pa ne mogu je posebno napomenuti :-)). Povratak temi: Stvarno me zabavljaju procjene drugih, ne kad ih ja radim, nego kad ih drugi rade. Poseban užitak nalazim u onima koji, po mom neskromnom mišljenju (Digresija, sjetila sam je staviti: Ako me sjećanje ne vara, kroz nekoliko tekstova se hvališem svojom «besprijekornom» procjenom na osnovu samog nicka. Definitivno sam nenadmašna u tome, mislim na hvalisanje, a o procjeni, tja, dovoljno bisera sam si navukla na nick najdraži pa to govori dovoljno i bez mojih pokušaja ispadanja pametnijom nego kaj jesam. Kao da mogu ispasti glupljom. Zapravo mogu, čitate i sami :-)). Kraj digresije, nadam se :-)).) ... poseban užitak (prepisujem :-)) ) nalazim u onima koji izabiru «pogrešno» društvo, k'o prstom u oko upiru na one koje izbjegavam. Svim silama nastojim ne biti zlobna, jednostavno me oduševljavaju. Usput tražim njihovo mišljenje o svima kako bih mogla prilagoditi svoje. Točnije, kako bih svoje postavila na dijametralno suprotnu točku :-)). 
Kaj je najbolje, stvarno su mi to navedeno dvoje nickova dragi. S jednim rado pijuckam kavu. Dragi, inteligentni, a procjena im je za vola ubiti :-)). Upravo mi je palo na pamet da primjećujemo samo ono što i sami radimo, kaj opet govori o mojoj procjeni, onoj bez mane, nenadmašivoj i ne znam sve kakvoj. Onoj istoj koja mi je donijela dovoljno «problema», neugodnosti, bisera, a i ponekog bolesnika. Kojeg li savršenstva, mogu birati hoću li lupati glavom o monitor ili umrijeti od smijeha. I upravo odabrah ovo drugo :-)). 
Birati i biti biran :-)) ...
Procjenjivati i biti procijenjen :-)) ...
Samo nemojte mene :-)) ...
 

Stvarno obožavam Iskričin Weblog. Zapravo, i kompletnu Iskricu :-)). Koliko god mi ponekad (kojeg li umanjivanja) ide na živce, koliko god je tračam i negodujem. Tko se tuče, taj se voli, definitivno vrijedi za Iskricu i mene :-)). 
Trenutni izljev (ovo ne čitajte ni slučajno k'o proljev :-)) ) ushita su izazvale velike misli na Weblogu. Kako su me nasmijale :-)). Ne, nije zlobno, nego, jednostavno veselo. Zabavlja me pokušaj svih nas, naglašavam: svih nas koji tipkamo, da uopćavamo, da svođenjem pod isti nazivnik pokušavamo riješiti neke dileme, trileme (kaj nije trilema i brod ili bih morala googlati da se ne osramotim više nego inače :-)) ) ... nastavak, pisanjem ih izbaciti iz sebe, ubacujući u Weblog. Nadam se da pisci ne očekuju suvislost komentara ili čak, rješavanje njihovih nedoumica putem razmjene kojih par stotina komentara. Kako da ne :-)). Eventualno se možete zabaviti i uprskati tekst. 
Radoznalu mene zanima je l' itko, baš itko ikada u povijesti Webloga dobio komentar koji mu je raspršio nedoumice. Zakaj beskrajno sumnjam u to :-)). Ups, upravo sam se sjetila frenda koji običava ostavljati stvarno pametne i suvisle prijedloge. Nadam se da  mu ne ćete prepoznati nick. I kaj dobiva zauzvrat? Poruke pune uvreda :-)). Toliko o pametnim komentarima. Zato, poučena njegovim iskustvom ni mrtva ne bih otipkala ikaj pametno. Digresija: Ovo bi značilo da živa mogu tipkati pametno :-)).  Ne, nisam uopće uobražena i nerealna, kao dokaz prilažem svoj profil gdje lijepo piše ispodprosječan izgled :-)). To bi bio krunski dokaz moje skromnosti, a moji tekstovi moje «pametnosti». Kraj digresije :-)). Narafski, nema nikakve veze to da sam i prije nego sam gorespomenutog frenda upoznala ne pisala pametno. To zanemarite :-)). Jednako kao i hrpu smajlića u ovom tekstu, množe se sami od sebe, takav im je dan :-)). 
Iskrica. Chat, Weblog i moj nick :-)). Zadivljuje me koliko zabave nalazim ovdje. Šteta kaj ne uzvraćam istom mjerom :-)). Opaska, duboko se nadam da se prepoznati ne će uvrijediti, nije mi takva namjera. Ak' se uvrijede, tja. Pišem kako bih udovoljila sebi, ne drugima :-)). To kaj mi drugi pružaju inspiraciju, to je ... sad slijedi velika misao koju ću jednom smisliti, čvrsto obećajem još čvršće prekriženih prstiju. Usput, znate li kako je teško tipkati prekriženih prstiju i još cigareta između njih. Posebno kako tipkam samo sa dva prsta, na sreću. Tko zna koju bih količinu istipkala sa svih deset. Prstiju, ne iq-a :-)). 
U potrazi za velikim mislima, nastavljam čitati Weblog. Uostalom, tko zna da li su danas cijenjeni, citirani pisci, dok su pisali bili svjesni koje ćemo mi velike misli iščitavati iz(među) njihovih redaka. Pokušavam zamisliti takvu situaciju. Npr. Shakespeareov Biti ili ne biti, to je pitanje ... ne, ne mogu si predočiti g. Williama kako umno razmišlja o rečenici svjestan njezine budućnosti. Ali mogu zamisliti kako se sada cereka u grobu prisjećajući iz kojih je sve pobuda pisao, a kaj mi sve nalazimo :-)). 
Tko zna, tako i za nekoliko stoljeća, budući čitatelji će pomno čitati Weblog i diviti se. Nesvjesni da je pola toga (znam, umanjujem i to ponovno :-)) ) samo puko privlačenje pažnje (da, i sama sam u toj polovici :-)) ), a druga polovica je ionako nečitljiva. I nezanimljiva :-)). Di sam ja otišla, bolje mi je da podhitno završim tekst, puknem ga na Weblog i ... očekujem komentare :-)). 
Zadnja digresija, hoću reći, zadnja u ovom tekstu: Sjetila sam se i to sama od sebe, trirema je brod, a trilema je jedna vrsta leme :-)). Hm, a da ipak googlam :-)). 
Weblog i ja :-)) ...
Lutamo kroz noć :-)) ...
Potmulo je stenjao ventilator :-)) ...
 

Iliti dva teksta o jednoj temi :-)). 
Zanimljivo, frka oko nickova :-)). Potaknuta komentarima jednog teksta (svi koji čitate, ako ne prepoznate o kojem tekstu, pratite malo pažljivije Weblog :-)) ) počinjem se pitati (da, ponekad to i radim, stanem pa razmišljam, zatim odustanem od razmišljanja i počnem tipkati. Niste li znali da od pretjerane upotrebe mozga sijedite, ćelaviti, nastaju bore. A toliko želim sačuvati ljepotu koju mi je maćeha priroda stavila na nosić :-)).) ... gdje sam stala, na komentarima i na tekstu. Usput, tekst je dotaknuo nekaj kaj sam previdjela, potrebu za promjenom nicka jer nam se taj prvoodabrani ne sviđa, ne leži nam. Dogodi se, utipkamo ono kaj nam prvo padne na pamet, ne misleći da ćemo s tim nickom na čelu provoditi sate i sate pa nakon nekog vremena, predomislimo se. Nikaj čudnog i neobičnog, posebno onima koji prije nisu imali puno provedenih sati na netu. Ali, ne samo njima :-)). 
Kao meni, utipkah ovaj nick, jer nisam htjela niti jedan od moja dva najdraža nicka. I nakon nekog vremena, na sve siteove sam se ulogiravala ovim nickom.  Zaljubila sam se u vlastiti nick, koji koristim od davne '00 i još davnijeg chata. Prvi je bio OdOpakaZlica (k vragu, zakaj ga nisam tako i ovdje utipkala, lupam se mišem po čelu) zatim i ZlicaOdOpaka. Sjećate li se tih modemskih dana, kad bi svako malo nekaj puklo i pljuc s chata, a nick ostane zarobljen. Ovo mi je bila idealna kombinacija, dva oblika, jedan nick :-)). 
Pratite li me ili ste odustali te skrolate čekajući kraj. Dva moja najdraža nicka i ovaj, treći :-)). A u tekstu prije se hvalim jednim nickom na Iskrici. Da, ali isključivo na Iskrici imam jedan nick. Kao i na svakom site-u poput Iskrice ili na svakom forumu. Uvijek jedan jedini nick. Jedini izuzetak je jedan chat, tamo me oni koji me znaju prepoznaju po sobi. Pa zaobilaze u širokom luku :-)). 
No, dosta i meni i mojim nickovima, naumih pisati o nečem sasvim drugom. O tome kako su meni jednonickoj najbolji pisci na Weblogu oni isto tako jednonickni. Dobro, jedan ima dva nicka, ali priznaje odmah, nisam mu trebala počupati više od jednog nokta :-)). Zapravo, kad bolje razmislim, još jedan ima dva nicka ... ako ovako nastavim cijela početna misao vodilja će mi propasti u dubine bezdane i nestati poput vila Suđenica na Ognjen-planini. Daklem, misao koja svijetli u tmini mog uma i pokušava se progurati do tipaka jest da biramo slične. Tješi me samo to kaj moja najomiljenija, najkvalitetnija nickica ima samo jedan nick. Biramo slične :-)). Kako nisam njezine kvalitete, da barem imamo nekaj zajedničkog, koliko god to bilo tanano (ne, ne radi se o mom struku, nažalost :-)) ). 
Bez obzira na sve gore otipkano o mojim najdražim nickovima, sva tri, i dalje, ne znam zakaj, sam lagano skeptična prema višenickastima na Iskrici. Je l' to zbog previše pročitanih tekstova o muškarcima sa ženskim profilima (ako je ž profil ispod 25 god i bi je, a ima lijepu slikicu, 90% je vjerojatnost da je m iza tog nicka :-)) ), zbog previše tekstova na Weblogu o tome kako je netko izigrao nekoga koristeći lažni nick, zbog previše chattera koji su došli poskrivečki pa se pravili neupućenima, zbog previše onih koji su hrabri pod drugim nickom ... jesam li navela dovoljno opravdanja za svoju sumnjičavost. Iskrica je bila prvi site gdje sam prihvatila da netko može otvoriti drugi nick iz «viših» ili «nižih» razloga, a da time ne pomišlja na zabavu. I ne pada takvima na pamet «priznati» da su to oni :-)). Dozvoljavam da sam možda, ponekad, u krivu i da ne prepoznam pravi nick iza krivog nicka. Ali, jako rijetko :-)). Umišljenosti, nick ti je zlica :-)). 
Kako bilo da bilo :-)) ...
Biramo sami :-)) ...
Jedan, više ili previše nickova :-)) ...
 

Nickovi, ah ti silni nickovi :-)). Promjene, nepromjene, brisanje nickova, vraćanje na iste, smišljanje drugih i drugačijih. Zapravo, kad malo bolje promislim, trebala bih biti tolerantnija prema onima koji stalno mijenjaju nickove. Ili ih imaju više nego čarapa, rasparenih. Zakaj bih trebala biti tolerantnija. Jer sam se nauživala mijenjaući nickove davnih dana neregistriranih chatova. Usput, kaj oni sad misle, koji im je to štos sa obaveznom registracijom, mislim, stvarno. Kako da slijedim svoju noćašnju inspiraciju, stanje (bez)uma, raspoloženja ili dosade. Kako da ubijem dan ako ne trebam smišljati nick za noć. Ne očekujete li valjda da ću smišljati kaj da pametno napišem. Pustih li želja :-)). 
Tako da bih, prisjećajući se svih svojih nickova, trebala biti dobronamjernija prema onima koji stalno mijenjaju nick ili ih imaju za svaki dan po jedan. Ali, nisam :-)). I ne mogu si pomoći. Skeptična sam, sumnjičava, pitam se kaj takvima fali (ruku na srčeko, svima, posebno meni, nekaj fali :-)) ) i zakaj to rade. Višak vremena, dosada, zapravo, u čemu je poanta? Ne mog teksta, on je nema, nego poanta višenickovlja :-)). Ovaj puta ću izostavili zaljubljene dušice koje pod drugim nickom provjeravaju kaj ljubav njihovog života misli o njihovom prvom nicku. Tja, stvarno se pitam, da mi uleti neki friški nick i počne mi slati poruke, zatim, k'o slučajno se raspituje o nekom nicku s kojim se tipkam, paranoja bi mi probila plafon i to ne samo moj, nego i onima iznad mene. Zamolba, ni slučajno mi to ne radite, imajte milosti prema mojim susjedima, dovoljno me trpe i bez rupa na podu/stropu :-)). 
Kad bolje razmislim, ionako se ne tipkam ni sa kime, barem ne dugo. Tja, ako Vam ovo zvuči kao fishing for typing, i je i nije. Moja tajna želja (sad kad je otipkam, ne će više biti tajna, ali se pravite da ju niste pročitali ili mi ju ispunite, kaj sam skromna :-)) ), daklem, moja tajna želja je da me jednom dočeka hrpa poruka na iskrici, njih barem stotinjak :-)). I sve pune komplimenata :-)). Da, želim i dobiti na lotu. Kaj će mi se vjerojatno prije ostvariti, bez obzira kaj ne igram :-)). 
Smisao i bit više nickova. Uzimati prema raspoloženju. Misliti da ću biti drugačija ako uzmem drugi nick. Tja, da sam uzela neki nick tipa slatkamala, sigurno bih dobivala daleko više poruka. A i izbjegla bih iskrivljavanje (uvijek se iznenadim koliko ljudi nema pojma tko je Zlica Od Opaka, znam da je to samo Disneyev crtić i da ne spada pod opću kulturu, ali stvarno, previše neznanja je ipak previše neznanja, ovo je bila digresija, zaboravih napomenuti na početku :-)) ), znači, izbjegla bih iskrivljavanje i komentare da sam stvarno zla i opaka :-)). Kaj i jesam, no ne tipkam večeras o tome, zapravo, nikad ne tipkam o tome, nego tipkam kako sam mala i slatka. I svi mi vjeruju :-)). 
Ali, nisam uzela drugi nick, slučajno sam otipkala ovaj. Vjerojatno sam se tim trenutnim činom vječno osudila da budem zlica, taj, napravih i gore stvari u životu, jedan nick više-manje :-)). Zar bih ikaj postigla mijenjanjem? Ne bih više bila zla i opaka, joj, kad pomislim da stvarno postanem mala i slatka, stresem se od groze. Nije to za mene, tj. za moj nick :-)). Ne odgovara mi frizuri :-)). 
Uopće nisam mislila tipkati o svom nicku, nego o onima sa više nickova. U svakom ili skoro svakom tekstu ponosno naglašavam da mi je ovo jedini nick. Velikog li postignuća :-)). Očito, to mi je najveći uspjeh na Iskrici. Pljesak, skromno molim i trepćem :-)). Baš me zanima kad ću se spotaknuti o vlastita slova, spektakularno pasti i otvoriti još jedan nick. Kojim ću onda nekog jadnika provjeravati. Pa se žaliti na Weblogu kako se sa mojim drugim nickom dogovara za kavu i jednako tipka kao i sa prvim nickom :-)). 
Daklem, po ne znam koji put, više nickova. Najbolje mi je kad s dva nicka ulete na chat i s oba tipkaju :-)). Pretpostavljam da je slično i na Weblogu, komentiraju svoj tekst pod drugim nickom ili sa dva nicka komentiraju isti tekst :-)). Vidi ideje, otvorit ću drugi nick i onda komentirati sama sebe, čemu se zasada uspješno odupirem. Neka moji tekstovi govore, ne moji komentari na vlastite tekstove. Mogu i sa tim drugim nickom sebi poslati puno, puno poruka. Kad bi mi se dalo tipkati :-)). Konačno sam shvatila, samo da još smislim drugi nick. To kaj bih time pokopala samu sebe pa, ne bi mi bilo prvi puta. Uostalom, jednom se živi, točnije, samo jednom se ima jedan nick :-)). 
Jedan, dva, tri :-)) ...
Nickovi smo mi :-)) ...
Kaj nas više ima, to je zabavnije :-)) ...
 

Tko o čemu, opet ja o istom :-)). Weblogu je i dalje posvećena glavna uloga. Kaj me polako pretvara u manijakicu :-)). Bježite glavom bez obzira, ne čitajte dalje, sve je to već otipkano, pročitano, iskomentirano, pohvaljeno, izvrijeđano ... dodajte po ukusu :-)).
Weblog, početak. Upravo prelistah zadnjih 20-tak stranica Webloga. Čudnim li čudom, jedini tekst koji sam otvorila, već posjeduje moj komentar. A još li većeg čuda, tekst je o ženskim profilima na Iskrici :-)). 
Kaj nađoh u toj davnoj prošlosti? Nikakve novice, nikakve promjene. Par zaboravljenih nickova. Osim toga, klasika. Neki omalovažavaju nečije pisanje, hvale nečije drugo, prijete kaj će sve svojim glavnim spolnim organom (prstom :-)) ) učiniti tada prisutnim nickicama. Kako bi one manje tipkale :-)). Dijele se savjeti o sreći, ljubavi, kopi/pejstaju vicevi i poruke, ispituju prisutni jesu li se našli s pokojim nickom i kako im je bilo, traže se savjeti, pjesama ima, jednako kao i priča, tužnih te sretnih. 
Ukratko, nema potrebe zalaziti u te pokopane stranice. Prelistajte današnje stranice Webloga i imate točno to isto :-)). Samo su nickovi drugi. Poneki :-)). Ah da, ima i pitanja, čemu li služi Weblog osim prepucavanju i vrijeđanju, datiranih 2003. Očito, to mu je i dalje jedna od glavnih svrha :-)). 
Jedna stvar me jako razveselila. Uzdiže se pisanje onih koje nisam voljela čitati, a vrijeđaju oni koje sam iščitavala. Zakaj me to razveselilo? Jer mi je ukus ostao isti :-)). Još jedna stalnost u svim ovim nepostojećim promjenama. Trebala bih pročeprkati po svojim starim tekstovima da vidim da li sam uvijek slijedila trend Webloga, trenutnu modu. Ovim tekstom sam definitivno u «tonu». Kaj mogu kad mi inspiracija leži (ponekad se i umori od tog ležanja pa zaspi :-)) ) na ovim stranicama. O čemu bih tipkala? Gladi u svijetu? Politici, u koju se kužim koliko mi je crno pod noktima? Poslu? O kavama sa nickovima sam otipkala sve kaj sam imala pa prouzrokovah kronični manjak poziva na kave, jer tko još želi čitati poslije o tome :-)). I to moju inačicu :-)). Digresija: Ovime se samo tješim, nisu pozivi izostali zbog mog tipkanja, nego zbog mog tipkanja :-)). Ali ne na Weblogu :-)). Digresija u digresiji: I dalje se tješim, poziva nema jer su se svi naivci već opekli, a novi nikako da stignu :-)). Zapravo, da prekinem i tješenje i obje digresije, zanemarite, kao i cijeli tekst :-)). 
Trebala bih češće navraćati na te stare tekstove. Čisto uspomena radi. Baš sam se slatko nasmijala nekim nickovima, požalila za pisanjem drugih, zapitala gdje su li sada treći, jesu li uspjeli riješiti probleme o kojima su pisali. 
Ne, nije bilo bolje. Mislim da je meni osobno bilo gore. Jer sam bila friška, jer su me smetale uvrede, ratovi, spuštanja, omalovažavanja, karikiranja. Da, svega je toga bilo, ove stranice su jako kratko bile «čiste» i «nevine». Uvijek je bilo «pametnjakovića» koji su uvjereni u svoj nepogrešiv ukus (sama sam takva, ali nastojim sakriti svu svoju silnu «pamet» i još silniji «književni ukus» :-)) ) i nametali ga, svima. Glasno i jasno prozivali one čije im se pisanje ne sviđa. Ti me postupci navode da se pitam kaj takvi misle? Da je Weblog njihov? Da oni određuju tko i kako treba pisati? Dolje net i sloboda tipkanja, različitost uključena :-)). Ali ne, svi trebamo pisati, misliti, osjećati isto. Znate onaj prastari vic o Indijancu i njegovoj skvo? Ne, ne mislim ga otipkati :-)). 
Ne volim uniformiranost, ne volim «ispravno» misliti. Volim različitost, u kojoj svi možemo izabrati što želimo čitati. Tko nas tjera da čitamo one koje ne volimo i zakaj bismo to radili. Da se uvjerimo koji smo bolji od njih? Pa, radije bih bila «bolja» ili samo «posebna» na neke druge načine, prvenstveno tipkanjem :-)).
Prošlosti davna :-)) ...
Sadašnjosti ista :-)) ...
Budućnosti, hoćeš li donijeti promjene :-)) ...
 

Koje li goleme tragedije, u zadnje vrijeme se Weblog srozao :-)). Kaj bi me dirnuo ravno u srce, da nisam to sama pomislila, a vjerojatno i izrekla/otipkala davnog svibnja još davnije 2003. Kada je isti taj Weblog imao par mjeseci staža. I puno, puno nickova manje na njemu. Mogu li još malo sentimentalnih rečenica? Narafski, kažete u koru :-)). Daklem, sentimentalnost on, sjećate li se tih pretpovijesnih dana, tih početaka, sjećate li se prvih tekstova koje ste stavili ili napisali baš za Weblog? Sjećate li se prvih komentara? Svojih i tuđih. Sentimentalnost off :-)). 
Dok sam se tog proljeća snebivala nad «padom» kvalitete i odbijala svojim «briljantnim» tekstovima sudjelovati u takvoj paradi pijanstva i kiča, shvatila sam jednu stvar. Moje je da pišem, tko će to čitati i kako će doživjeti, to je njegova stvar. Nema veze sa mnom. A kvaliteta okoline u kojoj se nađu moji tekstovi, tja, sjetim se samo Zagorke. Petparački romani za sobarice, najgori mogući papir, uvez i reputacija. Je l' to naštetilo Zagorki? Danas je sastavni dio lektire, izdaje se u luksuznim i skupim koricama. Čitatelje osvaja onim bitnim, slovima. Ostalo sve je samo pozadina. 
Nemojte ni slučajno pomisliti da se uspoređujem sa Zagorkom, nažalost moje tipkanje nije niti na nivou današnjih petparačkih romana, o čitanosti kakvu ima Zagorka ne mogu ni sanjati. Zapravo, staviti Zagorku i sebe u istu rečenicu je smrtna uvreda mojoj obožavanoj spisateljici. Ovo je samo primjer kako pisanje je ono kaj se računa. 
Weblog se srozao, gomila kojekakvih je na njemu, a kako ne pripadam toj gomili, onda me smetaju. To čitam svako toliko, vječno se netko buni. Bunite se tekstovima. Spriječite to srozavanje, zaustavite ga, podignite Weblog u zvjezdane visine. Umjesto da prigovarate, poduzmite nekaj :-)). Napišite tekst koji će kvalitetom, temom, stilom, ljepotom prekrasnog nam jezika i kaj ja znam čime sve bitno odskakati od ostalih «palih» tekstova. I čim bude više takvih tekstova, to će Weblog biti «viši». Možda će onda i oni koji pišu «niže» tekstove, osupnuti ljepotama koje se nalaze ovdje, izgubiti habrost ili dva puta razmisliti o kvaliteti svog teksta. (Namjerno su pojmovi viši i niži u navodnicima, jer tko sam ja da ocjenjujem nečiji rad. To prepuštam drugima :-)).) 
Već sam par puta ovdje naglasila, hvalite one čiji Vam se tekstovi sviđaju, one za koje mislite da izvrsno pišu. Usput odvojite malo svojih pohvala i za mene :-)). Tako ćete me potaknuti da pišem :-)). Zafrkavam se, inspiraciju za svoje tekstove dobivam baš tu, na Weblogu. A kako je on pao na «niske» grane, prema općem mišljenju, nisu niti moji tekstovi «viši». Znači, povisite kvalitetu, time ću dobiti kvalitetniju inspiraciju i pisati najkvalitetnije tekstove. Ne najkvalitetnije na Weblogu, previše ih je tu kojima se mogu samo diviti, nego najkvalitetnije od svojih tekstova. Komplicirano, kaj ne :-)). Zato je jednostavnije žaliti se. 
Za čim ja žalim? Ne za dobrim prošlim vremenima, ne za «višim» ili «nižim» tekstovima, žalim jer ne čitam pomno Weblog. Kao kaj sam nekad davno. Pitam se koliko sam lijepih tekstova propustila, koliko bi njih možda još uvijek pisalo da su dobili pohvalni komentar ili samo bili primjećeni. 
Pitate li se to isto i Vi koji se žalite? Pitate li se koja je Vaša kvaliteta? Znam koja je moja, šund, truč-muč, pročitaj me i zaboravi čim prije :-)). Joj, zapravo nisam niti šund, šund je književnost prema meni. Blebetanje, u mom slučaju tipketanje, bez veze, smisla, jedina sreća je u tome kaj ne koristim pravi papir pa nemam grižnje savjesti koliko drveća je moglo preživjeti. Bitova mi još nije žao, nisu ugroženi :-)). 
Weblože moj najljepši, na Tebi sam dobila divne komplimente. Tako da Te volim ovakvog kakav jesi. Ne zaboravljajući da sam i sama dijelom onoga što Te napravilo takvim, današnjim. Svi smo mi Tvoji kreatori. Trebala bih Ti napisati odu, da to znam i umijem :-)). 
Weblože, Tebi u čast :-)) ...
Jedino što sam u stanju otipkati :-)) ...
Najbolje što mogu :-)) ...
 

Paranoja i slične ljepote neta :-)) 
Net je genijalni rasadnik svih živih i neživih vrsti paranoja. Iskrica posebno, sa svojih mali milijun nickova. Naročito dijelovi Iskrice poputa chata i Webloga. Pretpostavljam da je slična stvar sa klubovima, ali odustadoh od takvog načina tipkanja, ne leži mi. A ni sjedi :-)). 
Paranoja me pukne kad friško otvoreni nick, tak' je friški da je još prvi na popisu novih članova, u poruci hvali moj Weblog i to na način koji pokazuje ga je pročitao. Mislim, novi nick na Iskrici, naletio je odmah baš na mene i u roku od nekih 15 min, koliko traje dolazak još novijeg, pročitao sve moje tekstove. A neki se žale da su predugački :-)). Očito, ne dovoljno :-)). 
Zaključak, moram podhitno pisati daleko dulje tekstove, tako da mi kompletan opus zahtijeva barem pola sata čitanja. Možda je dotični savladao brzo čitanje, no, to je ipak ozbiljan udarac mom egu. Naime, mene čitaju samo oni koji vole čitati (kako da ne, i pišem najbolje na svijetu, ali to ionako naglašavam u svakom tekstu, dovoljno puta ponovljena laž postane istinom :-)) ), daklem, mene vole čitati samo oni koji vole čitati duge tekstove. Kaj bi značilo da se ni sama ne volim čitati, često za neke tekstove pomislim da imaju dvije neoprostive pogreške, dosadni su i dugački. Naglasak je na dugačkom, dosadu lakše oprostim kad je u maloj količini :-)). 
Paranoja je, bez daljnjeg, tema o kojoj se može nadugo i široko tipkati. Sa svim popratnim posljedicama. Sjećam se kako sam davnih dana, u teškom napadu paranoje, nazvala jednog chattera, uvjerena da on netko sasvim stoti. Ispitivah ga u kojem dijelu Zg živi, hrpu lokalnih detalja, jer glas različit od paranojom očekivanog mi nije bio dovoljna potvrda identiteta :-)). Da bi mi taj SasvimStoti chatter drugu noć, kad je čuo moj opis cijele priče, savjetovao ledeni tuš, zatim tipku diskonekt. Sve u stilu, daj ohladi :-)). 
Razvila sam se, vremenom. U nekim situacijama mi paranoja uopće ne reagira, a trebala bi. Ponekad, kao kod te friškonickaste poruke, razbukta se brzinom atomske bombe. Tko zna, možda se radi o novostarom nicku koji me već čitao pa se sada odlučio javiti. Nevino i logično objašnjenje, ali ne, zakaj bih jednostavno kad mogu komplicirano :-)). Ne bi mi bilo tako zabavno. 
Sad mi je nekaj palo na pamet. Ako netko pročita ovaj tekst, svejedno koliko mu se svidi (optimizam, nick ti je Zlica :-)) ), ne će mi poslati poruku. I to s dobrim, debelim razlogom. Tko bi još htio da na njegovu pohvalu reagiram žestokim optužbama. A samo je mislio najbolje. Da ne spominjem kako svako toliko naglašavam da svi, baš svi trebamo pohvaliti one čije nam je pisanje sviđa. Tja, ne bi bilo zabavno da se ne spotičem o vlastite tipke :-)). 
Zapravo, svaki puta kad netko spomene moje pisanje, a da odmah ga ne komplimentira, dobim napad paranoje. Zakaj mi kaže da me čita, ak' joj/mu se ne sviđa. Zakaj joj/mu se ne sviđa pa moram se svakom svidjeti :-)). Isto vrijedi i kad mi tekst stoji čak pola sata bez komentara. Joj, to nije paranoja, to je bed :-)). Ili bih to mogla pretvoriti u paranoju, svi su se urotili protiv mene i sad me namjerno nitko ne komentira :-)). 
Začudo, paranoja da ću biti krivo shvaćena me zaobišla. Pitam se zakaj, nije da nisam doživjela pogrešno razumijevanje upitnog smisla svog tipkanja. No, to me i ne dira previše. Svatko vidi ono što želi vidjeti. Tako i ja duhovitost vlastitog djela :-)). 
I dalje nije tekst dulji od ostalih :-)) ...
Možda idući puta :-)) ...
S nekom novom paranojom :-)) ...
 

Poigravanje, «zafrkancija», njih više na jednu/og. Virtualno zaljubljivanje. Virtualno podmetanje. I kaj ću još natrpati u početne rečenice :-)). Sve ono kaj se događa na netu, na Iskrici i izvan nje. Lijepo i manje lijepo. Jer šala je kad se svi smiju :-)). 
Relativno nedavno sam stekla dojam da sam ostavila prejak utisak na jedan nick. Možda je to samo moja uobraženost, ali imam dojam da bih ga trebala «ohladiti». I tako lijepo pametna chatterica pita muške onlajnce za savjet, sve u stilu, muškarci najbolje znaju kako ih treba odgurnuti na najnježniji mogući način. Da bih dobila dijametralno suprotne savjete, odnosno ideje, prijedloge kako da potpirim tu, ionako jako upitnu, zagrijanost. Žao mi je, ja to ne radim. Ne želim nikome davati lažnu nadu, čak niti na sekundu. A sve to s mottom, napravimo od nekoga budalu. Pa, jedino mogu raditi budalu od same sebe, kaj redovito prakticiram, zdravo je za ten :-)). 
Ne mogu napraviti budalu ni od koga osim od same sebe. Ne samo ja, nego svi mi. Sami radimo budale od sebe, pokušavajući glupost uvaliti nekome drugome. Zato niti ne razumijem one koji uporno pokušavaju nekoga nasamariti, prevariti, izigrati. Čemu to? Kaj se time postiže? Pokazivanje nesposobnosti za ikakav «normalni» odnos. Ili je to samo privlačenje pažnje, na jedini način koji znaju. Zaboravljamo li uza sve planove, kako je Fortuna kapricna boginja. Tko zna na koju stranu će zakrenuti kormilom. 
Ne možeš prevariti poštena čovjeka. Ne možeš nasanjkati nekoga tko se ne nada nečemu, barem nekom dobitku. A tko se, od nas na Iskrici, nečemu ne nada? Bilo prijateljstvu, ramenu za plakanje, supatničkoj duši, ljubavi do propasti svijeta, jednonoćnoj avanturi, ubijanju vremena (Digresija: Ionako nas vrijeme ubija polako i neumitno, zakaj mu ne bismo uzvratili na isti način :-)).) i tako dalje i bliže, nadopunite sami. Svi koji smo ovdje, imamo neku malu, maličku nadu. Ostavite svaku nadu, Vi koji ulazite :-)), ne vrijedi za Iskricu. Mogu dodati, srećom, ne pridržavamo se toga. Inače bi bilo daleko dosadnije. 
Zakaj bismo se i pridržavali? Onda jednako tako možemo i otići. Nada umire zadnja, u mukama :-)). Zar nije logično da smo živi dok se nadamo? Bez obzira na (ne)ispunjenje nadanja. 
I tako ponekad, netko naše goleme, skromne, zahtjevne, nezamjetne želje iskoristi za neke svoje potrebe. Koje se ne podudaraju sa našima. Koje se štoviše, potpuno razlikuju od naših očekivanja. Tja, to je život, čupav i dlakav. Nekad dobiš, nekad gubiš. Nekad naletiš na nick koji je «iznad» uobičajenih iskrica pa želi nekaj sasvim stoto, a ne usudi se lizati čizme :-)). Ili pristati na ponude čizmolizaca :-)). 170 000 nickova, a koliko manje ćudi :-)). Ne mislim tu samo na duple, truple, entuple nickove :-)). 
Upravo se pokušavam sjetiti je l' me itko izigrao na Iskrici. Pojma nemam :-)). Ako je, molila bih najljepše (trepćem brzinom svjetlosti tako da muku mučim tipkajući, ali to me svejedno ne spriječava u dovršavanju teksta :-)) ) da to zadrži za sebe. Inače ću morati nekaj odglumiti. Ili mi je jednostavnije nasmijati se, priznati da sam nasjela pa podijeliti svoju glupost sa svima kojima me čitaju, na sreću, nema Vas puno :-)). Te čestitati dotičnom/ima na vješto odrađenoj fori. Ne mogu izbjeći «biti prevarena», ali mogu izabrati svoju reakciju :-)). 
Tja, svakaj nam se događa u životu. Kad god mogu, čak i kad ne mogu, smijem se. Sebi, drugima, sudbini (koje li velike riječi), okolnostima, slučaju, Mjesecu. A smijala bih se i Suncu da pročitam pjesmu o tome :-)). 
Sad bih trebala pametno završiti :-)). Uzaludne li nade :-)). Pametni završeci, jednako kao i počeci, sredine ne spominjem, me zaobilaze u širokom luku. Skoro k'o i zgodni nickovi :-)). 
I tako, na Iskrici :-)) ...
Nadanja prepuna :-)) ...
Tipkam :-)) ...
 

Križarski ratovi na Iskrici :-)). Ja protiv ostatka Iskrice ili Iskrica protiv mene ili netko protiv nekoga. Javno, na Weblogu. Ratujmo :-)). Neka cijeli Weblog zna da sam prevarena, razočarana, ostavljena i to zbog neke bezveznjakinje. Pitam se koliko sam ja sama bezvezna kad me ostavio zbog bezvezne :-)). Pitaju li se to oni koji čitaju :-)). A koliko sam tek glupa, bez trunka samopoštovanja i ponosa kad to sve objavljujem javno. Nek' svi uživaju čitajući moju bol. Samo kaj to nije bol, nego jad i bijeda. Moja vlastita. 
Križarski ratovi. Dižem svoj mač (u ovom slučaju tipkovnicu, ali ne mogu tipkati i dizati je uvis, a i žica je malo prekratka, no, zamislite me kako tipkam visko podignutim prstićima. Ne, ne ću time povisiti kvalitetu svog tipkanja, uzaludne li nade :-)).) ... daklem, dižem svoj mač u obranu koga ili čega? Principa? Vlastitog mizernog ega? Kao upozorenje onima koji nisu još bili prevareni? Budite oprezni prema takvima i onakvima, inače ćete ... voditi križarske ratove :-)). Budite oprezni prema svima, a i njima te Vam se ziher ne će nikaj ružnoga dogoditi. Ali ne će Vam se niti nikaj lijepoga dogoditi. Biramo sami, kao i uvijek :-)). 
Ne kažem da povremeno nemam potrebu upozoravati sve oko sebe na neki nick, u stilu, ružan je i bezvezan, mulja 100 na sat. No, držim se one stare: Ne možeš prevariti poštenog čovjeka. Ne možeš smuljati nekoga tko ne želi biti smuljan. Ili nekoga tko isto tako ne mulja. Uostalom, zakaj bih nekome otela priliku da bude razočaran, prevaren i da uživa u tome. Užici su različiti, jednako kao i ukusi :-)). 
Da li me itko smuljao na ovoj prekokrasnoj i nadkrasnoj i nadasve savršenoj Iskrici. Pa sad, na par kavi sam došla iščekujući komada da bi me dočekalo ... pogađajte sami, valjda ste bili na ponekoj kavi i upoznali iznadprosječne :-)). Velike li tragedije :-)). Preživjela sam polsatnu kavu, naučila izbjegavati nickove koji pretjerano govore o svom izgledu. Da ne smijem tipkati o sexu prije prve kave, to sam naučila još prije Iskrice. I ta me lekcija spasila više puta tu, jer se nisam morala crvenjeti i prisjećati sajbera gledajući nekoga koga ne želim dodirnuti ni štapom :-)). Puno hvala chatterskoj boginji na sitnim milostima :-)). 
Križarski ratovi, ja nekoga proglašavam nekakvim. A sebe? Kakvom automatski sebe proglašavam? Ostavljenom, prevarenom, slomljenog srca. Nekako sumnjam da tu srce igra ikakvu ulogu. Da igra, plakala bih u tišini. Ovako, privlačim sve suosjećajne dušice koje žele biti prevarene i razočarane pa mi pružaju priliku da se osvetim. Da nekom drugom napravim ono kaj je meni učinjeno. A kako sam se pokazala jakom na tipkama, te iste dušice ne će protipkati svoj jad, jer se ne usuđuju. Jača sam od njih, barem na tipkama :-)). 
Smiješno mi je to sve. Što bi se dogodilo da umjesto vođenja rata se zapitam zašto mi se to dogodilo. Koliko sam odgovorna za vlastitu sudbinu. Ili je to zabranjeno pitanje. Netko mora biti kriv umjesto mene. Onaj koji me ostavio, ona zbog koje me taj netko ostavio. Ne ja, ja nisam kriva. Nisam ostavljena zbog toga kakva sam i kako se ponašam, nego jer je moj bivši dragi zaveden. Pa sad, ako sam toliko glupa da odaberem dragog koji ne zna misliti svojom glavom i svaka zamamna plavuša sexi pogleda ga može odvući u mrak, moram li to i otipkati javno. Znajte svi, tako sam nikakva da me ostavio zbog jedne nikakve :-)). 
Moram, jer kako ću inače naći suosjećajne dušice :-)). Kako ću inače upoznati Iskricu i okolicu sa količinom svoje gluposti :-)). Kako ću se inače osvetiti sama sebi :-)). Kako ću inače privući pažnju :-)). Kad nisam dovoljno privlačna sama po sebi. Onda moram tipkati. 
Tipkanja su razna, od duhovitih do dosadnih, kako se kome sviđa. Njima privlačimo, odbijamo, povezujemo, razvezujemo, volimo, mrzimo i ratujemo :-)). Ispovijedamo se, muljamo, farbamo (ne samo izrast i sijede, nego sebe i sve oko sebe), i kaj sam zapravo htjela reći, ah da, nastojim ne sudjelovati u ispovijestima, jadanjima, a ni ratovima. Ne znači da ne zauzimam «strane». Koliko je ovdje vođeno bitaka, ali čim manje me ima, tim bolje :-)). 
Najčešće se smijem. Smiješni su mi pokušaji uvjeravanja tipkama i baš me zanima koliko su uspješni :-)). Moji su ziher neuspješni, čak niti dosadnima ne uspijem objasniti da su dosadni :-)). Kako bi uopće nemala, neslatka chatterica mogla ikome ikaj objasniti osim Alt F4 :-)). Digresija: Dojadilo mi je tipkati da sam mala, slatka chatterica kad to nisam, mislim, mala i slatka :-)). 
Ratovi, borbe, uvjeravanja :-)) ...
Zabavna i dosadna :-)) ...
Tja, svatko ima svoj stil :-)) ...
 

Traže se sljedeći nickovi: Jantarno_srce, Mali_Gremlin, kaleid, primemover. Odnosno, ne tražim baš njih, tražim njihove tekstove. I to pod hitno. Ne mogu vjerovati da su prestali pisati. Ako i jesu, inzistiram da ponovno pišu. Njihovo nepisanje doživljavam osobno :-)). Kako možete prestati pisati? Kako se usuđujete ne pisati? Prema tome, gdje god bili, javite se i pišite, želim Vas čitati. 
Već sam jednom pisala o bacanju uroka na one koji ne pišu više, nema smisla ponavljati, jer su mi namjere iste. Bacam uroke, javno, na gornjeprozvane nickove :-)). Pogledajte me malu, slatku i napaćenu jer Vas ne čitam. Kako imate srca ne pisati :-)). Ako ne počnete ponovno pisati, počet će Vam se razbijati windowsi, miš će se uloviti u mišolovku, pomicat će se tipkovnica i to će se događati sve dok ne prestanete odgađati pisanje :-)). Ne pričajte mi o nestanku inspiracije, k’o da je ja imam pa me ne spriječava da tipketam. Digresija: Ne gledajte slučajno moju slikicu, vidi se da nisam mala i slatka, a jedina inspiracija koja će Vas tada pohoditi jest za pisanje hororaca. Ali, i njih bih čitala. Sve je bolje od nečitanja. 
Znam sve o nepisanju i o onome: “Zakaj bih pisala/o kad me nitko ne čita”. Nebitno, pišemo sebe radi, a ponekad nas i čitaju. Komentiraju, čak. Komplimentiraju, povremeno :-)). Tko smo mi koji pišemo da prosuđujemo one koji čitaju. Prošla sam tu fazu, fazu traženja “bolje” publike. Sad sam u fazi traženja dobrih tekstova. Povremeno, tipkanja vlastitih :-)). 
Jedina Vaša isprika koju ću uvažiti jest da ste počeli pisati “za ozbiljno” odnosno u papirnom izdanju. U tom slučaju, tražim autogram :-)). 
Jedna nickica je kriva za ovaj tekst :-)). Tražeći neke životno bitne podatke o novim nickovima starih nickova završila sam u arhivi poruka. Uh, koliko ih je. Davnih dana sam prestala brisati poruke, a ni Iskrica ih više ne briše zajedno sa nickom. Kaj je sreća, jer inače ne bih našla nickove koje tražim. Da, net je promjenjiv, pamćenje kratko i neki zanimljivi nickovi bi nestali da nije Iskričine arhive. I moje lijenosti :-)). 
U arhivi svojoj silnoj skoro se pogubih. Lako moguće da sam preskočila poneki nick koji sam voljela čitati. Da znam, dugo sam na Iskrici, promijenilo se puno nickova, ali svejedno, neki mi nedostaju. I pronađoh poruke na koje nisam odgovorila, tko zna iz kojih razloga, a sad mi je žao. Nick izbrisan, možda je novi otvoren, možda mi se i javio opet, ali ja neodgovorljiva, nisam tipkala. Sad mi je krivo pa malo cendram nad sobom nemogućom. Najradije bih i te nickove zamolila da mi se opet jave, ali ja sam ista ona stara sa istim starim nickom i opet bi došlo do prestanka porukovanja. Čisto mi dođe da otvorim novi nick: OdgovaramNaPoruke i da se nadam da ću biti drugačija pod njime. Aha, i nebo je zeleno i počet će mi plaćati da chatam :-)). 
K vragu nechatterskom, ne bih valjda bila bolja na porukama da mi plaćaju po slovu. Nisam baš niti na komentarima marljiva, zapravo se divim onima koji lijepo komentiraju. Jedino kaj znam jest chatati. Ostalo je samo popratna pojava :-)). 
Najgore će mi biti ako ti isti traženi nickovi pišu pod nekim drugim nickovima. I nisam ih uočila. Onda ću prezerati žicu tipkovnice i lupati se istom (tipkovnicom, ne žicom) po glavi plavoj. Mrmljajući pri tome sve mile i nemile načine kako otkriti “pravi” ili prvi nick. Nakon toga ću se objesiti. O žicu, ne tipkovnicu :-)). 
Daklem, ponavljam, traže se nickovi: Jantarno_srce, Mali_Gremlin, kaleid, primemover i njihovi odlični tekstovi. Gdje god bili, javite se, kako god znate i umijete. Nemojte da Vas progonim u snovima i po netu :-)). Ne znam kaj će od toga dvoga biti gore. A svima Vama s kojima sam se porukovala i prestala, zapravo, ne znam kaj Vam poručiti kaj uopće nije čudno. Jer da sam imala ikaj, nastavili bismo tipkati. Da probate ponovno, ako Vam se da :-)). Ostala sam sa istim nickom i naravi. Tja, sumnjam da bi mi promjena nicka popravila karakter, tako da ne ću niti pokušavati. Ionako se preveć hvališem jedinim nickom, nema smisla da hotimice skačem sama sebi u prstiće, to i više nego dovoljno radim nehotice :-)). 
Pišite, gdje god bili :-)) ...
Pošaljite mi link :-)) ...
I pišite :-)) ...
 

Profili na Iskrici :-)). Tko ih još čita, ja definitivno ne :-)). Svojedobno sam ih i čitala i posebno sam obraćala pažnju na spominjanje sexa u profilu. Odnosno, čim je bilo manje ili nikaj sexa, to mi se dotični muški profil činio zanimljivijim. Zapravo dotični muškarac koji ga je osmislio :-)). Kad je riječ o pričama o sexu, vjerujem u onu: Što manje, to bolje. Ili manje priče, više rada :-)). Daklem, ako bi dotični imao puno priče o sexu u profilu, zaobišla bih ga. Više me dojmljuju šutljivi. 
No, odavno sam na to prestala obraćati pažnju. Mislim na profile, ne na sex :-)). Zapravo, kad malo bolje razmislim ... odbijam razmišljati :-)). I ne ću više spominjati sex, prijetnja nepoćutnosti mi visi nad prstićima. Digresija: Upravo provjerih, i dalje je sex jedan od ponuđenih odgovara na pitanja o najradijem načinu provođenju provođenja vremena, daklem sex jest dozvoljena riječ. 
Ali, dosta o sexu, pretvorit ću se u one koje izbjegavam, svaka druga im je o sexu. Kao i meni, upravo. Zanimljivo je, kad odlučite izbjegavati neku temu, ona se sama nametne. Ali, odabrana tema su mi profili. Ne moji profili, imam samo jedan (kaj se stalno hvalim time, steći ćete točan dojam da mi je to najveće postignuće na Iskrici, samo jedan jedini jedincati profil, još nijednom obrisan :-)) ), nego ostali profili. Profili koji bi trebali nekaj govoriti. Sad imamo i audio/video zapise (je l' se to uopće koristi) koji govore. Valjda :-)). 
Jedino na kaj već dugo, dugo obraćam pažnju kad otvorim profil jest datum registriranja. Najčešće je to i razlog zakaj uopće gledam nečiji profil. Zakaj mi je bitan datum otvaranja nicka? On puno govori. Npr. da li je to neki stari u novom ruhu, da li je to netko nov i nadobudan poput onih koji su kupili komp kad su čuli da na Iskrici ima sexa i pohrlili glavom bez obzira i bez pameti, ali nemam ni ja pameti pa se ne bunim :-)). Bune se svi oko mene, tko im je kriv :-)). 
Koja je razlika između friškog na Iskrici i samo onoga tko je otvorio friški profil? Nikakva, ali to me ne spriječava da nagađam. Zapravo, oni stvarno friški su još naivni i puni očekivanja, a oni već iskusni su mi sumnjivi. Zakaj su obrisali nick, zakaj su otvorili novi nick, da li im je to peti, deseti ili stoti nick. I kaj misle time postići. Jednostavnije je promijeniti nick nego sebe. Uostalom, jedna od zabava Iskrice je pogađanje starih nickova novih nickova. Neki se odaju, neki kategorički tvrde da oni nisu ti nego su neki stvarno novi. Kako da ne, nisam niti ja zla i opaka, to mi je samo nick :-)). 
Većina ili barem većina onih s kojima tipkam, najviše obraća pažnju na dio profila koji možemo pisati vlastitim riječima. Tu imamo najviše slobode izražavanja. Koju sam ja iskoristila u golemim količinama (ne, ne provjeravajte, vjerujte mi na tipke :-)), imam dvije i pol riječi) dok neki znaju detaljno opisivati kaj žele i ne žele. I time bi trebali udaljiti one koji ne odgovaraju opisu i privući onakve kakve žele. Da ali, uvijek postoji jedno ali, kad pogledam kako izgledaju profili, a kakva je stvarnost, zar će oni koji su vlastiti profil smuljali prepoznati se kao nepoželjni u nečijem opisu. Onda čemu trud. Osmislit ću prekrasan profil koji treba privući prekrasnog princa, a javit će mi se žaba. Digresija: Obožavam žablje krake :-)). 
Profili i cijele priče oko njih. U njima bi trebalo biti ono najosnovnije, godine, spol, seksualna orijentacija i trebala bi biti očekivanja. Ili možda čak niti to. Pa bismo se zabavljali pogađajući :-)). Ovako i onako nemam prevelikog povjerenja u istinitost nečijeg profila, osim datuma registriranja, to se ne da smuljati. Zasada :-)). 
Usput, uvjerena sam da ima iskrenih, točnih profila, ali zabavniji su oni drugi. Oni koji što manje odgovaraju stvarnom stanju. Duhoviti profili su rijetkost ili ja rijetko otvaram profile pa nikako da naletim. Kaj je u tom slučaju moj veliki propust :-)). 
Dajte mi dobar profil :-)) ...
Zapravo, osmislite mi dobar profil :-)) ...
Hitno trebam :-)) ...
 

Imam ja tako jednog frenda. Upoznasmo se na Iskrici. I prije nekog vremena, on je ispraznio svu svoju Vip-grupu. Došlo mu, valjda. (Jest da ne kužim u čemu je smisao baš kompletnog pražnjenja, jasno mi je da poneki nickovi ispadnu, poneki upadnu, kao kaj uvijek naglašavam, net i posebno Iskrica su promjenjiva mjesta :-)).) I tako maloprije chatamo o brisanju Vip-grupe i priupitam ga ima li ikoga tamo. Da, narafski, mene i još neke nickove. Mene je prvu vratio jer sam ga prisilila :-)). Ne pitajte me kako, nikako, ali njemu to fora zvuči: Zlica – nasilnica, od rime do smisla. Zlica koja sve prisiljava da je stave u Vip-grupe, šalje prijeteće poruke, terorizira i tako dalje i bliže :-)). Mislim, stvarno, jedini način na koji maltretiram su moji dugi tekstovi na Weblogu. I chatanje sa hrpom smajlića :-)). 
Zakaj ovo uopće tipkam? Jer mi je zabavno, koji bih drugi razlog imala :-)). Ulovila me hiperprodukcija tekstova, kaj me zapravo zabrinjava. Ne zavaram se da su moji tekstovi ikada bili posebno kvalitetni (smijete me uvjeravati u suprotno :-)) ), ali su bili duhoviti. Valjda :-)). (Uvjerite me :-)).) 
Ima onih koji pišu puno i dobro, ne ću spominjati one koji pišu loše, bez obzira na kvantitetu. Obično pisah rijetko, stvarno ne znam kaj me uhvatilo, čisti napad skribomanije, držite se čvrsto dok ne prođe. Rijetki i dugi tekstovi, koje sam izrazito nesklona komentirati. Ako nisam dovoljno jasno i glasno opisala svoje mišljenje, moja je krivica i ne mogu niti ne želim to popraviti komentirajući vlastiti tekst. Gdje je tu sloboda čitatelja da stvori svoj dojam bez dodatnih naputaka, dva reda lijevo, pa treće slovo desno i tu se skriva poanta cijelog teksta. Kako da ne, samo kaj moje pisanje nema neke bitne il' nebitne poante. Osim da me uvrstite u Vip-grupu, ne zaboravite na to :-)). 
Naslovi, tja, imam ih dva: Poslije ponoći i Prije ponoći. Jako maštovito i utroših golemu količinu vremena, živaca te novaca na smišljanje tako raznovrsnih i originalnih naslova. Pet prvih tekstova o chatu su Poslije p, ostali su o Iskrici i samo o Iskrici, mada se mogu primjeniti šire i uže (isto to uže o koje mogu objesiti mačkov rep, ne to je kompletno druga poslovica, pratite li me uopće ili tipkam za svoj gušt (Zagrada u zagradi, digresija u digresiji: Na posljednje je poželjno ne reagirati, fakat ne znam kaj me ulovilo, a i trijezna sam :-)).) jedna zagrada pa druga) ... i gdje sam stala. Ah da, kod naslova, svojih mnogobrojnih :-)). Iskričasti tekstovi su Prije ponoći, jer sam na ovom chatu tipkala preko dana, rijetko kada poslije ponoći. Tako da i sada, kad smišljam tekstove u neka suluda doba, u još suludutijem stanju uma i dalje furam isti naslov. Toliko truda je uloženo u osmišljavanje, zar da to sada upropastim? A da ne naglašavam kako mi se ne da :-)). 
Sad kad sam genijalno razriješila sve postojeće i nepostojeće nedoumice oko naslova, sad mogu tipkati o nečemu drugom. Još kad bih znala o čemu :-)). Recimo, mogu raspisati natječaj za naslov. Još bolje za temu :-)). Teme mi ionako ulete spontano, a još spontanije izlete. U tom maltretiranju, pametniji popušta pa postanu neraspoznatljive iliti kaj je piskinja time htjela reći. Ne pitajte me, nemam blage ni ljute dume :-)). 
I tako u potrazi za temom, pokušavam smisliti završetak. Ali stvarno, kad sam počela tipkarati po Weblogu, nije mi palo na pamet da bi to moglo trajati dulje od tri godine i pretvoriti se u sasvim solidnu količinu slova, zagrada još više. Vjerojatno bih nekako drugačije riješila naslove. Ili ne bih, valjda ste se u stanju snaći po datumima. Tja, ako nastavim sa kvantitetom, ne ću se više niti sama snalaziti. Kako se niti ne snalazim u nastajanju, zakaj bih i kasnije :-)). 
Zaustavite me :-)). Obećajte mi da ćete me staviti u Vip-grupu ... kad malo bolje razmislim, čemu to? Imam li neke koristi u beskoristi svoje upitne inspiracije ako budem u Vip-grupi :-)). Radije me staviti u Favorites (kaj ne bi bilo ljepše Omiljeni, ak' ovak' nastavim, bombardirat ću Iskricu majlovima prijedloga, priloga i dopuna :-)) ). 
Zapravo, radite kaj Vam je volja :-)) ...
Uz uvjet da ne tražite smisao mojih tekstova :-)) ...
Nema ga :-)) ...
 

Kako privući pažnju na ovom našem Weblogu? Jednostavno, otvoriti nick alla Promatram_sa_strane, Sve_vas_znam_ ukljucujuci_vase_ziro_racune_ i_uplatit_cu_vam_neku_kintu_da_me_primjetite :-)), zatim psihoanalizirati trenutno najfrekventnije nickove na Weblogu. Jednostavno, zar ne :-)). Ne morate se čak niti potruditi da bude i blizu istini, natipkate sve svoje frustracije i voila, pažnja cijelog Iskričinog Webloga je na Vama. Bitno je svakom nicku dodijeliti neku frustraciju, po mogućnosti frojdovske naravi i obavezno spomenuti svoj «pravi» nick, ali njega pozitivno okarakterizirati. Jer, kako ćemo inače «otkriti» tko to tipka :-)). 
Sad se postavlja pitanje zakaj ovo tipkam. Jer isto tako želim pažnju :-)). Upitnu šalu na stranu, da, želim pažnju, ali želim pažnju usmjerenu ka svojim tekstovima, ne karakteru (to je više zato kaj mi karakter ne bi podnio bilo kakvo preispitivanje :-)) ). Međutim, kako sam u tim javnim raskrinkavanjima (raznickovljavanjima :-)) ) povremeno i nabrojana, ne mogu se pretjerano žaliti na svoju (ne)popularnost. Ono kaj me zabavlja su i motivi i reakcije. 
Reakcije više nisu žestoke, previše je tih analitičara često prisutnih nickova da bi izazvali pobunu. Prvi puta kada se to dogodilo, nakon «Skidanja maski» bila je poplava tekstova «raskrinkanih» kojima su opovrgavali autorove riječi. Tako da novootvoreni nickovi ne mogu očekivati odviše bijesnih Iskričana koji će otipkati pun milijun slova obrani svog nicka i psihe u čast. 
Motivi dotičnih, osim privlačenja pažnje, stvarno mi nije jasno zakaj itko misli da je bitno kakav je tko. Malo sam se spetljala, ali jednako kako me boli briga za Proustovu homoseksualnost, isto tako mi je svejedno kakve teške i lake traume muče nekoga koga volim čitati. Sve dok piše, sve dok uživam čitajući, može biti frustrurani homoseksualac, latentni samoubojica sa tonom teškog djetinjstva. Uostalom, ako pisanje olakšava frustracije, samo naprijed, sve dok to olakšavanje ne uključuje vrijeđanje. Kaj zapravo, ti čuveni skriveni analitičari rade :-)). 
Kad već toliko dobro poznaju sve na Weblogu i tako su vrsni psihoanalitičari, zakaj popularnost ne postignu na neki drugi način, pišući tekstove koji će privući pažnju. Ako sam u stanju nekoga psihoanalizirati služeći se samo tekstovima i komentarima, zar onda nisam i u stanju napisati nekaj kaj će privući takve da me dođu komentirati. I da me hvale :-)). Ali, kao i uvijek, postoji čuveni ali :-)). Kako očito nemaju snage za privlačne tekstove, tako se bacaju u drugu krajnost, pokušavajući skandalizirati. Nije mi jasno koga misle zaprepastiti, jedino one koji misle da su popularni, a ne nađu se među navedenima :-)). No, svi će doći na red, ako ne će trenutni, bit će još otkrivača tople vode (preciznije, radi se o mlakoj bljutavoj vodi, no, svatko radi u skladu sa svojim mogućnostima :-)) ). 
Mogu li ja malo analizirati :-)). Je l' da da mogu :-)). Pa, uz Vašu dozvolu i svoje golemo psihijatrijsko iskustvo koje se temelji na čestoj i svestranoj upotrebi ignore-a, proglašavam «otkrivače» najobičnijim kukavicama. (Digresija: Već sam ih proglasila lošim piscima :-)).) Zakaj svoje tvrdnje ne objave sa svojim «pravim» nickom ili sa nickom kojim su trenutno najčešće na Weblogu? Ak' nekaj mislim o nekom/ima i napišem to javno, onda ću to potpisati sa ovim svojim (jedinim) nickom. Ili ću zadržati za sebe. Onog trenutka kad dotični izanaliziraju svoj nick kao kukavice željne pažnje, povjerovat ću i ostatku njihove psihijatrije :-)). A i bez toga ću im povjerovati da imaju puno iskustva sa psihijatrima :-)). 
Psihijatri, dođite na Iskricu :-)) ...
Podijelite nam besplatne analize :-)) ...
Bit ćemo jako zahvalni :-)) ...